мини|Мерење крвног притиска аускултационом методом заснованој на (првом) Коротковљевом тону (звуку) Коротковљеви звуци су шумови које лекари слушају стетоскопом када мере крвни притисак помоћу манжетне апарата за мерење крвног притиска. Они настају због промене у протоку крви кроз надлакатну артерију када се притисак у манжетни мења. Добили су име по руском хирургу Николају Сергејевичу Короткову који је аускултаторну методу мерења крвног притиска предложио 1905. године . Тренутно је Коротковљева метода једина званична метода неинвазивног мерења крвног притиска, коју је одобрила Светска здравствена организација 1935. године .
Притисак се мери сфигмоманометром, а Коротковљеви звуци из пулсирајуће компресоване артерије се слушају стетоскопом.
Историја Н. С. Коротков , радећи на Царској војномедицинској академији у Санкт Петербургу, 1905. године је предложио је коришћење аускултације артерија када се користи Рива-Рочијева метода палпације, што је омогућило много прецизније одређивање систолног и дијастолног притиска.
Опис Звуци који се чују током мерења крвног притиска разликују се од оних који се чују приликом откуцаја срца, који су узроковани вибрацијама унутар комора услед затварања залистака. Ако се стетоскоп постави преко брахијалне артерије у кубиталној јами здраве особе (без артеријске болести), неће се чути звук. Током откуцаја срца, ове контракције се нежно преносе ламинарним (нетурбулентним) током крви кроз артерије, тако да нема звука. Слично томе, ако се манжетна за сфигмоманометар постави на надлактицу и надува изнад систолног притиска пацијента, неће се чути звук. То је због високог притиска у манжетни, који потпуно блокира проток крви, слично јакој компресији флексибилне цеви. Ако притисак падне на ниво једнак систолном притиску пацијента, чуће се први Коротковљев звук. Све док притисак у манжетни уређаја одговара притиску који генерише срце и преноси се на брахијалну артерију, крв ће тећи кроз руку током систоле , јер притисак у артерији расте у овој тачки. У овој тачки, крв тече у мањцима, јер притисак у артерији постаје још већи него у манжетни, а затим пада након што прође подручје окружено манжетном, узрокујући турбулентан ток са чујним звуком.
Док је притисак у манжетни између систолног и дијастолног притиска , чуће се туп звук како крвни притисак расте и пада изнад притиска у манжетни у различитим тачкама срчаног циклуса.
На крају, притисак у манжетни пада још више, а звук се мења, постаје пригушен и коначно нестаје. То се дешава зато што је притисак у манжетни пао испод дијастоличког притиска, па манжетна више не ограничава проток крви, који поново постаје гладак, губи турбуленцију и више не производи чујан звук.
Вештина идентификовања тонова такође подразумева способност одређивања правилности тонова и присуства аускултаторних „празнина“ .
Пет фаза Коротковљевих тонова Коротков описује пет тонских фаза:
Фаза I је појава првих континуираних тонова, чији се интензитет повећава како се манжетна испушта издувним путем. Очитавање сфигмоманометра при овом првом тону одговара систолном крвном притиску. Фаза II - тоновима се додаје „дувајући“ шум. Фаза III: интензитет тонова и шумова се повећава и достиже максимум. Фаза IV је нагло слабљење тонова, „дувајући“ шум нестаје. Ова фаза се може користити за одређивање дијастолног крвног притиска код оних пацијената код којих су тонови фазе V одсутни (тонови се чују до нулте ознаке сфигмоманометра). Такви пацијенти могу укључивати: децу млађу од 12-14 година труднице, особе са хипертиреозом , аортном инсуфицијенцијом , високим срчаним излазом и повишеном телесном температуром . Фаза V – нестанак тонова. Очитавање сфигмоманометра на последњем тону одговара нивоу дијастолног крвног притиска.
Референце
Категорија:Звучни медицински знаци