Станица Банџаварн () је удаљено говедарско имање у Западној Аустралији, које је раније било овчарско имање. Током 1990-их година Станицу Банџаварн је закупљивао јапански култ Аум Шинрикјо, а након напада сарином у токијском метроу била је предмет истраге Аустралијске савезне полиције. Банџаварн се убраја међу 70 највећих сточарских имања у Аустралији.

Опис

Имање се налази 350 km северно од Калгурлија и 800 km североисточно од Перта, на ободу Велике Викторијине пустиње, у административном подручју Шира Леонора. Простире се на 404.680 хектара.

Вегетацију чине пашњаци са травом вандерија (енгл. wanderrie), грмље мулга, сланице и травнате површине на којима расту и једногодишње и вишегодишње траве. Дрвеће еукалиптуса и мулга расте дуж четири главна потока и других водотокова. На имању се налази и више водених јама и језерских система.

Историја

Станица је основана 1903. године и током своје историје имала је више власника.

Године 1928. Банџаварн је био у власништву браће Ворен и на имању се узгајало око 1.000 оваца.

Аум Шинрикјо је 1993. године био власник имања у периоду од годину дана. Године 2010. закупци су били Колвин и Адел Деј. На имању се тада узгајало око 2.500 грла говеда раса драутмастер, шортхорн и браман.

Аум Шинрикјо Аум Шинрикјо је био јапански култ судњег дана одговоран за низ кривичних и терористичких дела. У априлу 1993. године, када је Кијохиде Хајакава, заменик вође Аума, стигао у Западну Аустралију, Аум Шинрикјо је купио Банџаварн и на имању изградио објекат. Хајакава је дошао у потрази за подручјима погодним за експлоатацију уранијума. У својим белешкама такође је похвалио висок квалитет руде уранијума, иако се тај навод односио на Јужну Аустралију, а не на Банџаварн. Хајакава је боравио на Банџаварну у априлу, а затим и у мају 1993. године.

Аум Шинрикјо је за куповину Банџаварна користио фирму-параван чија је руководитељка била Јасуко Шимада, аустралијска држављанка јапанског порекла и бивша чланица Махикарија.

Филис Томас, председница оближње абориџинске заједнице, изјавила је да су она и други припадници заједнице крајем августа 1993. године на удаљеном имању видели око пет особа у оделима која су покривала цело тело и са кацигама. Чланови секте у таквој опреми стајали су поред двомоторног авиона, док су се други налазили у авиону.

У септембру 1993. године, група научника из Аума стигла је у Аустралију са, између осталог, погрешно декларисаном хлороводоничном киселином.

Група Аума допутовала је са хемикалијама и рударском опремом и платила више од 20.000 аустралијских долара за вишак пртљага. Према извештају Аустралијске савезне полиције, међу опремом су се налазили механички ровокопач, пијуци, бензински генератори, гас-маске, респиратори и лопате. За увоз ових предмета плаћено је више од 15.000 долара царинских дажбина. Због велике количине вишка пртљага, аустралијска царина претресла је целу групу. Током претреса пронађена су четири литра концентроване хлороводоничне киселине, од чега се део налазио у посудама означеним као течни сапун. Међу осталим хемикалијама које су пронашли царински службеници били су амонијум хлорид, натријум-сулфат, перхлорна киселина и водени раствор амонијака. Аустралијске власти су заплениле све хемикалије и део лабораторијске опреме.

У Аустралији су купљене нове хемикалије, а на имању је успостављена истраживачка лабораторија чија намена није била позната. Када су аустралијске власти 1995. године извршиле претрес објекта, у њему су се налазили рачунари и лабораторијска опрема.

Након што су аустралијске власти утврдиле да бунари у том подручју не функционишу како треба, захтевале су да буде ангажован управник који би се старао о овцама. Група Аума је то прихватила. Почетком 1994. године истраживачка опрема је уклоњена и замењена опремом за овчарство. Припадници Аума захтевали су да само они шишају овце. Ошишано је и продато кланици 2.000 оваца. Према наводима из извора, управник није присуствовао експериментима нити истраживању минералних ресурса.

Имање је продато у октобру 1994. године. Дана 20. марта 1995. године припадници Аума ослободили су отровни сарин у део система токијског метроа, при чему је 14 људи погинуло, а више од 1.000 било повређено. Током истраге откривено је да је група претходно купила Станицу Банџаварн, због чега је Аустралијска савезна полиција испитала имање.

Током истраге пронађено је више угинулих оваца код којих су уочени знаци изложености сарину. У земљишту на том подручју пронађени су трагови метилфосфонске киселине, продукта разградње сарина. Полиција је закључила да је Банџаварн коришћен као место за испитивање употребе хемијског оружја.

Сеизмички догађај

У ноћи 28. маја 1993. године у Западној Аустралији забележен је необичан сеизмички догађај, за који је утврђено да је потекао јужно од Банџаварна.

