Хортобађ (регија) () је уствари микрорегија у Мађарској и део области Средње Тисе. Простире се на површини од 1.700 km². Административно, делови овог подручја припадају жупанијама Хајду-Бихар, Саболч-Сатмар-Берег и Јас-Нађкун-Солнок. Велики део овог ретко насељеног подручја чини национални парк Хортобађ. Хортобађска пустара (велика равница), уз пратеће романтичне представе о пастирима Велике равнице и „бећарима” (одметницима), представља једну од туристичких атракција Мађарске.Географија МађарскеЗаштићено подручје Хортобађ — Унеско

Географија Микрорегија Хортобађ је позиционирана између региона Хајдушаг и реке Тисе.

Дејство Тисе и њених притока створило је изузетно уједначену, савршено равну површину са надморском висином од 87–110 m (у просеку 92 m). Монотоније равнице се прекидају: еолским динским гребенима, куманским хумкама (kunhalom), напуштеним речним коритима, мртвајским језерима и природним насипима.

Поред ових макро-облика рељефа, значајна је разноликост микро-рељефних карактеристика алкалног земљишта. Површину карактеришу: алкалне депресије (*сикерек*), алкалне терасе (*сикпадкак*), плитке равнице, иако су разлике у надморској висини често само неколико центиметара.

Хидрологија Ово подручје, које је некада било подложно повременом плављењу, од извођења радова на регулацији реке спада међу најсувље крајеве Мађарске.

Геолошка грађа мини|200п|Један од пашњака мини|200п|Рацка овца на испаши у Хортобађу Формације из периода касне креде и терцијара налазе се на дубинама од приближно 1.100 до 2.000 метара испод садашње површине, распоређене у појасеве који се пружају правцем североисток–југозапад у оквиру подлоге Карпатског басена. Дно басена се спушта од линије која се пружа између територија данашњих градова Хајдусобосло–Хајдубесермењ (Hajdúszoboszló–Hajdúböszörmény) ка басену Јасшага (Jászság).Szabolcs I., 1954: Hortobágy talajai – Mezőgazdasági Kiadó, Budapest, стр. 144.

Басен је у великој мери испуњен седиментима панонске старости, слојеви доњег панона (првенствено лапорци) таложили су се у унутрашњости басена, док су се слојеви горњег панона таложили делом дуж обода басена који се попуњавао.

Током леденог доба, река Тиса је првобитно текла дуж линије Ер–Беретћо (Ér–Berettyó), док је подручје Хортобађа углавном чинило део алувијалне лепезе река Шајо и Хернад (Sajó–Hernád). Седиментна серија палео-Шајоа на овом подручју има дебљину од око 200 метара и састоји се углавном од песка, флувијални седименти садржи и приметну количину алеврита (прашкастог материјала), за који се сматра да је еолског порекла. Тиса је попримила приближно данашњи ток пре 15.000–20.000 година, пре последње велике глацијације (Würm-glaciális), услед спуштања тла у басену Јасшаг, чиме је пресекла своје раније, мање долине притока које су се углавном пружале правцем север–југ. Остаци тих долина могу се пратити и данас, иако су неправилности терена делимично прикривене слојем глиновитог леса таложеног крајем плеистоцена.

Током холоцена, Тиса је редовно плавила ниже пределе, таложећи слој ситнозрнастих (глина–алеврит) алувијалних седимената дебљине 2–3 метра.

Клима Клима је умерено топла и сува. Мала количина падавина праћена је обилним летњим сунцем и великим акумулирањем топлоте. Просечна годишња температура износи 9,8–9,9 °C, док је просечна температура током вегетационог периода 17 °C. Бележи се релативно велики број дана (20–25) са екстремним врућинама. Кључна карактеристика климе, која се према мађарским стандардима сматра изразито континенталном, јесте велика годишња температурна амплитуда (24,6 °C у Тисаершу, 24,1 °C у Карцагу). То је првенствено последица релативно оштрих зима (просечна јануарска температура износи -3,1 °C у Тисаершу и -2,2 °C у Карцагу). Ноћни мразеви се јављају рано, а број дана са мразем (120–130) велики је у односу на надморску висину. Такође има много дана са маглом (40–46); међутим, просечна облачност је мања од државног просека, због чега годишње трајање сунчевог сјаја нешто премашује 2.000 сати. Климатски преглед Хортобађа

Чак и према мађарским стандардима, Хортобађ је изразито сув регион, са годишњом количином падавина која се креће од 520 до 550 mm. Распоред падавина је веома неуједначен, уз редован и знатан мањак кише током летњих месеци. У пролеће и јесен Хортобађ се претвара у непроходно море блата, док лети постаје сува, огољена равница. Током летњих сушних периода, ништа на пусти (равни) не зауставља јаке ветрове. Чести вртлози подижу слану прашину са пусте високо у ваздух. Често истицана карактеристика климе Хортобађа је непредвидивост образаца падавина и температура.

Историја Људско присуство на овом подручју датира још из периода неолита, о чему сведоче хумке (кургани)Кургани су вештачке формације од изузетног значаја са пејзажне, археолошке, ботаничке, зоолошке и културно-историјске перспективе: укључују насеобинске хумке, гробне хумке, осматрачнице и граничне маркере. Веома варирају по величини, са пречницима од 20 до 90 метара и висином од 0,5 до 12 метара. из доба бакра и бронзе подигнуте на овом простору.

Прва насеља настала су током средњег века, развијајући се дуж важних трговачких путева који су пресецали Велику равницу. У 17. веку у региону Хортобађ појавиле су се прве путне крчме (csárdák) и мостови. Најпознатији међу њима је Мост са девет лукова, изграђен између 1827. и 1833. године.Регија Хортобађа у Палашовом великом лексикону

Регулација реке Тисе започела је 1846. године; као последица тога, у Хортобађу је дошло до несташице воде, а подручја са сланим земљиштем почела су да се шире.

Већина путева у региону и даље заобилази сам предео или пролази само његовим ободима – попут главних путева бр. 4, 34 и 35, или пута бр. 3405 који повезује места Пишпекладањ (Püspökladány), Надудвар (Nádudvar) и Нађхеђеш (Nagyhegyes). У суштини, само главни пут бр. 33, пут бр. 3316 (који повезује Дебрецин са Тисачегеом преко Балмазујвароша) и железничка пруга Дебрецин–Физешабоњ пресецају ово подручје – при чему се све три саобраћајнице пружају у правцу исток–запад.

Литература

Szabolcs I., 1954: Hortobágy talajai – Mezőgazdasági Kiadó, Budapest, 144 p. Marosi S., Somogyi S., 1990: Magyarország kistájainak katasztere I-II, MTA FKI, Budapest, 1023 p., p. 204–209. Sümegi P., Molnár A., Szilágyi G., 2000: Szikesedés a Hortobágyon. Természettudományi Közlöny 131. (5) p. 213–216. Kovács G.-né, Salamon F. (szerk.), 1976: Hortobágy a nomád pusztától a Nemzeti Parkig. Natura Kiadó, Budapest, 351 p.

Референце

Спољашње везе Птичји парк у Хортобађу Удружење за заштиту природе Хортобађ

Категорија:Географија Мађарске Категорија:Региони Мађарске