Током Албанско-југословенског граничног сукоба, Народна Република Албанија под вођством Енвера Хоџе протерала је око 3.500 југословенских цивила и особља.
Позадина Године 1948, односи између комунистичке Албаније и Југославије драматично су се погоршали. Две земље, које су претходно одржавале блиске политичке и економске везе, дошле су у сукоб због идеолошких разлика између албанског руководства на челу са Енвером Хоџом и југословенске владе коју је предводио Јосип Броз Тито. То је довело до тензија између две нације и имало дубок утицај на југословенску мањину у Албанији.
Ток догађаја Током 1948. године, многи Југословени у Албанији су протерани под оптужбама за шпијунажу и лојалност Титу. Ово се догодило као одговор на идеолошки раскол између Албаније и Југославије, као и на спољнополитичко сврставање Албаније уз Совјетски Савез.
Протеривања су се често одвијала под тешким условима, а погођени су често губили своју имовину и средства за живот у Албанији. Као резултат тога, укупно 3.500 југословенских цивила, политичара, војног особља и саветника протерано је из целе Албаније од стране Албанске народне армије и Сигуримија под вођством Енвера Хоџе и Кадри Хазбиуа.
Такође, током протеривања, Кадри Хазбиу и његови агенти албанске безбедносне службе Сигурими погубили су једну бошњачку породицу због тога што су били југословенски агенти УДБЕ.
Последице Након протеривања Југословена из Албаније, Енвер Хоџа је започео затварање граница између Југославије и Албаније. Затим је покренуо кампању хватања и елиминисања југословенских фракција које су остале у Албанији. Ова чистка се наставила и након 1948. године, при чему је Хоџа такође циљао пројугословенске симпатизере, што је трајало до 1954. године. Као пример, наредио је погубљење албанског агента, Кочи Џоџеа, који је био повезан са Титом.
Референце
Литература
Категорија:Односи Албаније и Југославије