Случај тровања у Шкотској 1827.

У септембру 1826. године, Маргарет Ворден (енгл. ), двадесетчетворогодишња слушкиња која је живела у близини Дандија у Шкотској, умрла је од тровања арсеном. У време смрти је била трудна; отац детета био је Џорџ Смит, син њених послодаваца, Мери и Дејвида Смита. Лекар који ју је лечио првобитно је мислио да је Ворден умрла од колере, али су се убрзо прошириле гласине о тровању, те је њено тело ексхумирано. Садржај њеног желуца је тестиран; пронађен је арсен, а Мери Смит је у октобру изведена пред суд у Единбургу због убиства. Њени адвокати одбране позвали су скоро педесет сведока, а суђење је два пута одлагано како би се тужилаштву дало времена да се припреми. Када је суђење почело 5. фебруара 1827. године, болест једног поротника довела је до тога да је суђење почело испочетка 19. фебруара са новом поротом.

Адвокати одбране били су Франсис Џефри и Хенри Кокберн, обојица водећи шкотски адвокати тог времена; тужилаштво је предводио Вилијам Реј Вилсон, лорд адвокат. Сведочења на суђењу јасно су показала да је Смит дала Ворден нешто да попије непосредно пре него што се разболела. Одбрана је позвала сведоке који су сведочили да је Ворден изјавила како ће „наудити себи” () и сличне изјаве које су имплицирале да је можда планирала самоубиство. Медицинске доказе о присуству арсена одбрана је довела у питање, али је у својим упутствима пороти судија, Дејвид Бојл, рекао да треба да прихвате као чињеницу да је Ворден умрла од арсена и да размотре да ли јој га је дала Смит. Бојлова упутства завршена су у 5:30 ујутро 20. фебруара, око двадесет сати након почетка суђења. У 14:00 тог поподнева, порота је донела пресуду да „није доказано”, ослобађајући Смит оптужбе за злочин.

Суђење је 1923. године историчар А. Х. Милар описао као „у неколико детаља... најизванредније суђење које се икада одржало у Шкотској”.Millar (1923), Изазвало је велико интересовање у то време, а објављени су и извештаји који су бележили сведочења бројних позваних сведока. Популарно мишљење у то време било је да је Смит, која је постала позната као „Жена из Денсајда” (), крива, па су о овом случају писане и баладе. Један од адвоката одбране Мери Смит касније је написао да је био сигуран да је она починила убиство. Писац Волтер Скот присуствовао је читању пресуде и није сумњао у њену кривицу; након тога је прокоментарисао да „ако би та жена била моја супруга, добро бих се побринуо да сам будем свој кувар!”Roughead (1913),

Позадина alt=Мапе које приказују места западно од Моникија у Ангусу|мини|центар|Три фарме Дејвида Смита, близу Моникија у АнгусуДод, Западни Денсајд и Источни Денсајдприказане на мапи из 1946. године подвучене црвеном бојом|upright=2.5 Године 1826. Дејвид Смит и његова породица живели су у Западном Денсајду и обрађивали три фарме; Западни Денсајд, Источни Денсајд и Дод, око шест миља северно од Дандија у Шкотској.Roughead (1913), Супруга Дејвида Смита звала се Мери, а њихов најмлађи син био је Џорџ. Међу слугама на фарми била је и Маргарет Ворден, која је 1826. године имала 24 године. Ворден је претходно била трудна 1821. године; име оца није забележено. Напустила је фарму како би родила дете у кући своје мајке, где је дете касније и одгајано, а Ворден се вратила на посао у Западни Денсајд.

Трудноћа и смрт Маргарет Ворден У јулу 1826. године, Мери Смит је сазнала да је Ворден поново трудна, овог пута са њеним сином Џорџом, који је размишљао да се ожени њоме. Смит то није одобравала и Ворден је одлучила да напусти фарму. Накратко се вратила у кућу своје мајке, али се убрзо вратила у Западни Денсајд, где је остала две недеље пре него што је поново отишла. Након недељу дана, Мери Смит је отишла у дом породице Ворден и убедила је да се врати, а док је била тамо, разговарала је са мајком Маргарет Ворден о нежељеној трудноћи и рекла да ће „набавити нешто за Маргарет” у Дандију.Roughead (1913),

