Али ја сам чирлидерсица () је амерички сатирични тинејџерски романтично-комедијски филм из 1999. године, који је режирала Џејми Бабит у свом редитељском дебију, док је сценарио написао Брајан Вејн Питерсон. Наташа Лион тумачи Меган Блумфилд, средњошколску чирлидерсицу чији је родитељи шаљу у стационарни камп за терапију конверзије како би „излечили” њен лезбијанизам. У кампу, Меган схвата да заиста јесте лезбијка и, упркос „терапији”, почиње да прихвата своју сексуалност. Споредне улоге тумаче Клија Дувал, Рупол и Кети Моријарти.
Инспирисана чланком о терапији конверзије и својим познавањем програма за рехабилитацију из детињства, Бабитова је искористила причу о младој жени која открива свој сексуални идентитет да би истражила социјалну конструкцију родних улога и хетеронормативност. Костими и сценографија филма нагласили су ове теме коришћењем вештачких текстура у интензивним плавим и розе бојама.
Када му је MPAA првобитно доделила оцену NC-17, Бабитова је направила резове како би филм могао бити прекласификован у категорију R. Када је интервјуисана у документарном филму Овај филм још није оцењен, критиковала је MPAA због дискриминације филмова са хомосексуалним садржајем. Иако је филм стекао култни статус од свог изласка, конзервативни критичари тог времена нису га добро прихватили; неповољно су га упоређивали са филмовима Џона Вотерса и критиковали шарени дизајн продукције. Главни глумци су похваљени за своје наступе, али су неки од ликова описани као стереотипни.
Радња Седамнаестогодишња матуранткиња и чирлидерсица Меган Блумфилд забавља се са згодним фудбалером по имену Џаред; међутим, она оклева да га пољуби и уместо тога машта о својим колегиницама чирлидерсицама. Забринути због Меганиног потенцијалног лезбијанизма, њени родитељи Питер и Ненси, уз помоћ њених пријатеља, организују интервенцију коју води екс-геј Мајк, запосленик у кампу за терапију конверзије True Directions. Камп има за циљ да преобрати полазнике у хетеросексуалност кроз програм од пет корака током два месеца, у којем они признају своју хомосексуалност, поново откривају свој родни идентитет обављајући задатке стереотипно повезане са својим полом, проналазе корен своје хомосексуалности, демистификују супротни пол и симулирају хетеросексуални однос. Упркос томе што негира свој лезбијанизам, Меган је послата у True Directions.
По доласку, Меган упознаје строгу дисциплинаторку Мери Џеј Браун, директорку програма. Док обилази камп са штреберком Хилари Вандермилер, упознаје и спријатељује се са студенткињом Грејам Итон. Иако је сигурнија у своју сексуалност, Грејам је била приморана да похађа камп како не би била одбачена од породице након што ју је маћеха ухватила у сексуалном односу са другом девојком. Меган је такође упозната са неколико других адолесцената и младих људи који покушавају да се излече од своје хомосексуалности: бајкерком и готичарком Шинејд Лорен, радником у малопродаји Клејтоном Даном, универзитетским рвачем по имену Долф, играчицом софтбола по имену Џен, екстравагантним глумцем и плесачем по имену Андре и Јеврејином по имену Џоел Голдберг. Подстицање групе приморава је да невољно призна свој лезбијанизам, што је у супротности са њеним традиционалним верским васпитањем и узнемирава је, па улаже сав свој труд да постане хетеросексуална. Рано током свог боравка, шокирано открива Клејтона и Долфа како се хватају. Након што их Мајк ухвати на делу, Мери избацује Долфа из кампа и кажњава Клејтона једнонедељном изолацијом у кућици за псе.
Два Мерина бивша ученика, бивши екс-гејеви Лери и Лојд Морган-Гордон, охрабрују кампере да се побуне против ње тако што их воде у локални геј бар под називом Cocksucker, где однос између Грејам и Меган постаје романтичан. Следећег дана, Џен напушта програм након што схвати да никада није ни била геј, на Мајково незадовољство. Када открије шта су радили претходне ноћи, Мери позива њихове родитеље и заказује појединачне састанке са камперима, при чему Меганини родитељи прете да ће је се одрећи ако не заврши програм. Мери касније приморава кампере да пикетирају испред куће Морган-Гордонових, носећи транспаренте и узвикујући хомофобичне увреде. Андре је избачен из кампа јер је пао на завршном тесту, док сви остали пролазе и припремају се за 5. корак. Меган и Грејам се те ноћи искрадају како би имале секс и почињу да се заљубљују. Када Мери открије њихову авантуру, Меган, сада недвосмислено помирена са својом сексуалношћу, избачена је из програма и кампа. Грејам, уплашена да ће њено даље пркошење довести до тога да је отац трајно разбаштини, остаје под договором да ће бити партнерка Мерином сину Року, који је већ отворено набацивао Мајку и другим мушким камперима, за симулацију у 5. кораку.