Догађај је изазвао ударне таласе који су се осетили стотинама километара далеко кроз пустињу, али су га непосредно приметили само поједини возачи камиона на дугим релацијама и трагачи за златом. Они су пријавили да су видели ватрену куглу на небу и чули дуготрајан звук ниске фреквенције. Узрок догађаја остао је неразјашњен.

Ед Пол, геофизичар из опсерваторије Мандјаринг, изјавио је да је приближно у исто време примио извештаје о јарком метеору који се кретао према истоку изнад пута Леонора–Лавертон.

Удар астероида оставио би велики кратер, вероватно пречника око 270 m, али такав кратер није пронађен. Друга могућност била је да је болид, односно ваздушна експлозија изазвана каменим астероидом пречника до неколико десетина метара, експлодирао у атмосфери пре него што је стигао до површине. Такав догађај могао би да произведе снажан ударни талас, али не и ударни кратер. Као могући пример за поређење понекад се наводи широко забележени метеорски догађај у Русији 2013. године.

Могућност да је реч о рударској експлозији сматрана је мало вероватном, јер би догађај био око 170 пута снажнији од највеће до тада познате рударске експлозије у Аустралији. Одељење за урбану геонауку Аустралијске геолошке организације утврдило је да сеизмички трагови догађаја „показују сличне карактеристике у складу са типичном сеизмичком активношћу Западне Аустралије” и закључило да је највероватније реч о земљотресу.

Након што је 1997. године откривено да је Банџаварн био у власништву Аума, појавиле су се и спекулације да је догађај могао бити последица пробне експлозије нуклеарне направе коју је група наводно израдила. Процењено је да је догађај по снази био „сличан малој нуклеарној експлозији, можда еквивалентној са до 2.000 тона конвенционалног експлозива”. Било је познато да је Аум био заинтересован за развој нуклеарног, као и хемијског оружја, јер је ангажовао два нуклеарна инжењера из бившег Совјетског Савеза и вршио истраживања уранијума на Банџаварну.

Истрага организације IRIS

Аустралијски геолог Хари Мејсон започео је почетком 1995. године истрагу догађаја, у вези са штетом коју је догађај нанео руднику злата Алиша, у области између Леоноре и Лавертона. Ватрена кугла и сеизмички догађај у почетку су прошли релативно незапажено у медијима, осим чланка објављеног 1. јуна 1993. године у листу Kalgoorlie Miner. Мејсон је обавио разговоре са бројним сведоцима лично и телефоном како би саставио извештај. Према писању часописа The New York Times, управо је Мејсон скренуо пажњу истражитеља Сената Сједињених Америчких Држава на тај сеизмички догађај.

Стални пододбор за истраге Сената Сједињених Држава затражио је од организације IRIS да истражи догађај. У погледу хипотеза о експлозији и земљотресу, извештај организације IRIS наводи да догађај више одговара земљотресу него експлозији, уз напомену да се у неким аспектима разликује од оба модела и да постоје ограничења у погледу доступних података. У погледу хипотезе о метеору, у извештају се наводи да, под одређеним претпоставкама о величини метеора, камени и угљенични метеорити експлодирају у ваздушним експлозијама на висинама већим од 10 km, док гвоздени метеорити ударају у површину. Извештај полази од претпоставке да метеор прве врсте, који би експлодирао на великој висини, не би могао да изазове сеизмички догађај, док би удар метеорита у тло то могао да учини. Због тога се извештај усредсређује на могућност удара гвозденог метеорита у површину. Наводи се да су запажања у складу са сценаријем удара метеорита, али се истиче да није пронађен кратер.C. Hennet, G. van der Vink, D. Harvey, C. Chyba. IRIS Assists Senate in Investigation of International Terrorist Group. IRIS Newsletter, Fall 1996. Available on the IRIS Newsletter website .

Мејсон је и даље био уверен да су бар неке од посматраних појава биле последица непријављеног испитивања које је спровео објекат оперативне радарске мреже Џиндејли код Лавертона. На Мејсонове тврдње често се гледало са скепсом.

Истрага Сената Сједињених Држава

Подаци о активностима Аум Шинрикјоа у Западној Аустралији откривени су током истраге Сталног пододбора за истраге Сената Сједињених Држава, који је испитивао и сеизмички догађај и активности Аум Шинрикјоа уопште.

Иако је Хајакава боравио на Банџаварну у мају 1993. године, правни саветник пододбора изјавио је да су „на крају добили информације које су их навеле да верују да група није била у земљи у време експлозије” 28. маја 1993. године.

Важно је да се у извештају пододбора наводи да је међу члановима култа који су у септембру 1993. године стигли у Западну Аустралију, носећи рударску опрему и различите хемикалије, био и сам Шоко Асахара. Вођа Аума стигао је у Западну Аустралију са групом следбеника, „укључујући пет девојака млађих од петнаест година које су путовале без родитеља”. У групи је био и Хидео Мураи, трећи по рангу у организацији, који је имао докторат из астрофизике, док је Хајакава, други по рангу, стигао раније тог месеца.

Референце

Категорија:Аустралија