У уторак, 5. септембра у 22:00 часа, Смит је дала Ворден малу чашу беле, кремасте мешавине и коцку шећера. Ворден је попила мешавину и те ноћи почела да се осећа лоше. Џин Нори, слушкиња која је са њом делила кревет у орману (енгл. ), пробудила се и затекла Ворден већ будну, али је била превише болесна да би радила, па јој је Нори помогла да се врати у кревет. Стање јој се погоршало следеће ноћи; симптоми су укључивали повраћање, жеђ и болове у стомаку. Смит и Нори су бделе уз њу током ноћи у четвртак, 7. септембра, а следећег јутра, на њен захтев, Смит је послала по њену мајку. Њена мајка је послала по лекара и упутила се у Западни Денсајд.Roughead (1913), Лекар, чије је презиме било Тејлор, стигао је поподне и прегледао Ворден; према његовим речима, „њено лице било је упало и језиво; цело тело, а посебно руке и стопала, било је прекривено хладним знојем; на зглобовима и слепоочницама није било пулса, а изнад срца су се осећали веома нејасни откуцаји—око 150 у минути”.Roughead (1913), Тејлор није посумњао на тровање; веровао је да Ворден пати од колере. Рекао је Мери Смит да Ворден умире и напустио фарму. Ворден је умрла те ноћи у 21:00 час; њене последње речи биле су: „Моја господарица ми је дала...”, али реченицу није довршила.Roughead (1913), Сахрањена је 10. септембра у цркви парохије Мјуроуз.Roughead (1913),

Ексхумација и истрага Почеле су да круже гласине да је Смит отровала Ворден због њене трудноће, па је њено тело ексхумирано 30. септембра. Обдукција су извршила три лекара: др Тејлор, који је посетио Ворден у Западном Денсајду, и још два лекара из Дандија, по презимену Ремзи и Џонстон. Обдукција је обављена на отвореном, на надгробној плочи у црквеном дворишту у Мјуроузу.Millar (1923), Желудац и црева су извађени ради даљег прегледа, а судећи по фетусу, процењено је да је Ворден била у трећем месецу трудноће.Christison (1827), Узорке су на присуство арсена тестирали др Ремзи и др Џонстон, од којих ниједан раније није обављао овакве тестове. Због болести, Ремзи није присуствовао сваком тесту, али је Тејлор био ту.Christison (1827), Узорци су такође послати професору Роберту Кристисону на тестирање.

Истрага је довела до тога да Мери Смит буде позвана у Данди на испитивање. Одбила је да присуствује, рекавши да се не осећа добро, али је након прегледа др Џонстона ипак пристала да се састане са шерифом у Фор Мајл Хаусу, гостионици на пола пута између фарме и Дандија, 2. октобра. Сведочила је да Ворденки није дала ништа осим рицинусовог уља у „вину од пастила” (енгл. ), и да се на фарми не држи отров.Roughead (1913), Шериф ју је задржао преко ноћи у затвору у Дандију, а ујутро је променила исказ, рекавши да се сада сетила да је набавила отров за пацове из Дандија неколико дана пре смрти Маргарет Ворден и да је оставила отровану храну у зидовима тавана изнад ботија (мала помоћна зграда на фарми) јер су имали најезду пацова. Такође је рекла да није знала да је то отров—једноставно је тражила „нешто да отера пацове”.Roughead (1913),

Суђење

Одлагања alt=Страница која даје опис суђења и сведочења|мини|Савремени памфлет о суђењу Смит је упућена на суђење у Единбургу 12. октобра, а оптужница је подигнута 12. децембра, са датумом суђења заказаним за 28. децембар. Главни адвокати одбране били су Франсис Џефри и Хенри Кокберн, обојица међу водећим адвокатима Шкотске тог доба:Roughead (1913), Millar (1923), Кокберн ће четири године касније бити именован за Генералног адвоката за Шкотску.MacIver (1979), Тужилаштво је предводио Вилијам Реј Вилсон, лорд адвокат, а укључивало је Роберта Дандаса и Арчибалда Алисона. Судско веће су чинили Дејвид Бојл, лорд судија, и свих пет лордова комесара правде.

