Српска племена представљају традиционалне друштвене, родовско-територијалне и локалне заједнице настале на простору Брда, Старе Црне Горе, Старе Херцеговине, Западне Македоније и пограничних области са Албанијом.
Племенска организација је током векова Османске владавине служила као специфичан облик самоуправе, војне организације и очувања етничког и верског идентитета.
Историјат и настанак Развој племенског друштва везује се за два историјска слоја:
Раносредњовековна племена: Јужнословенска племена настала током досељавања Словена на Балкан у 6 и 7. веку. Ова племена (попут Вајонита, Велегезита, Језерита, Милинга, Ринхина, Сагудата, Смољана и Струмљана) временом су се асимиловала или интегрисала у ране средњовековне државе. Касносредњовековна и нововековна племена: Почевши од 14 и 15. века, распадом средњовековних држава и ширењем Османског царства, у планинским областима ревитализује се катунарски начин живота и ствара се племенски систем заснован на крвном сродству, заједничкој територији и традиционалном праву.
Подела и географија Племена се традиционално деле према географским и историјским областима:
Брдска племена Брдска племена (или Брђани) насељавају област Брда. Чини их седам главних племена:
Бјелопавлићи Братоножићи Васојевићи Кучи Морача Пипери Ровчани
Племена Старе Црне Горе Племена Црне Горе географски су била подељена по нахијама:
Катунска нахија: Његуши, Озринићи, Пјешивци и др. Љешанска нахија Ријечка нахија: Грађани, Љуботињ Црмничка нахија
Херцеговачка племена Област Старе Херцеговине обухвата бројна племена и родовске заједнице:
Бањани Дробњаци Кривошије Никшићи Пива Требјешани Ускоци
Приморска племена и области Област приморја обухвата историјска племена и регије:
Паштровићи Мркојевићи Шестани Зетска нахија Никшићка нахија Морачка нахија Приморска нахија
Старобалканска, македонска и гранична племена На јужним и источним границама настале су специфичне етнографске групе и племена:
Мијаци и Брсјаци (у западној Македонији) Малисорска племена и погранична племена: Бериша, Битичи, Гаши, Ђовани, Краснићи, Никај, Шаља, Шлаку Познати историјски родови и племенске заједнице: Белаковић, Богуновићи, Богуновићи, Мацуре, Мрдак
Друштвена организација Племенско друштво било је организовано на строго патријархалним основама. Најмања јединица била је кућа (породица), више кућа чинило је братство (род), а више братстава племе.
На челу племена налазили су се војводе, кнезови и племенски главари. Одлуке од значаја за целу заједницу доносиле су се на племенским скупштинама (зборовима). Управљање се заснивало на обичајном праву, а честа појава била је и крвна освета, која се решавала већима за миритељство (кметским судовима).
Постепено нестајање Формирањем модерне црногорске државе у 19. веку под владарима из династије Петровић Његош, као и централизацијом власти у Србији, племенска аутономија постепено губи војни и политички значај. Са процесима модернизације, урбанизације и школовања у 20. веку, племенска организација је у потпуности нестала као управни облик, али је остала присутна као важан део традиције, културе и етнографског идентитета.
Види још
Брдска племена Племена Црне Горе Малисорска племена Мијаци Обичајно право
Референце
Литература
Категорија:Српска племена Категорија:Српска култура Категорија:Српска историја