Авион Фоке Вулф Fw 40/A 40 је био немачки извиђачки авион за кратке долете којег је пројектпвала и производила компанија -{Focke-Wulf Flugzeugbau AG}- из Бремена 1933. године. Првобитна ознака овог авиона је била А 40 која је након уведене класификације Министарства (RLM) промењена у ознаку Fw 40https://www.lexikon-der-wehrmacht.de/Waffen/Fw40.htm. Пројектовање и развој мини|десно|300п|Мотор Siemens & Halske "Jupiter IV" авиона Фоке Вулф Fw 40 мини|десно|300п|Авион Фоке Вулф А 40 изглед спреда мини|десно|300п|Авион Фоке Вулф Fw 40 мини|десно|300п|Авион Фоке Вулф Fw 40 у лету Авион А 40/Fw 40 је пројектован као одговор на тендер за извиђачки авион кратког долета. Пројектовао га је инж. Паул Клагес као даљи развој авиона S 39. Авион је на тендеру требао да буде конкуренција авиону Хајнкел -{He 46}-. Авион је први пут полетео 30.01.1933. године. Пошто је на тендеру авион -{He 46}- проглашен за бољег, А 40/Fw 40 је остао као прототип произведен у једном примерку. Технички опис Авион Фоке Вулф Fw 40 је био једномоторни висококрилни моноплан (са парасол крилом), мешовите конструкције са фиксним стајним трапом.

Труп: се састојао од заварене челичне цевасте просторне решеткасте конструкције формиране тако да би се добио елиптичан попречни пресек. Носач мотора од челичних цеви био је прекривен лимовима лаких легура до заштитног зида иза њега; остатак трупа био је пресвучен импрегнираним платном. У трупу се налазила две отворене кабине. Обе кабине су биле опремљене системом за управљање авионом. У трупу се налазио простор за смештај терета (пртљага). Захваљујући изрезу на крилу и положају кабине пилот је имао добру прегледност окплине авиона.

Погонска група: се састојала од једног ваздухом хлађеног радијалног мотора са 9 цилиндара Siemens & Halske "Jupiter IV" снаге 375 -{kW}- и двокраке дрвене вучне елисе фиксног коракаStützer H., , Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Herford. . Након истека ресурса овај мотор је замењен мотором Siemens Sh 22B-2 снаге 485 -{kW}- заштићен NACA прстеном у циљу бољег хлађења. На вратило мотора је била насађена трокрака, вучна метална елиса фиксног корака.

Крило је правоугаоног облика константне ширине са заобљеним крајевима. По облику крила су била благо стреласта са углом стреле од 8о. Крила су имала два носача (рамењаче) која су направљена од дрвета и ребра направљена од шперплоче. Конструкција крила је потпуно обложена импрегнираним платном. Крило је издигнуто изнад трупа (Парасол) и за труп је било причвршћено балдахином направљеног од челичних профила. Оба полукрила су на половини своје дужине била са челичним подупирачем у облику решеткасте челичне конструкције ослоњена на труп авиона и на тај начин је повећана крутост и чврстоћа крила. Крила су била опремљена крилцима исте грађе као и крило.

Репне површине: су се састојале уобичајено од вертикалног стабилизатора са кормилом правца и хоризонталних стабилизатора са кормилима висине. Карактеристика овог авиона је у томе што је хоризонтални стабилизатор био постављен изнад трупа а испред вертикалног стабилизатора и био је подупирачем ослоњен на труп авиона. Након реконструкције репа уклоњен је вертикални стабилизатор тако да је кормило правца преузело функцију вертикалног стабилизатора (види авион D-IJEF). Сви елементи репа су били формирани од дрвених оквира пресвучених импрегнираним платном.

Стајни трап: је имао две независне предње ноге које су се састојале од челичних виљушки зглобно везаних за труп авиона и вертикалног подупирача у кога је уграђен амортизер (гумено уже). Точкови су били опремљени пнеуматицима, хидрауличним кочницама и аеродинамичким облогама у циљу смањења аеродинамичког отпора. Испод репа се налазила еластична челична дрљача.

Наоружање: Мада као цивилни авион није био наоружан (мимикрија), пројектом је предвиђено да на другој кабини предвиђеној за извиђача буде монтиран један одбрамбени покретни митраљез на обртном постољу калибра 7,92 -{mm}-.

Оперативно коришћење Произведен је само један примерак овог авиона, пошто је прошао фабричка тестирања регистрован је под бројем (D-1908) и упућен је на државно (војно) тестирање у тајну немачку школу војних пилота у Липецку (СССР). Након што су националсоцијалисти преузели власт у Немачкој, авион је враћен у Немачку, извршена му је реконструкција репа, уклоњен му је вертикални стабилизатор а остало само кормило правца. Авион је добио нову ознаку Fw.40 и регистарски број (D-IJEF). Пребачен је у истраживачки центар RDL Erprobungsstelle у Берлину, где је неколико година коришћен као авион за извиђање временских услова док га 1938. године није заменио напреднији -{He}-.46https://airwar.ru/enc/other1/fws40.htmlhttps://histaviation.com/fw-40.html.

Земље у којима је коришћен овај авион

Референце

Литература

Stützer H., , Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Herford. . Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,

Види још Арадо Ar 76 Арадо L II Рогожарски СИМ-VIII Рогожарски СИМ-XII-Х Рогожарски СИМ-Х Јункерс T 26 Јункерс T 23 Фијат AS.1 Фоке Вулф S 39 Фоке Вулф Fw 55

Спољашње везе https://airwar.ru/enc/other1/fws40.html https://histaviation.com/fw-40.html https://www.lexikon-der-wehrmacht.de/Waffen/Fw40.htm

Категорија:Војни авиони Категорија:Фоке Вулф авиони Категорија:Извиђачки авиони