Адвокати Мери Смит су искористили опцију у шкотском праву познату као „покретање кривичних писама” (енгл. ), правну могућност која је приморавала тужилаштво да заврши свој случај у року од шездесет дана, јер би у супротном оптужени био ослобођен.Millar (1923), Суђење је два пута одлагано: адвокати су 27. децембра обавестили тужилаштво да намеравају да изнесу одбрану засновану на самоубиству и да позову четрдесет и осам сведока, а Реј је затражио одлагање како би му се дало времена да се припреми. Рејев преглед нових доказа није био завршен до новог датума, 12. јануара 1827. године, па је затражено још једно одлагање.Roughead (1913),

Суђење је коначно почело 5. фебруара, око 9:30 ујутро. У 17:30, једном од поротника је позлило и поступак је прекинут док су му два лекара присутна на суђењу, др Макинтош и професор Роберт Кристисон, пружала помоћ. Кристисон се вратио у судницу и сведочио да је поротник имао епилептични напад и да ће морати да буде ослобођен дужности у овом случају. Ово је довело до новог одлагања како би се утврдило да ли се случај може наставити или треба тражити нову оптужницу.Christison (1827), Питање је било ново у шкотској судској пракси; сличан инцидент се никада раније није догодио.Millar (1923), Суд се поново састао недељу дана касније, 12. фебруара; Реју се придружио Џон Хоуп, генерални адвокат за Шкотску. Реј је тврдио да треба изабрати нову пороту; Кокберн се успротивио тврдњом да се суђење не може наставити на основу исте оптужнице за коју је првобитна порота положила заклетву. Судије су пресудиле у Рејеву корист, а суђење је поново почело 19. фебруара са новом поротом.Roughead (1913),

Сведочења Нори је сведочила да јој је Ворден рекла да је Смит обећала да ће јој нешто набавити: Смит је знала да је трудна, „али ће јој набавити нешто, без обзира на цену”. Према Нориним речима, Смит јој је рекла да у кући нема отрова осим мало краљевског жутог (енгл. ), који представља сулфид арсена, и да Ворденки није дала ништа осим рицинусовог уља. Нори је изјавила да је само једном видела пацова у штали за краве и да никада није чула да се поставља отров за пацове. Током Џефријевог унакрсног испитивања, Нори је поновила неке речи Маргарет Ворден о томе како је неспособна за свој посао, те да ће „сигурно наудити себи”.Roughead (1913), Барбара Смол, још једна слушкиња у Западном Денсајду, сведочила је да никада није чула Ворден да говори како би могла да науди себи. Госпођа Ворден, Маргаретина мајка, поновила је разговоре које је водила са Маргарет, јасно ставивши до знања да трудноћа није довела до раздора међу њима и да би Маргарет била добродошла да остане код ње у њеној кући, што је и планирала док је Смит није убедила да се врати у Западни Денсајд. Још једна слушкиња, Ен Браун, рекла је да је разговарала са Ворден непосредно пре њене смрти, те да је Ворден рекла како ће „себи приредити лош крај”.Roughead (1913), Породични лекар, др Дик из Дандија, потврдио је да је Смит од њега купила унцу и по арсена и да се он побринуо да она зна да је то отров.Roughead (1913), alt=Црно-бели портрет главе и рамена мушкарца у адвокатској перици, окренутог улево|лево|мини|Хенри Кокберн, један од адвоката одбране

Медицинске доказе изнео је лекар кога је позвала одбрана, а који је сведочио да је прегледао Мери Смит 1. октобра и поново 2. октобра, након што ју је шериф испитао у Фор Мајл Хаусу. Закључио је да она није била у стању погодном за испитивање и да је можда патила од губитка памћења. Др Џонстон, који ју је прегледао 1. октобра, сведочио је да је тада изгледала здраво и способно.Roughead (1913), Сва три лекара која су обавила обдукцију дала су исказе и навели као узрок смрти тровање арсеном; професор Кристисон је такође позван као медицински сведок и сложио се са дијагнозом. Било је неслагања око тога када је смртоносна доза арсена унета, пошто су се симптоми појавили спорије него што би се иначе очекивало. Ремзи је сматрао да је доза коју је Ворден узела у уторак увече, 5. септембра, морала бити арсен, али је Кристисон веровао да је отров морао бити дат касније. За одбрану су позвана два лекара: др Фајф је тврдио да Кристисоново објашњење појаве арсена током обдукције вероватно није тачно, док је др Макинтош покушао да докаже да је Ворден можда умрла од колере, иако је под унакрсним испитивањем признао да и сам верује да је арсен био узрок смрти.Roughead (1913),