Преписка Вилија и Никија ( ) била је серија писама и телеграма размењених између Вилхелма II, немачког цара, и Николаја II, императора Русије, од 1894. године до дана непосредно пред избијање Првог светског рата 1914. године.

Контекст и позадина Вилхелм II и Николај II били су рођаци у трећем колену (обојица су били прапраунуци Павла I од Русије), као и рођаци у другом колену (обојица су били потомци Фридриха Вилхелма III од Пруске). Вилхелм је такође био брат од тетке Николајевој супрузи, Александри Фјодоровној (Аликс од Хесена), и најстарији унук краљице Викторије из Уједињеног Краљевства. Николај је био унук краља Кристијана IX од Данске и сестрић краљице Александре, супруге краља Едварда VII од Уједињеног Краљевства, будући да је његова мајка, императорка Марија Фјодоровна, била сестра краљице Александре.

Два цара су се дописивала на енглеском језику и имали су обичај да један другог ословљавају са „Вили” и „Ники”, док би у формалним комуникацијама користили своја званична имена.

Писма Писма Вилија и Никија састоје се од 75 порука које је Вилхелм послао Николају између 8. новембра 1894. (Писмо I) и 26. марта 1914. (Писмо LXXV). Већина је послата из Берлина или Нове палате (нем. ) у Потсдаму, док су остала слата са различитих места као што су Роминтен (данас Краснолесје), Кобург, Лецлинген, Вилхелмсхее, Кил, Позен (данас Познањ), Пилау (данас Балтијск), Гаета, Крф (где је Вилхелм имао летњиковац), Стамбол (Истанбул) и Дамаск. Откривена у руским архивама у Петрограду (данас Санкт Петербург), писма је транскрибовао руско-амерички новинар Исак Дон Левин и објавио 1920. године под насловом Писма од Кајзера Цару: Копирано из владиних архива у Петрограду, необјављено пре 1920. (енгл. , Њујорк: Frederick A. Stokes, 1920).

Телеграми Телеграми Вилија и Никија састоје се од серије од десет порука које су Вилхелм и Николај разменили 29, 30. и 31. јула, као и 1. августа 1914. године.Други телеграм је заправо написан први (написао га је Вилхелм) и датиран на 28. јул, али није послат до 1:45 ујутру 29. јула, 45 минута након што је Николај послао први телеграм. Две поруке су се укрстиле у преносу. (Слично укрштање догодило се у преносу седмог и осмог телеграма 31. јула.) Њихов извор је Немачка бела књига,У целости Das Deutsche Weißbuch über den Ausbruch des deutsch-russisch-französischen Krieges, односно Немачка бела књига о избијању немачко-руско-француског рата.Архива докумената Првог светског рата: The German White BookНеки извори (нпр. Архива докумената Првог светског рата), погрешно наводе књигу коју је 1920. уредио Исак Дон Левин, Letters from the Kaiser to the Czar, као извор телеграма. памфлет званичних докумената објављен како би се оправдао став немачке владе након избијања рата. Термин „Вили-Ники телеграми” потиче од Вили-Ники преписке (енгл. ), наслова књиге Хермана Бернстајна објављене 1918. године, која је открила личну телеграфску преписку између два цара у периоду од јуна 1904. до августа 1907. године.Bernstein, Herman (1918) The Willy-Nicky Correspondence: Being the Secret and Intimate Telegrams Exchanged between the Kaiser and the Tsar.. Knopf, New York. ,

Телеграми почињу молбом Николаја Вилхелму да покуша да заустави озбиљан развој догађаја који је водио ка Првом светском рату. Одломак (29. јул 1914, 1:00):

На крају, преписка мења тон и два лидера упозоравају један другог на предстојећу мобилизацију због фактора ван њихове контроле, иако задржавају став да мобилизација не значи рат. Одломак последњег телеграма (1. август 1914):

