Јассентандраш () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Јасапати јарашу. Овај јараш је део историјског, етнографског и географског региона Јасшаг.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]

Географија мини|лево|140п|Црквене фреске у Јасентандрашу Село лежи у северном делу Алфолда и жупаније, на североисточној граници Јасшага, директно на споју жупанија Хевеш и Јас-Нађкун-Солнок. Од Будимпеште је удаљен 100 km, а од Солнока 50 km. Суседна насеља: само Јасапати и Хевеш су доступни друмом.Таксативни подаци о насељуMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.

Село је добило име по Светом Апостолу Андреју.

Историја Село звано Ендрефалва (Endree — Endrefalva) постојало је на том месту у 13. веку, тачније 1236. Ово насеље је уништено током најезде Татара. Након тога је у историји забележен као пуста, иако је у континуитету имао становнике. Кратка историја насеља

Насеље се први пут са именом „Сентандраш” помиње 1399. године у листини, као својина Егерског каптола. Године 1750. дошао је у посед Јасароксалаша. Заједница власника из Ароксалаша је користила Сентандраш као унутрашњу пусту, пашњак, и ту су напасали своја крда коња, оваца и говеда. После комасације земљишта 1855. године, коначно је подигнуто на ранг села 1886. године.

Године 1962. пронађена је термална вода на дубини од 600 метара и успостављено купалиште, које је од тада главна туристичка атракција насеља.

Демографија Године 2001, 100% становништва насеља се изјаснило као Мађари. На основу података пописа из већина становништва (око 82,5%) се изјаснила као римокатолици. Реформисано прибл. 2,5%, евангелистички или гркокатолици цца. 0,5% - 0,5%. Око 3% не припада ниједној цркви или конфесији, док око 11% није одговорило.Скуп података о националности пописа из 2001. године

Током пописа из 2011. године, 90,3% становника се изјаснило као Мађари, 1,4% као Немци, а 0,2% као Румуни (9,4% се није изјаснило; због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 64,2%, реформисани 2,9%, лутерани 0,2%, гркокатолици 0,2%, неконфесионални 12,9% (19,1% се није изјаснило).

Током пописа из 2022. године, 90,4% становништва се изјаснило као Мађари, 0,5% Немци, 0,4% Украјинци, 0,2% Румуни, 0,2% Цигани, 0,1-0,1% Јермени и Бугари, 3,3% других, недомаћих националности (8,8% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед двоструког изјашњавања). Верска дистрибуција је била следећа: 38,8% је било римокатолика, 2,3% реформатора, 0,5% гркокатолика, 0,2% лутерана, 0,1% православаца, 0,8% других хришћана, 0,3% осталих католика, 13,8% других католика, 13,8% није одговорило42. [9% није одговорило).

Литература

Референце

Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu

Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок