У теоријским делима Карла Маркса и Фридриха Енгелса, као и каснијих марксистичких писаца, социјализација (или социјализација производње) јесте процес трансформације чина производње и дистрибуције добара и услуга из усамљеног у друштвени однос и колективни подухват. Са развојем капитализма, производња постаје централизована у фирмама и све више механизована, за разлику од преткапиталистичких начина производње где је чин производње био углавном усамљени чин који су обављали појединци. Социјализација настаје услед централизације капитала у индустријама у којима постоје економије обима и продубљивања поделе рада, као и специјализације вештина неопходних за све сложеније облике производње и стварања вредности. Прогресивна социјализација производних снага у капитализму на крају долази у сукоб са опстанком производних односа заснованих на приватној својини; ова контрадикција између друштвене (подржављене) производње и приватног присвајања друштвеног производа представља подстицај за социјализацију имовинских односа (социјализам).

У Марксовој критици политичке економије, како се капитализам развија, настаје контрадикција између све више социјализованог чина производње и приватног власништва и присвајања вишка вредности. Класична марксистичка теорија сматра да ће се ова контрадикција интензивирати до тачке у којој ће бити неопходна социјализација присвајања вишка вредности у облику друштвене својине над средствима за производњу, што ће резултирати преласком из капитализма у социјализам.Маркс, Карл. Капитал, том 1, поглавље 32: „Историјска тенденција капиталистичке акумулације”: „Приватна својина стечена сопственим радом, која се заснива, такорећи, на срастању изолованог, независног радника-појединца са условима његовог рада, потискује се капиталистичком приватном својином, која почива на експлоатацији номинално слободног туђег рада, тј. на најамном раду. Чим је овај процес трансформације довољно разградио старо друштво од врха до дна, чим су радници претворени у пролетере, њихова средства за рад у капитал, чим капиталистички начин производње стане на своје ноге, тада даља социјализација рада и даља трансформација земље и других средстава за производњу у друштвено експлоатисана и, према томе, заједничка средства за производњу, као и даља експропријација приватних власника, поприма нови облик. Оно што сада треба експроприсати више није радник који ради за себе, већ капиталиста који експлоатише многе раднике.”

Дефиниција Карл Маркс је дефинисао социјализацију као општи феномен у коме процес рада почиње да отелотворује способности и ограничења развијена у друштву, за разлику од приватних искустава, при чему је објективна социјализација производних снага продубљивање друштвене поделе рада, укључујући специјализацију вештина и продубљивање међузависности између индустрија и региона.

У марксистичкој теорији Социјализација је процес који почиње да се одвија у капитализму када велика производња заснована на вертикалној подели рада истискује „кућну радиност” — мале производне радионице, цехове и породична предузећа која су постојала у феудалним економијама. Овај процес трансформише чин производње у све више друштвени и колективни процес који укључује планирање и већу координацију међу произвођачима, али присвајање друштвеног производа у виду профита остаје приватна ствар инвеститора и власника предузећа. Штавише, размена произведених роба је приватни чин мале групе капиталиста или појединачног власника. Како се процес социјализације шири, настаје контрадикција између социјализоване природе производње и индивидуалне природе присвајања вишка производа, што се поклапа са застаревањем функција које обављају капиталисти (приватни власници).

Социјализација и централизација индустрије и капитала у капитализму постављају темеље за социјалистичку економију. Социјализам подразумева власништво над социјализованим средствима за производњу од стране радника ангажованих у производњи, било у облику радничког власништва или друштвене својине читавог друштва. Успостављање друштвене својине над средствима за производњу решава контрадикцију између друштвене производње и приватне размене и присвајања у капитализму.Енгелс, Фридрих. Развој социјализма од утопије до науке, Део III: Историјски материјализам. „Капиталистичка револуција — трансформација индустрије, у почетку помоћу једноставне кооперације и мануфактуре. Концентрација средстава за производњу, до тада раштрканих, у велике радионице. Као последица, њихова трансформација из индивидуалних у друштвена средства за производњу — трансформација која у целини не утиче на облик размене. Стари облици присвајања остају на снази. Појављује се капиталиста. У својству власника средстава за производњу, он такође присваја производе и претвара их у робу. Производња је постала друштвени чин. Размена и присвајање и даље остају индивидуални чинови, чинови појединаца. Друштвени производ присваја појединачни капиталиста. Основна контрадикција, из које произилазе све контрадикције у којима се креће наше данашње друштво, и које модерна индустрија износи на видело.”

Карл Маркс је замислио социјализацију у социјализму као процес који укључује ширење радничког самоуправљања над њиховим радним процесима, за разлику од круте хијерархије и бирократије која карактерише традиционална капиталистичка предузећа. Како радници добијају више аутономије, они такође добијају више моћи у колективном одлучивању и контроле над својим радним процесима. Социјализација власништва над средствима за производњу разликује се од национализације, која може, али обично не подразумева социјализацију радног места. У капиталистичкој економији, социјализација је ограничена јер социјализовано предузеће наставља да функционише у робној економији према капиталистичким законима кретања. Социјализација стога поприма другачији облик у капиталистичком начину производње него у социјалистичком начину производње.

Види још

Продубљивање капитала Заједничка равноправна производња Критика политичке економије Подела рада Производни односи Друштвена својина Социјалистички начин производње Социјализација (општа социолошка дефиниција) Друштвена peer-to-peer производња

Референце

Категорија:Марксистичка економија Категорија:Марксизам Категорија:Капитализам Категорија:Политичка економија Категорија:Социолошке теорије