Љубинка Петрић Башовић (Прњавор, 22. децембар 1930 — Београд, 15. јун 2002) била је библиотекарка, историчарка библиотекарства и универзитетска професорка. Била је први доктор библиотекарства у Босни и Херцеговини, једна од оснивача Катедре за библиотекарство на Филозофском факултету у Сарајеву и ауторка монографија о развоју библиотека и библиотекарства у Босни и Херцеговини.
Биографија
Рођена је 22. децембра 1930. у Прњавору. Њена породица се убрзо преселила у Панчево, где је завршила основну школу и гимназију. Студијску групу Југословенска књижевност и српскохрватски језик завршила је школске 1955/56. године на Филозофском факултету у Београду.
По завршетку студија преселила се у Сарајево и 1955. почела да ради у Библиотеци Пољопривредног факултета. Године 1958. прешла је у матично одељење Народне библиотеке Босне и Херцеговине, где је радила на развоју и унапређењу различитих типова библиотека и стекла звања библиотекара и вишег библиотекара. У овој установи остала је до 1971. године.
Магистрирала је 1968. на постдипломским студијама библиотекарства, документације и информационих наука при Природно-математичком факултету Свеучилишта у Загребу. Њен магистарски рад, израђен под менторством Божа Тежака, носио је наслов Специјална библиотека у служби пољопривредне науке. Докторску дисертацију Чехословачка у босанскохерцеговачкој штампи и архивској грађи, с посебним освртом на делатност др Јована Кршића: библиографска грађа 1918—1941 одбранила је 1973. на Катедри за библиотекарство и научну информацију Филозофског факултета Карловог универзитета у Прагу. Тиме је постала први доктор библиотекарства у Босни и Херцеговини.
Последње године живота провела је у Београду. Умрла је 15. јуна 2002. и сахрањена је у породичној гробници на Новом гробљу.
Библиотекарски и наставни рад
Башовићева је 1970. боравила на студијском путовању у Совјетском Савезу и Бугарској, а 1977. у Сједињеним Америчким Државама, где је проучавала рад Конгресне библиотеке, универзитетских библиотека и систем образовања библиотечког кадра. Искуства стечена током ових боравака примењивала је у настави и у предлозима за осавремењавање библиотечко-информационе делатности.
Учествовала је у оснивању Одсека за општу књижевност, сценске уметности и библиотекарство на Филозофском факултету у Сарајеву 1972. године и у обликовању наставног програма Катедре за библиотекарство. За доцента је изабрана 1973, а за ванредног професора 1979. Предавала је историју писма, књиге и библиотека, каталогизацију, класификацију и организацију библиотека. Посебно се залагала за практичну наставу, увођење библиотечке информатике и повезивање библиотекарства са савременим информационим технологијама.
Иако је пензионисана 1979, наставила је да учествује у постдипломској настави и да предаје библиотечку информатику. Повремено је била гостујућа професорка на Универзитету у Сарајеву и на Катедри за библиотекарство Филолошког факултета у Београду, све до 1992. године. Учествовала је и у раду Друштва библиотекара Босне и Херцеговине и у уређивању његовог часописа Библиотекарство.
Научни рад
Њен научни и стручни рад обухватао је историју библиотека и књиге, специјалне и научне библиотеке, образовање библиотекара, библиографију, компаративно библиотекарство и библиотечко-информациону делатност. Прве стручне радове објављивала је током шездесетих година 20. века, највише у часописима Библиотекарство, Библиотекар и Информатика.
Са сарадницима је 1970. приредила Водич кроз научне и стручне библиотеке у Босни и Херцеговини. У библиографији Библиотекарство у босанскохерцеговачким периодичним публикацијама: библиографска грађа 1945—1975, објављеној 1975, пописано је 3.447 библиографских јединица распоређених према Универзалној децималној класификацији.
Њена прва самостална монографија, Библиотеке и библиотекарство у Босни и Херцеговини 1945—1975, објављена је 1977. и доноси систематизован преглед послератног развоја различитих типова библиотека. Другом монографијом, Библиотеке и библиотекарство у Босни и Херцеговини 1918—1945 из 1986, обухватила је међуратни и ратни период, ослањајући се на периодику, архивску и другу историјску грађу. Ове књиге чине повезан преглед развоја библиотекарства у Босни и Херцеговини од 1918. до 1975. године.
Признања и наслеђе
За допринос развоју библиотекарства и универзитетске наставе добила је 1973. Годишњу награду Заједнице културе Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине. За монографију Библиотеке и библиотекарство у Босни и Херцеговини 1918—1945 додељена јој је републичка награда „Веселин Маслеша” за 1987. годину.
Матична библиотека Источно Сарајево објавила је 2021. књигу Изабрани радови Љубинке Петрић Башовић, коју је приредио Војислав Максимовић. Издање садржи 36 њених радова, студију о њеном животу и делу, библиографију и литературу о њеном раду.
Изабрана библиографија
Водич кроз научне и стручне библиотеке у Босни и Херцеговини (са Славком Матијанић и Фахрудином Календером као редакторима), Народна библиотека СР БиХ, Сарајево, 1970. Библиотекарство у босанскохерцеговачким периодичним публикацијама: библиографска грађа 1945—1975 (са сарадницима), Друштво библиотекара Босне и Херцеговине, Сарајево, 1975. Библиотеке и библиотекарство у Босни и Херцеговини 1945—1975, Свјетлост, Сарајево, 1977. „A Brief Survey of Libraries and Librarianship in Postwar Bosnia and Hercegovina”, Journal of Library History, 13 (1), 1978, стр. 1—10. Библиотеке и библиотекарство у Босни и Херцеговини 1918—1945, Веселин Маслеша, Сарајево, 1986. Правилник и програм стручних испита у библиотечкој дјелатности (главна и одговорна уредница), Народна и универзитетска библиотека Босне и Херцеговине, Сарајево, 1990. Изабрани радови (постхумно; приредио Војислав Максимовић), Матична библиотека Источно Сарајево, 2021.
Референце
Спољашње везе
„Др Љубинка Башовић: библиотекар и педагог новога доба” — биографија и библиографија у Гласнику Народне библиотеке Србије „Љубинка Петрић-Башовић” — Матична библиотека Источно Сарајево
Категорија:Рођени 1930. Категорија:Умрли 2002. Категорија:Српски библиотекари Категорија:Босанскохерцеговачки библиотекари Категорија:Професори Универзитета у Сарајеву