мини|десно|250п|2Д модел кортикалног сензорног хомункулуса

Кортикални хомункулус (од лат. homunculus — мали човек, минијатурни човек) јесте изобличени приказ људског тела, заснован на неуролошкој „мапи” подручја и делова људског мозга посвећених обради моторних и/или сензорних функција за различите делове тела. Нервна влакна — која проводе соматосензорне информације из целог тела — завршавају се у различитим областима теменог режња у кори великог мозга, формирајући репрезентативну мапу тела.

Налази из 2010-их и почетка 2020-их година почели су да указују на потребу за ревизијом традиционалног модела „хомункулуса” и новим тумачењем унутрашње мапе тела (која је вероватно мање поједностављена и графичка), а истраживања у овој области су још увек у току.Scientific American Dosenbach, NUF; How our team overturned the 90-year-old metaphor of a 'little man' in the brain who controls movement, 21. 4. 2023.

Типови мини|2Д кортикални моторни хомункулус Моторни хомункулус Моторни хомункулус представља мапу можданих подручја посвећених моторној обради за различите анатомске делове тела. Примарна моторна кора се налази у прецентралној вијузи и обрађује сигнале који долазе из премоторне зоне чеоних режњева.

Сензорни хомункулус Сензорни хомункулус представља мапу можданих подручја посвећених сензорној обради за различите анатомске делове тела. Примарна сензорна кора се налази у постцентралној вијузи и обрађује сигнале који долазе из таламуса.

Сам таламус прима одговарајуће сигнале из можданог стабла и кичмене мождине.

Распоред Дуж примарне моторне и сензорне коре, подручја специјализована за различите делове тела распоређена су уређено, иако другачије него што би се могло очекивати. Ножни прсти су представљени на врху мождане хемисфере (или тачније, „горњем крају”, будући да се кора савија ка унутра и надоле на врху), а затим како се иде низу хемисферу, представљени су све виши делови тела, под претпоставком да је у питању тело без лица са подигнутим рукама. Идући даље низ кору, представљене су различите области лица, у приближном редоследу одозго надоле, уместо одоздо нагоре као раније. Хомункулус је подељен на пола, са моторним и сензорним приказима за леву страну тела на десној страни мозга, и обрнуто.

Количина коре посвећена било ком одређеном региону тела није пропорционална површини или запремини тог региона, већ томе колико је тај регион богато инервисан. Делови тела са сложенијим и/или бројнијим сензорним или моторним везама представљени су као већи на хомункулусу, док су они са мање сложеним и/или мање бројним везама представљени као мањи. Резултат је слика изобличеног људског тела, са непропорционално огромним рукама, уснама и лицем.

У сензорном хомункулусу, испод подручја која обрађују осећаје за зубе, десни, вилицу, језик и ждрело, налази се подручје за интраабдоминални осећај. На самом врху примарне сензорне коре, иза подручја за ножне прсте, традиционално се веровало да се налазе сензорне нервне мреже за гениталије. Међутим, новија истраживања сугеришу да можда постоје два различита кортикална подручја за гениталије, вероватно подељена тако да једно обрађује ерогену стимулацију, а друго неерогену стимулацију.

Откриће мини|upright=1.5|3Д модели сензорног и моторног хомункулуса у Природњачком музеју у Лондону

Вајлдер Пенфилд и његови сарадници Едвин Болдри и Теодор Расмусен сматрају се творцима сензорног и моторног хомункулуса. Они нису били први научници који су покушали да објективизују функцију људског мозга помоћу хомункулуса. Међутим, били су први који су направили разлику између сензорне и моторне функције и мапирали их одвојено широм мозга, што је резултирало са два различита хомункулуса. Поред тога, њихови цртежи, као и каснији цртежи изведени из њихових, постали су можда најпознатије концептуалне мапе у савременој неуронауци јер су убедљиво илустровали податке на први поглед.

Пенфилд је првобитно замислио своје хомункулусе као мисаони експеримент и отишао толико далеко да је замислио имагинарни свет у којем су хомункулуси живели, који је називао „ако”. Он и његове колеге су наставили са експериментима електричне стимулације различитих можданих подручја код пацијената који су били подвргнути операцији отвореног мозга ради контроле епилепсије, те су тако успели да направе топографске мапе мозга и њихове одговарајуће хомункулусе.

Новије студије су унапредиле ово разумевање соматотопског распореда коришћењем техника као што је функционална магнетна резонанција (фМРИ).

Приказ Пенфилд је своје креације називао „гротескним створењима” због њихових чудних пропорција. На пример, сензорни нерви који долазе из руку завршавају се на великим површинама мозга, због чега су руке хомункулуса сразмерно велике. Насупрот томе, нерви који потичу из трупа или руку покривају много мању површину, па труп и руке хомункулуса изгледају сразмерно мање и слабије.

Пенфилдови хомункулуси се обично приказују као 2Д дијаграми. Ово је превелико поједностављивање, јер не може у потпуности да прикаже скуп података који је Пенфилд прикупио од својих пацијената након операције мозга. Уместо оштрог разграничења између различитих делова тела приказаних на цртежима, заправо постоји значајно преклапање између суседних региона. Ово поједностављење сугерише да ће лезије моторне коре довести до специфичних дефицита у специфичним мишићима. Међутим, ово је заблуда, јер лезије производе дефиците у групама синергистичких мишића. Овај налаз сугерише да моторна кора функционише у смислу укупних покрета као координисаних група појединачних покрета.

Сензомоторни хомункулуси се такође могу представити као 3Д фигуре (као што је сензорни хомункулус који је извајала Шерон Прајс Џејмс, приказан из различитих углова испод), што лаицима може олакшати разумевање односа између нивоа моторне или сензорне инервације различитих делова тела. Међутим, ови 3Д модели не илуструју која су подручја мозга повезана са којим деловима тела.

Види још Отелотворена спознаја Соматотопска организација Топографска мапа (неуроанатомија)

Референце

Спољашње везе

Хомункулус слепог кучета — аналог сензорног хомункулуса за слепо куче, из рада:

Категорија:Сензорни систем Категорија:Велики мозак Категорија:Мисаони експерименти