Представници зараћених нација расправљали су о телеграмима током рата,James M. Beck The Evidence in the Case. A Discussion of the Moral Responsibility for the War of 1914, as Disclosed by the Diplomatic Records of England, Germany, Russia, France, Austria, Italy and Belgium (Бек је био помоћник државног тужиоца САД и аутор дела The War and Humanity), (стр. 81, стр. 106)Henry Van Dyke (1917) Fighting for peace New York: Charles Scribner's sons. (стр. 132-133)F. L. Paxson, E. S. Corwin, S. B. Harding and G. S. Ford. A Handy Reference on the Great War, first published in 1918 (War Cyclopedia – N) (поново издато као: A Handy Reference on the Great War ) током Париске мировне конференције,Arthur L. Frothingham. Handbook of War Facts and Peace Problems 1919M. G. Palaeologus "Tsarist Russia during World War" Moscow: International Relations, 1991 (стр. 155, 156 - на руском); претходно објављено као M. G. Paléologue La Russie des Tsars pendant la grande guerre Paris: Plon-Nourrit, 1922. (Поглавље XII); Maurice Paléologue. An ambassador's memoirs Volume 1, Chapter VIII (видети недеља, 31. јануар 1915)G. Buchanan. (1923) My Mission to Russia and other diplomatic memories, као и у међуратним годинама,Winston Churchill. (1931) The unknown war. London: Charles Scribner's Sons, стр. 170James Oliver Murdock, Harold J. Tobin, Henry S. Fraser, Francis O. Wilcox and Willard B. Cowles. "International Judicial Settlement Trends" Proceedings of the American Society of International Law at Its Annual Meeting (1921-1969) Vol. 34, (May 13–15, 1940) (стр. 125-148) па и касније.Robert K. Massie. Nicholas and Alexandra. New York: 1967; Moscow 2003 (стр. 84, 320 у руском издању)Martin Gilbert. The First World War: A Complete History, 1994, John Keegan. The First World War, 1998, Последњих година, академски историчари су поново проценили ову размену.Hew Strachan. The First World War, Vol I: To Arms, 2001, Richard F. Hamilton, Holger H. Herwig. Origins of World War One. Cambridge University Press, 2003 (стр. 514)Andrei Zubov (ed.) History of Russia. XX Century (Volume I, 1894-1939). (стр. 291) Посебну пажњу су посветили Николајевом телеграму од 29. јула 1914. у 20:20 часова:

У овом телеграму, од 29. јула 1914. године, Николај је предложио да се аустро-српски проблем поднесе Хашкој конференцији (пред Хашким трибуналом) – Вилхелм се није осврнуо на ово у свом наредном телеграму. Према Џејмсу М. Беку,James M. Beck The Evidence in the Case. A Discussion of the Moral Responsibility for the War of 1914, as Disclosed by the Diplomatic Records of England, Germany, Russia, France, Austria, Italy and Belgium, (стр. 106) немачко Министарство спољних послова изоставило је овај телеграм приликом објављивања преписке између Вилхелма и Николаја. Након што је руска влада објавила овај телеграм 31. јануара 1915. године у службеном гласнику Владин весник (рус. Правительственный вестник), немачко Министарство спољних послова објаснило је да су тај телеграм сматрали превише „неважним”. Насупрот томе, руско Министарство спољних послова (Сергеј Сазонов), као и француски амбасадор у Русији (Морис Палеолог) сматрали су да је телеграм веома важан.Georges Maurice Paléologue Tsarist Russia during World War. (стр. 155, 156 - на руском); оригинално објављено као: Maurice G. Paléologue La Russie des Tsars pendant la grande guerre. . Chapter XII стр. 309-335 Georges Maurice Paléologue. An ambassador's memoirs (Volume 1, Chapter VIII)(видети недеља, 31. јануар 1915) Палеолог, Бек и неки други аутори оптужили су Вилхелма јер није подржао Николајев предлог да се аустро-српски проблем препусти Хашком трибуналу на решавање, чиме је одбацио шансу за мирно решење овог проблема.

„Низ телеграма” између Вилхелма и Николаја довео је до тога да Николај откаже руску општу мобилизацију 29. јула, али је под притиском Сазонова она обновљена два дана касније, и 1. августа 1914. године, и Немачка и Русија нашле су се у рату.

Референце

Спољашње везе Писма Вилија и Никија - Комплетан текст на www.gwpda.org (Архива докумената Првог светског рата) Телеграми Вилија и Никија - Комплетан текст на Архиви докумената Првог светског рата

Категорија:Спољни односи Руске Империје Категорија:Немачко-руски односи Категорија:Николај II Александрович Категорија:Вилхелм II Немачки