Вилсоново шеталиште је једно од најпознатијих шеталишта, пешачких зона и зелених оаза у главном граду Босне и Херцеговине, Сарајеву. Шеталиште се протеже дуж десне обале реке Миљацке, спајајући градске општине Центар и Ново Сарајево, тачније од Моста Суаде и Олге (бивши мост Врбања) на истоку, па све до зграде Електропривреде БиХ и моста у Улици Топал Осман-паше на западу.
Добило је назив по 28. председнику Сједињених Америчких Држава, Вудроу Вилсону, а одликује се густим дрворедом липа засађеним још у доба аустроугарске владавине. Данас представља главно средиште за рекреацију, спортске активности и одмор грађана и туриста.
Историја Шеталиште је пројектовано и формирано током аустроугарске управе над Босном i Херцеговином, на самом почетку 20. века. Првобитни назив био је Калајева променада (Kallay-Promenade), у част Бењамина Калаја, тадашњег аустроугарског министра финансија и управитеља Босне и Hercegovine. Током овог периода засађени су препознатљиви дрвореди липа који и данас красе ову улицу.
Након завршетка Првог светског рата и слома Аустроугарске монархије, шеталиште 10. јануара 1917. године званично мења име у Вилсоново шеталиште, у знак захвалности америчком председнику Томасу Вудроу Вилсону, који је кроз својих "Четрнаест тачака" подржао самоопредељење јужнословенских народа и стварање Југославије.
Током Другог светског рата, за време окупације и припајања Сарајева марионетској Независној Држави Хрватској (НДХ), улица је преименована у част италијанског фашистичког вође и савезника НДХ — Мусолинијево шеталиште (Promenada Mussolini). Након ослобођења Сарајева 1945. године, улици је одмах враћен назив Вилсоново шеталиште.
У периоду социјалистичке Југославије, тачније 1960. године, улица добија назив Омладинско шеталиште, јер је у близини изграђено више образовних институција и спортских објеката које је масовно посећивала омладина. Почетком рата у Босни и Херцеговини и опсаде Сарајева 1993. године, одлуком Градског већа, шеталишту је званично враћено историјско име Вилсоново шеталиште које носи и данас.
Карактеристике и рекреација Укупна дужина шеталишта износи око 3,5 километара, а дуж његове стазе распоређено је близу 480 стабала липа и кестена који стварају препознатљиви густи природни хлад у центру града. Како би се осигурао чист ваздух и безбедан простор за одмор, на снази је посебна забрана саобраћаја за моторна возила радним данима у термину од 17:00 до 24:00 часа, док је викендом (суботом и недељом) и празницима улица потпуно затворена за аутомобиле током 24 часа.
У тим терминима шеталиште постаје искључиво пешачка и рекреативна зона намењена тркачима, бициклистима и шетачима. Дуж целе стазе распоређене су клупе за одмор, справе за фитнес на отвореном, као и наменски изграђени дечији паркови. Током зимске сезоне, на овом локалитету се традиционално организује манифестација „Зима на Вилсу”, која нуди бесплатно отворено клизалиште и друге забавне садржаје за децу.
Знаменитости у околини У непосредној близини шеталишта налазе се важне културне, образовне и административне институције града Сарајева: Земаљски музеј Босне i Херцеговине – најстарија модерна научна и културна институција у БиХ. Историјски музеј Босне и Херцеговине – фокусиран на историју БиХ од доласка Словена до модерног доба. Зграда Електропривреде – препознатљиви архитектонски објекат који означава западни завршетак шеталишта. Кампус Универзитета у Сарајеву.
Види још Ферхадија Велика алеја Шеталиште Др Миодраг Лазић
Референце
Спољашње везе Званични водич: Вилсоново шеталиште - Visit Sarajevo Општина Ново Сарајево - Службена страница
Категорија:Сарајево Категорија:Туристичке атракције у Босни i Херцеговини