Одбачена од родитеља и без дома, Меган одлази да живи код Лерија и Лојда, изненађено откривајући да Долф сада такође живи са њима. У међувремену, Грејам се осећа депресивно без Меган током 5. корака, али послушно следи Мерина упутства. Меган и Долф планирају да спасу Грејам и Клејтона тако што ће се убацити на церемонију дипломирања. Док Долф успешно одвлачи Клејтона, Грејам испрва одбија Меганин позив да им се придружи. Меган затим изводи навијачку тачку коју је осмислила за Грејам, изјављујући јој љубав, чиме је коначно осваја, након чега се одвозе са Долфом и Клејтоном док се љубе. Нешто касније, Питер и видно нелагодна Ненси присуствују састанку организације PFLAG како би се помирили са хомосексуалношћу своје ћерке.
Улоге Наташа Лион као Меган Блумфилд Клија Дувал као Грејам Итон Кети Моријарти као Мери Браун Рупол као Мајк Минк Стоул као Ненси Блумфилд, Меганина мајка Бад Корт као Питер Блумфилд, Меганин отац Еди Сибријан као Рок Браун Мелани Лински као Хилари Вандермилер Весли Ман као Лојд Морган-Гордон Ричард Мол као Лери Морган-Гордон Џоел Мајкели као Џоел Голдберг Кип Парду као Клејтон Дан Данте Баско као Долф Даглас Спејн као Андре Катрина Филипс као Џен Кетрин Таун као Шинејд Лорен Брант Вили као Џаред Мишел Вилијамс као Кимберли Жили Делпи као лезбијка
Продукција Позадина Али ја сам чирлидерсица био је први дугометражни филм Џејми Бабит, након два кратка филма, Frog Crossing (1996) и Sleeping Beauties (1999). Бабитова и продуценткиња Андреа Сперлинг обезбедиле су финансирање од Мајкла Бернса, потпредседника компаније Prudential Insurance, након што су му показале сценарио на фестивалу Санденс. Њихов кратки пич састојао се од једне реченице: „Две средњошколке се заљубљују у кампу за репаративну терапију.” Бернс је обезбедио почетни буџет од 500.000 долара, који је повећан на милион долара када је филм ушао у продукцију.
Замисао Бабитова, чија мајка води кућу на пола пута под називом New Directions за младе са проблемима са дрогом и алкохолом, желела је да направи комедију о рехабилитацији и програму у 12 корака. Након што је прочитала чланак о мушкарцу који се вратио из кампа за репаративну терапију мрзећи себе, одлучила је да споји те две идеје. Са својом девојком Сперлинг, осмислила је идеју за дугометражни филм о чирлидерсици која иде на репаративну терапију. Желеле су да главни лик буде чирлидерсица јер је то „...врхунац америчког сна и америчког сна о женствености.” Бабитова је хтела да филм прикаже лезбијско искуство из фем перспективе, насупрот неколико филмова из тог времена који су представљали буч перспективу (Go Fish и The Watermelon Woman). Такође је желела да сатиризује како религиозну десницу, тако и геј заједницу. Пошто се није осећала довољно квалификованом да сама напише сценарио, ангажовала је сценаристу и недавног дипломца Школе кинематографских уметности Универзитета Јужне Калифорније, Брајана Вејна Питерсона. Питерсон је имао искуства са репаративном терапијом док је радио у затворској клиници за сексуалне преступнике. Изјавио је да је желео да направи филм који неће само забавити људе, већ их и наљутити и подстаћи да разговарају о питањима која филм покреће.
