мини|десно|300px|Рано јутро (око 1858), аутор Мориц фон Швинд

Раноранилац, јутарњи тип особе или (у скандинавским земљама) А-особа, јесте особа која обично устаје рано ујутру и одлази на спавање рано увече. Назив „шева” у појединим језицима (попут енглеског lark) односи се на птице познате као шеве, које су познате по томе што певају пре зоре. Људи ранораниоци обично се осећају најенергичније непосредно након што устану ујутру. Због тога су веома погодни за рад у дневној смени.

Супротност ранораниоцу је сова, која је често будна ноћу. Особа која се назива ноћном совом је неко ко обично остаје будан до касно и може се осећати најбудније увече и ноћу. Истраживачи традиционално користе термине јутарњи тип и вечерњи тип да би описали ова два хронотипа.

Мапирање хронотипова Тил Ренеберг, хронобиолог из Минхена, мапирао је циркадијалне ритмове више од 200.000 људи. Биолошки процеси, укључујући обрасце спавања и буђења, који показују осцилације од око 24 сата називају се циркадијалним ритмовима. Према Ренебергу, дистрибуција циркадијалних ритмова обухвата распон од веома раних до веома касних хронотипова, слично као што висина људи варира од ниске до високе.

С обзиром на то да је циркадијални ритам независан од броја сати сна који су особи потребни, Ренеберг израчунава ритам на основу средишне тачке периода спавања. Особа која иде у кревет у поноћ и устаје у 8 сати ујутру тако има исти хронотип као и особа која иде у кревет у 1 сат после поноћи и устаје у 7; средишна тачка спавања је 4 сата ујутру за обе ове особе.

Људи са раним хронотиповима обично неће моћи дуже да спавају ујутру, чак и ако су остали будни дуже него иначе. Иако су прилагођени друштвеном оквиру који им погодује, тешко им је да се прилагоде контексту у којем је дуго спавање уобичајено: упркос томе што се ујутру осећају освежено, могу се осећати друштвено спутаним када су суочени са неким врстама друштвених окупљања (попут вечерњих забава) која су често заказана за вече, чак и ако већина друштвених догађаја то није.

Људи са касним хронотиповима иду касно на спавање и касно устају. Приморани да устану раније него што им циркадијални ритам диктира, они имају ниску телесну температуру и може им бити потребно неколико сати да се заиста осећају будно. Они нису у стању да заспу тако рано као што то могу ранораниоци.

Преваленција Истраживање из 2007. године, спроведено на преко 55.000 људи, показало је да хронотипови имају тенденцију да прате нормалну расподелу, са екстремним јутарњим и вечерњим типовима на крајњим половима. Постоје студије које сугеришу да гени одређују да ли је особа раноранилац или вечерњи тип на исти начин на који су повезани са ставом људи према ауторитету, неконвенционалним понашањем, као и навикама читања и гледања телевизије. На пример, постоји случај гена Per2 на хромозому 2, који су раних 1990-их открили Урс Албрехт и његове колеге на Универзитету у Фрибургу у Швајцарској. Овај ген регулише циркадијални сат, а његова варијанта пронађена је у породицама које су показале синдром унапређене фазе спавања. Према истраживачима, његово постојање код људи искривљује образац спавања, чак и ако период сна обухвата осам сати.

Старост је такође укључена у то како неко постаје јутарњи или ноћни тип особе. Објашњено је да су, развојно гледано, људи углавном ноћне сове у тинејџерским годинама, док касније у животу постају ранораниоци. Одојчад такође имају тенденцију да буду ранораниоци.

Опције за каријеру алт=Мушкарац прави кафу у кафићу. Сунчева светлост продире кроз прозоре.|мини|Ранораниоци могу бити запослени као баристе у кафићима. Ранораниоци обично напредују у каријерама које почињу рано ујутру. Индустрије које су углавном повољне за ранораниоце укључују пољопривреду, грађевинарство и рад за комунална предузећа. Многи запослени у овим индустријама почињу да раде у 7 сати ујутру или раније. Неке професије су добро познате по раном јутарњем радном времену, укључујући пекаре, школске наставнике, млекаре и хирурге.

Ранораниоци су обично мање заступљени међу запосленима у ресторанима, хотелима, забавним објектима и малопродајним објектима, који су углавном отворени до каснијих вечерњих сати. Међутим, ранораниоци могу бити савршено прилагођени првој смени у кафићу, решавању јутарње гужве у хотелу или раду у јутарњим емисијама вести на радију или телевизији. Ранораниоци такође могу да раде у раним сменама у индустријама које раде нон-стоп, као што су хитне службе, транспорт, здравство и производња.

Многим великим предузећима која раде увече или ноћу потребни су запослени на свим нивоима, од почетника до менаџера и стручног особља, кад год су отворена. На пример, већина болница запошљава многе врсте радника нон-стоп:

немедицинско особље, попут радника обезбеђења, ИТ стручњака, радника на одржавању и чишћењу, кувара и особља за послуживање хране, као и службеника на пријему; медицинско особље, попут медицинских сестара, болничара, радиолошких техничара, фармацеута и флеботомиста; менаџере за свако од главних болничких одељења или активности, укључујући надзорнике за чишћење и главне медицинствене сестре.

Види још

Диурналност Минхенски упитник о хронотиповима (MCTQ) Ноктурналност Ноћна сова (особа) Рано буђење Синдром унапређене фазе спавања Упитник о јутарњем и вечерњем типу (MEQ) ФАСПС Циркадијална дисритмија

Референце

Спољашње везе Минхенски упитник о хронотиповима (MCTQ)

Категорија:Сан Категорија:Циркадијални ритмови Категорија:Јутро