Црника или чесмина (), врста је зимзеленог дрвета из рода храстова.
Распрострањеност Аутохтона је врста Средоземља и најважнија врста средоземног зимзеленог шумског растиња. У различитим је стањима деградације од макије до љутих кршких приобалних камењара, попут голог дела острва Пага.
Изглед Достоже висину од 10 до 20 метара, у зависности од станишта. Кора млађег дебла је сива и глатка. Изданци су длакави. Листови су јајолики или дугуљасти, 3-7 -{cm}- дуги, зашиљеног врха, равних ивица на одраслим примерцима или оштро тестерасти на изданцима. Одозго су тамнозелени и сјајни, а одоздо бело-длакави и кожасти. Петељка је кратка. Цветови једнополни, мушки у висећим ресама, женски појединачни Плод је жир, а сазрева у првој години. По више њих налазе се на заједничкој дршци, а стипуле су длакаве и чврсто прилегле уз купулу. Дрво је тешко и тврдо.
Еколошки захтеви У млађем добу подноси пуно сенке, док старијим стаблима треба пуно светла. Добро подноси сушу. У подручју на коме црника углавном расте, у летњим месецима, понекад једва падне по која кап кише. Прилагодила се на сушу кожастим листовима, увученим порама, великом кореновом мрежом и др. Врло је осетљива на ниске температуре ваздухаа и тла. Поник не подносе температуре испод нуле, а камбијум стабљике може поднети и до –25-{°C}-. Отпорна је на високе температуре. Нема велике захтеве према тлу. Изданачка способност из пања је велика. Стабла црнике генеративног порекла могу да доживе до 1000 година.
Слике
Категорија:Храстови Категорија:Дендрологија Категорија:Флора Медитерана Категорија:Зимзелени лишћари