Тур де Франс 2026.

Тур де Франс 2026. било је 113. издање Тур де Франса. Трка је почела етапом у шпанском граду Барселони 4. јула, а завршена је 26. јула етапом на Јелисејским пољима у Паризу.

Тадеј Погачар из тима УАЕ тим емирејтс ХРГ освојио је генерални пласман по пети пут и трећу годину заредом, чиме је изједначио рекорд по броју побједа на Туру. Његов напад на шестомј етапи, на Кол ди Турмалеу у Пиринејима донео му је предност над главним ривалом Јонасом Вингегором из тима Визма—лејз а бајк, коју је повећао победама на три планинске етапе: десетој етапи у Централном масиву, на етапи 14. у Вогезима и етапи 19 до Алп д'Иеза у Француским Алпима, чиме је постао други возач у историји који је побиједио у жутој мајици на Алп д’Иезу, послије Герента Томаса 2018. Са просјечном брзином од 43,227 -{km/h}-, трка је била најбржа у историји Тур де Франса.

На другом месту у генералном пласману завршио је Ремко Евенепул из тима Ред бул—Бора–ханзго, након што се Вингегор повукао са трке после пада на етапи 15, на којој је Евенепул остварио своју прву победу на планинској етапи на Платоу де Солезон, а затим је победио на индивидуалном хронометру до Тонон ле Бена на етапи 16. На трећем месту завршио је Исак дел Торо, дебитант на Туру, за кога је Погачар радио на етапи 20 . како би одбранио треће место у генералном пласману и вођство у класификацији за најбољег младог возача од другог дебитанта Пола Сегзаса из тима Декатлон КМА КГМ.

Трка је била погођена топлотним таласом, због чега су две етапе скраћене и правила су ублажена како би возачи могли да остану хидрирани. Пре етапе 15. Погачар и Вингегор су пробуђени усред ноћи ради допинг тестова, што је изазвало значајну дебату.

Класификацију по поенима освојио је Мадс Педерсен из тима Лидл—трек, који је победио на четвртој етапи, али је константно био високо пласиран на пролазним циљевима и обезбеђивао поене у другим спринтерским завршницама. Брдску класификацију освојио је Ричард Карапаз из тима ЕФ едукејшон—изипост, који је остварио победе на две планинске етапе у Француским Алпима у последњој недељи. Он је такође освојио награду за најагресивнијег возача трке, док је Тимску класификацију освојио тим Лидл—трек.

Тимови

На трци су учествовала 23 тима, са по осам возача. Свих 18 ворлд тур тимова имало је аутоматску позивницу за све ворлд тур трке и били су обавезни да учествују јер је трка једна од гранд тур трка које не могу да прескоче, док су три најбоља про тур тима за претходну сезону такође имала аутоматску позивницу за све ворлд тур трке, али нису били обавезни да учествују, а организатори су имали могућност да додијеле још двије специјалне позивнице. Тудор про сајклинг, Пинарело Ку 36.5 про сајклинг и Кофидис су били најбољи про тур тимови на крају сезоне 2025. Сва три тима су одлучила да учествују, док су специјалне позивнице добили Тотал енержис и Каха рурал—сегурос РГА. Очекивало се да специјалну позивницу добије тим Унибет роуз рокетс, али је директор Тур де Франса Кристијан Придом изјавио да је изабрао тим Каха рурал—сегурос РГА због бољег пласмана у рангирању као и због тога што је тим завршио на четвртом мјесту у тимској класификацији на Вуелта а Еспањи 2025.

Од 184 возача, њих 50 возило је Тур по први пут, међу којима су били Исак дел Торо, Пол Сегзас, Џошуа Тарлинг, Сијан Ојтдебрукс, Давиде Пиганцоли, Метју Ричитело, Олав Кој и Антонио Тибери. Најмлађи дебитант је био Сегзас са 19 година и 283 дана, а најстарији је био Арон Гејт са 35 година и 220 дана. Сегзас је био најмлађи возач на цијелој трци, као и најмлађи возач на Тур де Франсу након Адријена Сента 1937. а најстарији је био Дамијано Карузо, са 38 година и 265 дана. Возачи који су наступили долазили су из 27 држава, седам држава је имало преко десет возача: Белгија 31, Француска 30, Холандија 17, Немачка и Италија по 12, Аустралија и Шпанија по 11. Карузо је објавио да ће му то бити последњи Тур де Франс и да ће завршити каријеру на крају сезоне, као и Јон Изагире, Четвороструки побједник трке Крис Фрум завршио је каријеру у јуну, прије почетка Тур де Франса, док је Наиро Кинтана, који је три пута завршио на подијуму и освојио брдску и класификацију за најбољег младог возача, изјавио да завршава каријеру на крају сезоне али је одлучио да не вози Тур де Франс у последњој сезони.