Улоге Бабитова је регрутовала Клију Дувал, која је играла у њеном кратком филму Sleeping Beauties, за улогу Грејам Итон. Преко Дувалове је упознала већи део глумачке поставе, укључујући Наташу Лион и Мелани Лински. Лионова је први пут видела сценарио на задњем седишту аутомобила Дувалове и контактирала свог агента у вези с тим; након што је погледала и уживала у Sleeping Beauties, била је нестрпљива да сарађује са њом. Наташа Лион није била први избор за улогу Меган. Друга глумица је желела да игра ту улогу, али ју је на крају одбила због својих верских убеђења и зато што није желела да њена породица види њен лик на постеру филма. Росарио Досон је такође узета у обзир за Меган, али ју је извршни продуцент убедио да Досонова, која припада групи Хиспаноамериканаца, не би била прикладна за улогу праве америчке девојке.
Свестан напор уложен је да се људи других раса ангажују у споредним улогама како би се сузбило оно што је Бабитова описала као „расизам на сваком нивоу стварања филмова.” Од почетка је намеравала да ликови Мајка (којег игра Рупол), Долфа (Данте Баско) и Андреа (Даглас Спејн) буду Афроамериканац, Азијат и Хиспаноамериканац. Првобитно је разматрала Арсенија Хола за лик Мајка, али се Хол осећао непријатно да игра геј улогу. У улози Мајка, Рупол је имао ретко појављивање без дрег костима.
Теме мини|alt=Три младе жене и три младића стоје у реду, са једном старијом женом и мушкарцем. Жене носе јарко розе сукње и мајице, а мушкарци јарко плаве шортсеве и кошуље. Држе транспаренте, такође у јарко плавим и розе бојама, укључујући „Silly Faggots; Dicks are for Chicks” и „Procreate”. Једна млада жена, без транспарента, баца камен испред себе.|Кампери из True Directions-а пикетирају бивше екс-гејеве. Интензивне боје су коришћене да би се представила вештачка природа хетеронормативности.
Али ја сам чирлидерсица садржи теме као што су сексуалност, родне улоге и друштвени конформизам. Крис Холмлунд у књизи Contemporary American Independent Film примећује ову особину филма и костиме назива „родно усклађеним”. Тед Гидеонс је у часопису Out написао: „Костими и боје филма показују колико су циљеви кампа True Directions заправо лажни.” Филм пружа позитивну репрезентацију ЛГБТК+ заједнице ангажовањем разноликог спектра ликова који се идентификују као геј, лезбијке, бисексуалци и трансродне особе. Овај филм је постао класик унутар ЛГБТК+ заједнице јер помаже у подизању свести о штетности терапије конверзије.
Бабитова наводи да су на изглед и атмосферу филма утицали Џон Вотерс, Дејвид Лашапел, Едвард Маказоруки и Барби. Желела је да дизајн продукције и костима одражава теме приче. Прелазак из обичног света Меганиног кућног живота, где доминирају пригушене наранџасте и смеђе боје, у извештачени свет кампа True Directions са интензивним плавим и розе бојама, има за циљ да представи вештачку природу хетеронормативности. Мизофобични лик Мери Браун представља параноју око сиде; њен чист, уређен свет испуњен је пластичним цвећем, лажним небом и одевним комбинацијама од ПВЦ-а. Спољни кадрови шарене куће, заједно са јарко розе пољопривредном оградом, снимљени су у граду Палмдејл у Калифорнији.
Оцена и дистрибуција Када је првобитно предат одбору за оцењивање Америчког удружења дистрибутера, филм Али ја сам чирлидерсица добио је оцену NC-17. Како би добила комерцијално исплативију оцену R, Бабитова је уклонила кадар од две секунде у којем Грејамина рука прелази преко Меганиног обученог тела, швенк камере преко Меганиног тела док мастурбира, као и коментар да је Меган „орално задовољила Грејам” (кунилингус).
Бабитову је интервјуисао Кирби Дик за свој документарни филм из 2006. године Овај филм још није оцењен. Документарац тврди да се филмови са хомосексуалним садржајем третирају строже него они са искључиво хетеросексуалним садржајем, те да сцене женске сексуалности изазивају оштрије критике одбора него сцене мушке сексуалности. Бабитова је изјавила да се осећала дискриминисано због тога што је снимила геј филм. Филм је оцењен као M (за зрелу публику од 15 и више година) у Аустралији и Новом Зеланду, 14A у Канади, 12 у Немачкој и 15 у Уједињеном Краљевству.