Тисабура () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Кунхеђеш јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]

Географија мини|лево|200п|Део Тисабуре, 2009. Село се налази на левој обали реке Тисе, јужно од језера Тиса, левообални ослонац моста Кишкере (Kisköre) преко Тисе смештен је близу северне границе села. Пустаташкоњ (Pusztataskony), који се налази око 6 километара североисточно од центра села, припада овој општини као засебно насеље.Топографске информације

Непосредни суседи су му Кишкере на северу, Абадсалок (Abádszalók) на истоку, Кунхеђеш (Kunhegyes) на југоистоку, Тисађенда (Tiszagyenda) на југу, Тисароф (Tiszaroff) на југозападу и Пељ (Pély) на северозападу. (Кишкере и Пељ се налазе на супротној обали реке.)Magyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.

Историја Историја села сеже у давна времена, иако први писани помен места Тисабура датира из 1331. године.Кратка историја насеља

Археолози су током радова на изградњи насипа у 19. веку открили предмете из периода Гепида и Авара. Претходник овог насеља је настао током раног доба династије Арпад, иако га прва средњовековна повеља помиње, под именом Bwra, тек 1331. године. Пустаташкоњ (Pusztataskony), локалитет који припада селу, своје име дугује везиру Такшоњу (Taksony). Међу раним средњовековним земљопоседницима у селу истицале су се угледне породице Салок (Szalók), Домослаи (Domoszlay) и Розгоњи (Rozgonyi). Историјски извори из 14. века као локалног властелина наводе чешког витеза по имену Ценк (Cenk). У том периоду изграђена је и сеоска црква, једнобродна грађевина са преломљеним луковима и спојем елемената романичког и готичког стила, која данас представља заштићени историјски споменик.

Због природе средњовековне привреде и демографских прилика, историчари бележе веома малу бројност становништва. Број становника насеља драстично се смањио током стопедесетогодишње османске окупације и каснијих ослободилачких похода; посебно је место Ташкоњ остало готово потпуно без становништва.

Током Ракоцијевог рата за независност, трупе царског генерала Рабутина прошле су кроз село, а српски устаници су га сравнили са земљом. Насеље је готово три деценије било пусто, село је поново почело да оживљава тек 1737–1738. године, захваљујући досељеницима из околних села. Посмртни остаци неколико истакнутих чланова породице Речки, која је одиграла кључну улогу у поновном насељавању села и била великодушни добротвор цркве, и данас почивају испод древне црквене апсиде. Године 1876, у оквиру административне реформе након Аустро-угарске нагодбе, Бура је пребачена из жупаније Хевеш у Тиса јараш у оквиру жупаније Јас-Нађкун-Солнок.

Двадесет процената становништва села борило се на фронтовима Првог светског рата. Сећање на њих чува обелиск од белог мермера на сеоском Тргу хероја, подигнут 1928. године средствима прикупљеним добровољним прилозима грађана. Током Другог светског рата, совјетске снаге су 14. октобра 1944. године протерале немачке трупе из села, тада је насеље претрпело тешка ратна разарања.

Мањи водоводни систем изграђен је 1975. године, нова лекарска амбуланта подигнута је 1976, а изградња троспратне школе завршена је 1979. године. Нова сеоска продавница и пошта изграђене су 1982. године, док је бензинска станица, којом је првобитно управљала пољопривредна задруга, а касније је приватизована, отворена 1989. године. Обиман развој телефонске мреже спроведен је током деведесетих година.

Улазни и излазни канал за резервоар за случај опасности „Нађкуншаг” изграђени су у Пустаташкоњу средствима Европске уније.

Демографија Према новинском чланку из 1976. године, удео ромског становништва у насељу премашио је 33%.

Године 2001, 72% становништва насеља се изјаснило као Мађари, а 28% као Роми.Скуп података о националности пописа из 2001. године

Према попису из 2011. године, 40,1% становника изјаснило се као Мађари, а 59,9% као Роми (1,7% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Верска структура била је следећа: римокатолици 20,4%, реформисани 11,7%, лутерани 0,2% и лица без верске припадности 57,6% (8,4% се није изјаснило).

Године 2022. 95,1% становништва изјаснило се као Мађари, 58,1% као Роми, 0,1% као Румуни, а 0,6% као припадници других националности (4,8% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Према верској припадности, 9,3% су били римокатолици, 4,2% реформисани, 0,2% гркокатолици, 0,1% лутерани, 3,4% припадници других хришћанских вероисповести, 0,5% остали католици, а 50,3% лица без верске припадности (32% није дало одговор).

Литература

Референце

Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Упутите се у Мађарску!

Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок