Тиха обитељ () јесте пејзаж руског уметника Исака Левитана (1860–1900), насликан 1890. године. Припада Државној Третјаковској галерији у Москви (инвентарни број Ж-584). Димензије су јој 87,5 × 108 цм.Государственная Третьяковская галерея — каталог собрания / Я. В. Брук, Л. И. Иовлева. — М.: Красная площадь, 2001. — Т. 4: Живопись второй половины XIX века, књ. 1, А—М. — 528 стр. — Стр. 357. — .
Ова слика, у којој Левитан преплиће своје утиске са бројних манастира које је посетио, завршена је 1890. године након његовог путовања на Горњу Волгу. Године 1891, слика је била изложена на 19. изложби Удружења путујућих уметничких изложби („Передвижници”), која је одржана у Санкт Петербургу, а затим у Москви. „Тиха обитељ” је доживела велики успех код посетилаца изложбе и добила високе оцене ликовних критичара, што је коначно потврдило признање Левитана као једног од водећих руских пејзажиста.Фёдоров-Давыдов А. А. Исаак Ильич Левитан. Жизнь и творчество. — М.: Искусство, 1966. — 403 стр. — Стр. 135—140.Петров В. А. Исаак Ильич Левитан. — СПб.: Художник России, 1992. — 200 стр. — Стр. 63—65. (Русские живописцы XIX века).
Исте 1891. године, платно је откупљено за једну приватну колекцију. Након револуције, слици се губи траг и њено боравиште је остало непознато све до 1960. године, када је „пронађена” у приватној колекцији диригента Николаја Голованова.Иовлева Л. И. Малоизвестные произведения И. И. Левитана // Очерки по русскому и советскому искусству. — М.: Советский художник, 1965. — Т. 4. — Стр. 161—170. — 227 стр. Године 1970, слика „Тиха обитељ” пренета је у Државну Третјаковску галерију.
Према речима ликовног критичара Владимира Стасова, „Тиха обитељ” је Левитанова најбоља слика „по лепоти и поезији тонова вечерњег сунца”.Стасов В. В. Статьи и заметки, публиковавшиеся в газетах и не вошедшие в книжные издания. — М.: Издательство Академии художеств СССР, 1954. — Т. 2. — Стр. 41. Историчар уметности Алексеј Фјодоров-Давидов сматра је једним од Левитанових „пејзажа расположења”, напомињући да је ова слика „била својеврснаФёдоров-Давыдов А. А. Исаак Ильич Левитан. Жизнь и творчество. — М.: Искусство, 1966. — 403 стр. — Стр. 369. завршна фаза његовог дугогодишњег рада на Волги”, те да она „не само да не противречи Левитановом ранијем раду, већ природно произилази из њега”.Фёдоров-Давыдов А. А. Исаак Ильич Левитан. Жизнь и творчество. — М.: Искусство, 1966. — 403 стр. — Стр. 140. Историчарка уметности Фаина Маљцева написала је да је слика коју је уметник створио у „Тихој обитељи” „вишеструка у свом садржају”, стварајући у души „осећај мира, и тихе лирске туге, и заносног дивљења лепоти летње вечери”.Мальцева Ф. С. Мастера русского пейзажа. Вторая половина XIX века. Часть 4. — М.: Искусство, 2002. — 84 стр. — Стр. 23. — .
Историја
Претходни догађаји и рад на слици лево|мини|Александар Шуригин. Портрет Исака Левитана (1889, Музеј Израела) У марту 1890. године Исак Левитан је први пут отпутовао у иностранство. Два месеца је обилазио Немачку, Француску и Италију, где је насликао неколико пејзажа. По повратку у Русију, са уметницом Софијом Кувшињиковом отпутовао је на реку Волгу, где је провео лето и јесен.Исаак Ильич Левитан. Документы, материалы, библиография / А. А. Фёдоров-Давыдов. — М.: Искусство, 1966. — 240 стр. — Стр. 42—43.Чижмак М. С. Хроника жизни и творчества Исаака Левитана // Третьяковская галерея. — 2010. — бр. 13. — Стр. 58—71. Архивирано: 2. 4. 2015. Од 1887. до 1890. Левитан је сваке године проводио по неколико месеци на Волги, тако да је путовање 1890. било четврто по реду.Исаак Ильич Левитан. Документы, материалы, библиография / А. А. Фёдоров-Давыдов. — М.: Искусство, 1966. — 240 стр. — Стр. 39.Чижмак М. С. Хроника жизни и творчества Исаака Левитана // Третьяковская галерея. — 2010. — бр. 13. — Стр. 63. Архивирано: 2. 4. 2015. Током тог времена посетио је Пљос, Јурјевец и Кинешму и направио низ скица и студија за будућу слику „Тиха обитељ” и друга дела.Круглов В. Ф. Исаак Ильич Левитан. — СПб.: Золотой век и Художник России, 2012. — 480 стр. — Стр. 115. (Русские художники. XIX век). — . Путујући паробродом од Пљоса до Јурјевеца, Левитан се зауставио и у Решми.Зонтиков Н. А. Макариево-Решемский монастырь: вехи истории. — Кинешма, 2019. — 880 стр. — Стр. 115. — .
Према Софији Пророковој, ауторки Левитанове биографије, „Јурјевец је привукао симпатије уметника”, а посебно „био је фасциниран манастиром који се налазио у шуми на супротној обали великог Кривог језера”.Пророкова С. А. Левитан. — М.: Молодая гвардия, 1960. — 240 стр. — Стр. 109—110. — (Жизнь замечательных людей). То је био Кривојезерски манастир,Л. П. Смирнов. Левитан в Плёсе — Исторический очерк по документам, печатным материалам и семейным воспоминаниям (HTML). lib.kostromka.ru. Датум приступа: 26. 10. 2019. Архивирано: 3. 6. 2021.Б. А. Владимиров. Кривоезерский монастырь (HTML). yurevets37.ru. Датум приступа: 2. 5. 2019. Архивирано: 27. 9. 2012. познат истовремено под именима Кривоозерски и Кривојезерски,Макарьевский уезд — Троицкая Кривоезерская заштатная общежительная мужская пустынь (HTML). http://www.old-churches.ru. Датум приступа: 2. 5. 2019. Архивирано: 8. 9. 2013. као и Кривојезерска Тројичина пустиња. Манастир се налазио на левој обали реке Волге, на ушћу реке Унже у њу. Саграђен на пешчаним брдима, манастир је са три стране био окружен језерима.Православные русские обители. Полное иллюстрированное описание всех православных русских монастырей в Российской империи и на Афоне. — СПб.: Книгоиздательство П. П. Сойкина, 1909. — 712 стр. — Стр. 263.
Софија Кувшињикова је, упоређујући са ранијим утисцима о погледу на Савино-Сторожевски манастир код Звенигорода, рекла: „Левитан је отишао из Пљоса у Јурјевец надајући се да ће тамо пронаћи нове мотиве и, лутајући околином, изненада је наишао на манастир сакривен у шумарку. Био је ружан и чак непријатан у бојама, али је било исто вече као и у Савином: досадна лава (брвно), пребачена преко реке, спајала је тиху обитељ са бурним морем живота, и у Левитановој глави изненада се родила једна од његових најбољих слика, која је спојила и Савина искуства, и оно што је ново видео, и стотине других успомена.”Фёдоров-Давыдов А. А. Исаак Ильич Левитан. Жизнь и творчество. — М.: Искусство, 1966. — 403 стр. — Стр. 135.
Након путовања у Јурјевец, Левитан и Кувшињикова су се вратили у Пљос, где су живели у кући Частухин-Философова. По свему судећи, Левитан је ту радио на скици „Тихе обитељи” и, можда, почео рад на самој слици, завршивши је пред крај године у Москви. Почевши од новембра 1889, уметник је имао прилику да ради у кући-атељеу у Великом Трјохсвјатитељском уличику, који му је доделио предузетник и филантроп Сергеј Морозов.Исаак Ильич Левитан. Документы, материалы, библиография / А. А. Фёдоров-Давыдов. — М.: Искусство, 1966. — 240 стр. — Стр. 41.
19. изложба Передвижника и продаја слике Слика „Тиха обитељ” завршена је убрзо након Левитановог повратка са путовања по Волги и доживела је велики успех на 19. изложби Удружења путујућих уметничких изложби („Передвижници”),Петров В. А. Исаак Ильич Левитан. — СПб.: Художник России, 1992. — 200 стр. — Стр. 62. — (Русские живописцы XIX века). која је отворена у Санкт Петербургу 9. марта 1891,За датирање догађаја који су се одиграли у Руској Империји, користи се Јулијански календар („стари стил”). а у априлу исте године пресељена у Москву. Санктпетербуршки део изложбе одржан је у згради Империјалног друштва за подстицање уметности, а московски део у просторијама Московске школе за сликарство, вајарство и архитектуру.Рогинская Ф. С. Товарищество передвижных художественных выставок. — М.: Искусство, 1989. — 430 стр. — Стр. 419. — . На изложби су била представљена још два Левитанова дела — „Старо двориште” (или „Старо двориште. Пљос”, 1888–1890, сада у Државној Третјаковској галерији) и „Боргето (у Италији)”У каталогу 19. изложбе Передвижника, поново штампаном у књизи „Удружење путујућих уметничких изложби. Писма, документи. 1869–1899”, стоји Bargetto; у списку Левитанових радова у збирци „Исак Иљич Левитан. Документи, материјали, библиографија” (1966), стоји Borghetto.Товарищество передвижных художественных выставок. Письма, документы. 1869—1899 / В. В. Андреева, М. В. Астафьева, С. Н. Гольдштейн, Н. Л. Приймак. — М.: Искусство, 1987. — 668 стр. — Стр. 398.Исаак Ильич Левитан. Документы, материалы, библиография / А. А. Фёдоров-Давыдов. — М.: Искусство, 1966. — 240 стр. — Стр. 102. (локација непозната).Круглов В. Ф. Исаак Ильич Левитан. — СПб.: Золотой век и Художник России, 2012. — 480 стр. — Стр. 117. — (Русские художники. XIX век). — .Товарищество передвижных художественных выставок. Письма, документы. 1869—1899 / В. В. Андреева, М. В. Астафьева, С. Н. Гольдштейн, Н. Л. Приймак. — М.: Искусство, 1987. — 668 стр.Государственная Третьяковская галерея — каталог собрания / Я. В. Брук, Л. И. Иовлева. — М.: Красная площадь, 2001. — Т. 4: Живопись второй половины XIX века, књ. 1, А—М. — 528 стр. — Стр. 355. — . Слика „Тиха обитељ” оставила је снажан утисак на посетиоце изложбе, од којих се један, лекар и публициста Соломон Вермел, почетком XX века присећао: „...Видим је пред очима као сада, као сада се сећам блаженог расположења, слатког душевног мира који ми је изазвао овај тихи кутак, изолован од света и свих ’лицемерних свакодневних послова и све вулгарности и прозе живота’.”Вермель С. С. Исаак Ильич Левитан и его творчество. — СПб.: Типо-литография А. Е. Ландау, 1902. — 25 стр. — Стр. 23.мини|Исак Левитан. Старо двориште. Пљос (1888–1890, Државна Третјаковска галерија)Изложбу су пратили чланци писаца и критичара Алексеја Суворина (Новоје времја), Владимира Стасова (Северни весник), Александра Љвовича-Кострице (Север), Владимира Чујка (Светска илустрација), Леонида Оболенског (у часопису Руско богатство), Николаја Александрова (у Новостима дана), Владимира Сизова и Иполита Букве-Васиљевског (обојица у Руским ведомостима), у којима је Левитанова „Тиха обитељ” била високо оцењена.Фёдоров-Давыдов А. А. Исаак Ильич Левитан. Жизнь и творчество. — М.: Искусство, 1966. — 403 стр. — Стр. 138.Круглов В. Ф. Исаак Ильич Левитан. — СПб.: Золотой век и Художник России, 2012. — 480 стр. — Стр. 118—119. — (Русские художники. XIX век). — .Круглов В. Ф. Исаак Ильич Левитан. — СПб.: Золотой век и Художник России, 2012. — 480 стр. — Стр. 258. — (Русские художники. XIX век). — . Било је и критичнијих осврта: на пример, писац Митрофан Ремезов (часопис Руска мисао), који је похвалио „Старо двориште” и „Боргето (у Италији)”, није уврстио „Тиху обитељ” међу пејзаже који су му се највише допали на изложби,Ремезов М. Н. (М. Анютин). Современное искусство. XIX передвижная выставка картин // Русская мысль. — 1891. — бр. 5. — Стр. 186—193 (2. пагинација). а Пјотр Гнедич (новине Санкт-Петербуршке ведомости) написао је да је, по његовом мишљењу, слика „Тиха обитељ” била „слаба у техници, али снажна у расположењу”.Круглов В. Ф. Исаак Ильич Левитан. — СПб.: Золотой век и Художник России, 2012. — 480 стр. — Стр. 119. — (Русские художники. XIX век). — .