Јасаго () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Јасберењ јарашу. Овај јараш је део историјског, етнографског и географског региона Јасшаг.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]

Географија мини|лево|170п|Јазигијски споменик. Плакете мини|лево|170п|Римокатоличка школа и капела Село се налази у северозападном делу жупаније, у оквиру северозападног дела области Јасшаг (Jászság), југоисточно од Хатвана, на обалама речице Аго (Ágó), тачно на граници са жупанијом Хевеш. Јужно од насељеног дела протеже се линија Чорсовог шанца (Csörsz-árok, Ördögárok), земљаног утврђења које су изградили Сармати између 324. и 337. године нове ере како би повезали реке Дунав и Тису.

Граничи се са само четири насеља: Јасароксалаш (Jászárokszállás) на североистоку, Јасберењ (Jászberény) на југоистоку, Пустамоноштор (Pusztamonostor) на југозападу и Чањ (Csány) на северозападу.Таксативни подаци о насељуMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.

Историја Локална историјска збирка чува артефакте старе између 5.000 и 6.000 година, који сведоче о раном присуству људи на овом подручју. У 13. веку, народ Јаси (Jász), заједно са Филистинцима, населио се овде као део последњег таласа Велике сеобе народа. Основали су напредну заједницу, са сопственом самоуправом и капетаном, слично другим насељима Јаса.

Краљевска повеља коју је издао мађарски краљ Матија 3. априла 1478. године потврдила је привилегије које је првобитно „Филистинима који живе у Агоу” доделио краљ Жигмунд 1412. године. До почетка или средине 16. века, село је постало једно од најзначајнијих насеља Јаса. Задржало је свој просперитет све до краја 16. века, чак и током раних фаза османске окупације, о чему сведоче различити порески записи. Међутим, Аго је такође претрпео недаће османске владавине, Турци су спалили село до темеља, а накнадно израђене мапе означавале су ту локацију само као ненасељену пустару (puszta). Већина становништва побегла је у Ароксалаш (Árokszállás), од 17. века па надаље, историја села постала је испреплетена са историјом Ароксалаша. Леополд I је на крају продао пустару Аго, као део „Троструког округа” (Hármas kerület), Тевтонском реду. Краљевска повеља коју је издала Марија Терезија 6. маја 1745. године, и њено касније усвајање као закона 1751. године, омогућили су народу Јаси да откупи своју слободу. Краљевска повеља је обухватала и пусту (удаљено насеље) Аго, за коју су платили 8.000 рајнских форинти. У време првог пописа становништва (1780–1790), Аго је већ имао сталне становнике, у евиденцији су биле наведене једна породица грађанина и једна породица ситног поседника (тзв. cottar), са укупно једанаест особа. Егерска бискупија је 1828. године забележила популацију од 40 становника. Земљиште Ароксалаша је 1855. године комасарано, земљишту које је припадало редемпторима (онима који су откупили своју слободу) одређене су сталне локације, чиме је обликован систем удаљених салаша (tanyavilág) у Агоу.

До 1925. године број становника је достигао 500, а 21. јуна освештана је школска зграда у чијем се склопу налазила и капела. Године 1944. евидентирано је 40 кућа. Раније засађени виногради су остарели и нису обнављани, док су се јављали покушаји увођења хортикултуре, а почеле су да се шире производња семена и пољопривреда са наводњавањем. Други светски рат је и овде узео свој данак, не само да су страдали војници мобилисани у војску, већ је и локално становништво трпело последице сукоба двеју војски које су пролазиле кроз ово подручје.Кратка историја насеља

Наступиле су тешке године за заједнице по салашима. Породице су се осипале, владало је безакоње, а иако је пољопривредна производња била неопходна за опстанак, недостајало је оруђа, коња, крава оваца. Становници су ишчекивали прерасподелу земљишта, али је могло бити додељено само 72 катастарска јутра (katasztrális hold), приближно 41 хектар) земље. Локална административна испостава основана је 1950. године, када је евидентирано 388 стамбених кућа са 1.554 становника. Министар унутрашњих послова је 1. јануара 1952. године званично признао Јасаго као самосталну административну целину са сопственим већем. У наредним деценијама остварен је одређени напредак, али је 1978. године Јасаго означен као насеље без централне административне улоге и његова судбина је везана за централну општину Јасароксалаш (Jászárokszállás), чија је локална управа преузела одговорност за административне послове. Село Јасаго је поново стекло независност 1990. године.

Демографија Године 2001, 99% становништва насеља се изјаснило као Мађари, а 1% као Роми. Према подацима са пописа из 2001. године, већина становника овог насеља, око 82%, се изјаснило да су римокатолици. Око 4% су реформисти, док приближно 14% не припада ниједној цркви или верској заједници, односно није дало одговор.Скуп података о националности пописа из 2001. године

Према попису из 2011. године, 80,6% становника изјаснило се као Мађари, 0,4% као Немци, а 0,3% као Румуни (19,4% се није изјаснило о националној припадности; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Исти попис је означио да је верска структура била следећа: римокатолици 62,7%, реформисани 6,2%, лица без верске припадности 6,2% (27,3% се није изјаснило о својој припадности).

Године 2022. 88% становништва се изјаснило као Мађари, 1% као Роми, 1% као Румуни, 0,7% као Пољаци, 0,4% као Немци, по 0,1% као Русини и Украјинци, а 2,2% као припадници других етничких група које нису домаће (12% није дало одговор; укупан збир може премашити 100% услед двоструког етничког изјашњавања). Према вероисповести, 2022. године 42,7% чинили су римокатолици, 2,5% реформисани хришћани, 0,3% гркокатолици, 0,3% лутерани, 0,4% припадници других хришћанских деноминација, 0,6% припадници других католичких заједница, док 12,3% није било верски опредељено (40,6% није одговорило).

Литература

Jászágó vázlatos története Jászberény, Pető és Társa Bt., 2002.

Референце

Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Jászágó térképe

Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок