Артанд () је село у Мађарској, у источном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, Хајду-бихарске жупаније у беретћоујфалушком јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима].
Географија мини|лево|200п|Мапа територије насеља из 1782. (Josephinische Landesaufnahme) мини|лево|200п|Мађарско−румунски гранични прелаз Артанд−Борш Налази се у равници Бихар, поред данашње мађарско-румунске границе, у источном суседству града Бихаркерестеша, толико близу овог другог да се њихове унутрашње области додирују.
Овде се налази један од најпрометнијих путних граничних прелаза Мађарске ка Румунији, око три километра источно од центра.Magyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o. Његови остали суседи су Нађкереки са севера, посебан део некадашњег насеља под називом Нађзомлин са североистока, и Бедо са северозапада. Са истока и југа се граничи са насељима која припадају агломерацији Нађварад у Румунији, а најближи сусед му је Борш.Таксативни подаци о насељу
Карактер насеља је равничарско, вишеулично друмско село.
Историја Насеље постоји још од Арпадског доба, његово прво сачувано писано помињање налази се у писму донације из 1075. године, у којем је мађарски краљ Геза I дао село опатији Гарамсентбенедек са својих 120 кућа. У 13. веку је се помиње и црква црква. За време турског потчињавања насеље је потпуно опустошено, а поново је почео да се насељава тек у 18. веку. Кратка историја насеља
У августу 1849. године, Ерне Пелтенберг, мађарски генерал, је овде преговарао са руским генералом Рудигером о предаји мађарске војске.Роберт Херман: Увек међу првима. Ерне Пелтенберг, генерал из Мађарског рата за независност.
Демографија Године 2001. 99% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 1% Цигани.A 2001-es népszámlálás nemzetiségi adatsora
Почевши од 2007. године, агломерација Нађварад се постепено ширила преко границе, многи становници Нађвара почели су да купују парцеле и граде куће у Артанду (и у неколико околних насеља), јер су цене некретнина на граници биле изузетно повољне у поређењу са ценама са друге стране границе, у предграђу Нађварада или околини села. Као резултат тога, 2011. године, 8% становништва села је већ било Румуна.
Током пописа 2011, 89,3% становника се изјаснило као Мађари, 3,3% као Цигани, 0,4% као Немци, 0,2% као Јермени и 7,9% као Румуни (9,8% се није изјаснило; због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 8,1%, реформисани 49,5%, лутерани 0,2%, гркокатолици 0,7%, неденоминациони 11,2% (23,4% није одговорило).
У 2022. години 81,6% становништва се изјаснило као Мађари, 9,5% као Румуни, 1,5% као Роми, 0,4% као Немци и 2,7% као друге, недомаћинске националности (16,9% се није изјаснило; због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према њиховој религији, 47,1% су били реформатори, 8,9% римокатолици, 1,9% гркокатолици, 1,7% православци, 1,1% лутерани, 2,5% остали хришћани, 0,6% остали католици, 5,9% неконфесионални (303% није одговорило).
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Подаци о свим насељима жупаније са сликама стр. 15 — 18. Мапа
Категорија:Насељена места у жупанији Хајду-Бихар