Смегма (од старогрчког σμῆγμα, smegma, „сапун“) је сирастaста супстанца састављена од отпалих ћелија коже, кожних уља и влаге која се јавља у мушким и женским гениталијама сисара. Код мушкараца, смегма се накупља испод препуцијума, док се код жена, накупља око клиториса и у наборима малих усана.
Жене мини|Вулва са видљивом смегмом између усана Акумулација себума у комбинацији са мртвим ћелијама коже формира смегму код жена. Смегма клиториса се дефинише као секреција апокриних (знојних) и лојних (себум) жлезда клиториса у комбинацији са десквамирајућим епителним ћелијама. Ткоће и жлезде које се налазе око клиториса, малих и великих усана луче себум.
Ако се смегма правилно не уклања, може довести до адхезије клиториса што може учинити стимулацију клиториса (као што је мастурбација) болном (клитородинија).
Мушкарци мини|Пенис са видљивом смегмом иза главића Код мушкараца, смегма помаже у одржавању влажности главића пениса и олакшава сексуални однос делујући као лубрикант (мазиво).
Првобитно се сматрало да смегму производе лојне жлезде близу френулума (Тајсонове жлезде). Међутим, накнадне студије нису успеле да пронађу ове жлезде. Џојс Рајт наводи да се смегма производи из ситних микроскопских избочина на мукозној површини кожице препуцијума и да живе ћелије стално расту ка површини, подлежу масној дегенерацији, одвајају се и формирају смегму. Parkash et al. found that smegma contains 26.6% fats and 13.3% proteins, which they judged to be consistent with necrotic epithelial debris. Паркаш и др. су открили да смегма садржи 26,6% масти и 13,3% протеина, што су проценили као конзистентно са некротичним епителним остацима.
Новопроизведена смегма има глатку, влажну текстуру. Сматра се да је богата скваленом и да садржи простатичне и семене секрете, десквамиране епителне ћелије и садржај муцина уретралних жлезда. Смегма садржи и катепсин Б, лизозиме, химотрипсин, неутрофилну еластазу и цитокине, који помажу имунолошком систему.
Према Рајту, производња смегме, која је ниска у детињству, повећава се од адолесценције до полне зрелости када функција смегме за подмазивање достиже своју пуну вредност. Од средњег доба, производња почиње да опада, а у старости се смегма практично не производи. Јакоб Остер је известиоје да се инциденца смегме повећала са 1% међу децом од 6 до 9 година на 8% међу децом од 14 до 17 година (међу онима који нису имали фимозу и могли су бити прегледани).
Смегма може изазвати иритацију и упалу код мушкараца, што може повећати ризик од рака пениса.
Референце
Спољашње везе What Is Smegma?
Категорија:Екскреција Категорија:Егзокрини систем Категорија:Женски репродуктивни систем Категорија:Мушки репродуктивни органи