-{UCI}- ворлд тур тимови:

Алпесин—премијер тех Бахреин—викторијус Визма—лејз а бајк Групама—ФДЖ јунајтед Декатлон КМА КГМ ЕФ едукејшон—изипост Лидл—трек Лото—интермарше Мовистар Неткомпани—инеос НСН сајклинг Пикник постнл Ред бул—Бора–ханзго Судал—Квик-степ УАЕ тим емирејтс ХРГ Уно—Х мобилити ХДС Астана Џејко—алула

-{UCI}- про тур тимови:

Каха рурал—сегурос РГА Кофидис Пинарело Ку 36.5 про сајклинг Тотал енержис Тудор про сајклинг

Рута и етапе мини|Етапа 19 завршила се на врху Алп д'Иеза; успон је дуг , са просечним нагибом од 7,9% и садржи 21 оштру кривину.

У фебруару 2025. године, организатори трке -{ASO}- објавили су да ће Барселона у Шпанији бити домаћин великог старта (прве етапе). Ово је био трећи пут да се велики старт одржава у Шпанији, након Сан Себастијана 1992. и Билбаоа 2023. године. Прве две етапе завршавале су се на брду Монжуик изнад Барселоне, поред Олимпијског стадиона Љуис Компанис коришћеног за Летње олимпијске игре 1992. Након протеста против рата у Гази који су пореметили Вуелта а Еспању 2025. Градско веће Барселоне изразило је жељу да буде домаћин великог старта без тима Израел—премијер тех, уз претње протестаната да ће пореметити Тур ако буду учествовали. Тим Израел—премијер тех се затим ребрендирао у НСН сајклинг за сезону 2026. и возио под швајцарском лиценцом.

Цела рута објављена је 23. октобра 2025. од стране Кристијана Придома, који ју је описао као трку која има крешендо ка завршници. Било је пет брдских завршница, укључујући Плато де Солезон по први пут и две завршнице на Алп д'Иезу. Трка је имала само 26 -{km}- индивидуалног хронометра, а екипни хронометар је стартовао Тур први пут од 1971. године. Екипни хронометар се вратио на Тур први пут од 2019. и користио је нова правила која су претходно уведена на Париз—Ници 2023. према којима се сваком возачу додељује индивидуално време које оствари на циљу, уместо да сви возачи који заврше заједно добијају исто време. Овај формат подстиче тактичке изборе конкурената за генерални пласман, да ли да возе са остатком свог тима ради уштеде енергије, или да возе соло како би остварили боље време.

Сајклист описао је руту као „зрелу за бекства” а Рулер је сматрао да ће одговарати Погачару, јер „словеначка суперзвезда може све”. Нед Болтинг критиковао је руту, написавши у Сајклинг виклију да „нема калдрме, нема очигледних етапа са бочним ветром, и нема макадама. [...] Огољили су ову годину [што] је помало разочаравајуће”. Сајклинг њуз предвидео је да ће кључне етапе бити 6. етапа до Гаварни-Жедра (прва високопланинска етапа трке у Пиринејима), 14. етапа до Ле Маркштајна у Вогезима, 16. етапа — индивидуални хронометар и планинске етапе 19 и 20 до Алп д'Иеза у Француским Алпима. Описивали су 20. етапу као краљицу етапа, због њена три успона екстра категорије.

+Карактеристике етапаЕтапаДатумРутаДистанцаТип Победник14. јул Барселона (Шпанија) 20px|alt=|link= Екипни хронометар Визма—лејз а бајк25. јул Тарагона (Шпанија) до Барселоне (Шпанија) link=|alt=|20x20px Брдовита етапа 36. јул Грануљерс (Шпанија) до Ле Зангл link=|alt=|20x20px Планинска етапа 47. јул Каркасон до Фоа link=|alt=|20x20px Брдовита етапа 58. јул Ланмезан до По link=|alt=|20x20px Равна етапа 69. јул По до Гаварни-Жедра link=|alt=|20x20px Планинска етапа 710. јул Ажетмо до Бордоа link=|alt=|20x20px Равна етапа 811. јул Периже до Бержерака link=|alt=|20x20px Равна етапа 912. јул Малмор до Исела link=|alt=|20x20px Брдовита етапа 13. јул КанталДан одмора1014. јул Оријак до Ле Лиорана link=|alt=|20x20px Планинска етапа 1115. јул Виши до Невера link=|alt=|20x20px Равна етапа 1216. јул Стаза Невер Мањи-Кур до Шалон сир Саона link=|alt=|20x20px Равна етапа 1317. јул Дол до Белфора link=|alt=|20x20px Брдовита етапа 1418. јул Милуз до Ле Маркштајна link=|alt=|20x20px Планинска етапа 1519. јул Шампањол до Плато де Солезона link=|alt=|20x20px Планинска етапа 20. јул Горња СавојаДан одмора1621. јул Евијан ле Бен до Тонон ле Бена link=|alt=|20x20px Индивидуални хронометар 1722. јул Шамбери до Воарона link=|alt=|20x20px Равна етапа 1823. јул Воарон до Орсјер-Мерлета link=|alt=|20x20px Планинска етапа 1924. јул Гап до Алп д'Иеза link=|alt=|20x20px Планинска етапа2025. јул Ле Бур д'Оасан до Алп д'Иеза link=|alt=|20x20px Планинска етапа 2126. јул Париз до Париза (Јелисејска поља) link=|alt=|20x20px Равна етапа Укупно

Фаворити пре трке

Пре трке, Тадеј Погачар и Јонас Вингегор били су сматрани главним кандидатима за победу на трци у оквиру генералног пласмана, јер су освојили Тур сваки пут од 2020. с завршили су на прва два места сваки пут од 2021. Уочи трке, бранилац титуле Погачар освојио је Тур де Свис, а Вингегор Ђиро д'Италију. Остали возачи који су сматрани кандидатима за генералном пласман били су Ремко Евенепул, Флоријан Липовиц, Пол Сегзас и Исак дел Торо.

Највећи фаворити за зелену мајицу класификације по поенима били су очекивани бивши победници Јаспер Филипсен и Бинијам Гирмај, као и Тим Мерлије и Олав Кој. Исак дел Торо и Пол Сегзас сматрани су фаворитима за белу мајицу класификације за младог возача.

Преглед трке

Велики старт и прва недеља у Пиринејима мини|300x300px|Тим Мерлије () победио је на етапама 7, 8 и 12 у спринт завршницама. Прва етапа била је екипни хронометар у Барселони, у Шпанији – са завршницом на врху брда Монтђуик изнад града. Користио је нови формат где би време за сваки тим било одређено према првом возачу који пређе циљну линију – али би сваки возач добио своје време за генерални пласман. је победио на етапи, при чему је Јонас Вингегор напао на завршном успону и узео жуту мајицу у ГП-у. је био други, 8 секунди иза, упркос томе што је Кевен Вокелен имао пробушену гуму. био је трећи, 12 секунди иза . Друга етапа остала је у Шпанији, завршавајући са три круга брдовитог круга на брду Монтђуик изнад Барселоне. На кругу, главна група се постепено смањивала због брзог темпа који је наметнуо . У узлазном спринту до циља, Тадеј Погачар () обезбедио је да његов сувозач Исак дел Торо оствари етапну победу. Ремко Евенепул () завршио је трећи испред Вингегора, чије је вођство у ГП-у смањено на 6 секунди.

Етапа 3 одвела је возаче на север у Француску и Пиринеје, при чему су гледаоци обесхрабривани да присуствују трци због шумских пожара у региону. Погачар је напао на последњем успону до Ле Зангла, прешавши линију 2 секунде испред Вингегора и узевши жуту мајицу. Етапа 4 до Фоаа вожена је на температурама око . Мадс Педерсен () победио је на етапи у спринтерској завршници из великог бекства, што је члану бекства Торстејну Трену () донело жуту мајицу. Погачар је предвидео да ће Трен задржати мајицу неколико етапа, с обзиром на скоро 8 минута маргине између њега и других ГП кандидата. Етапу 5 до Поа освојио је Олав Кој () у спринтерској завршници испред Макса Кантера () и Тима Мерлијеа (), при чему је Педерсен завршио 7. и повећао своје вођство у класификацији по поенима.