Ивана Ранисављевић (Лазаревац,1983.) је српска визуелна и перформанс уметница, чији рад истражује теме транс­гресије, психо-физичких граница тела, феминистичких питања и перформанса као средства самореф­лексије и друштвене критике.

Образовање Ивана Ранисављевић је 2011. године дипломирала на сликарском одсеку Факултета ликовних уметности Универзитета у Београду, у класи редовног професора Јована Сивачког. Исте године стекла је и мастер диплому на том факултету, а у периоду студирања била је уједно апсолвент на Одсеку за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Докторирала је 2024. године на Факултету ликовних уметности у Београду, на Одсеку за нове медије,под менторством др ум. Зорана Тодоровића.

Уметнички рад Поред традиционалних, класичних ликовних дисциплина (сликарства, цртежа и графике), поље њеног интересовања, истраживања и изражавања јесте област нових медија, а посебно уметност перформанса. Њена уметничка пракса обједињује боди арт, простор­но-специфичне перформансе и партиципативне инсталације, померајући границе између уметника и публике. У раду често користи сопствено тело као медиј, укључујући технике попут зашивања усана и засецања коже хируршким скалпелом, при чему настали ожиљци функционишу као записи изведених уметничких чинова.

Њени ранији ликовни радови били су инспирисани психоаналитичком теоријом К. Г. Јунга, односом свесног и несвесног дела личности, сновима, симболима и архетиповима, као и антропологијом и етнологијом, обредима и ритуалима и њиховом манифестацијом кроз телесни покрет у односу на предмет, простор и време. У перформансима из последњих година фокусира се на друштвена и културолошка питања, људска права и слободе, систем образовања унутар савременог капиталистичког поретка, положај и улогу жене унутар патријархалног система, као и на однос уметника, публике и критике. Од 2023. године почела је и едукативни ангажман у виду предавања и радионица уметничког перформанса у иностранству.

Значајни перформанси

„I Love You. I'm Sorry. Please Forgive Me. Thank You.” (2015) – шесточасовни перформанс изведен у Приштини у оквиру пројекта „Baustelle: Balkan Temple”, у сарадњи 30 уметника из Цириха, Београда и Приштине, посвећен теми „У шта верујеш?”; уметница за време извођења изговара четири реченице/мантре преузете из хавајске праксе и урезује их скалпелом на албанском језику (косовски дијалекат) на предњој страни торза. „She Within Me” – ритуалистички и музичко-плесни перформанс посвећен питањима женске индивидуације и самоспознаје. „Freedom or Death to Art Schools” – перформанс изведен заједно са Урошем Јовановићем у простору Магацин у Краљевића Марка у Београду. „Neque mittatis margaritas vestras ante porcos…” (2016) – перформанс изведен поводом промоције веб-платформе галерије Г12ХАБ, праћен преносом уживо. „Am I” (2020) – перформанс у којем је уметница зашила своје усне иглом и памучним концем док је читала Универзалну декларацију о људским правима; изведен у два наврата, у трајању до шест сати. „Осведовање”/„Osveće­nje” – циклус перформанса који чине ходање и плесно извођење унутар напуштених и рушевних хала бивше индустријске зоне, забележен серијом фотографија и видео-радова; приказан у Дому културе „Студентски град”. „Within the Veil of Speaking Bitterness” (2025) – други део диптиха „У име мајке и ћерке” (премијерно изведеног 2023. у Ливорну), изведен у Берлину у оквиру платформе „Import/Export”. „Зашивање уста” – перформанс о начину на који су жене кроз историју ућуткиване, изведен на отварању изложбе „Туђе коже”.

Сарадње и учешћа Ивана Ранисављевић је сарађивала са уметницима попут Марине Абрамовић, Франка Б, дуа Vest&Page, дуа Andrigo&Aliprandi и Марте Јовановић,а била је и учесница неколико радионица перформанса и тренинг-курсева код уметничког дуа VestAndPAge (Италија), Andrigo&Aliprandi (Италија), уметника Франка Б (Уједињено Краљевство), Miao Jiaxin (САД) и MAI института Марине Абрамовић (САД).

Учествовала је као реперформерка у ретроспективној изложби Марине Абрамовић „Чистач” у Музеју савремене уметности у Београду (2019/2020), где је извела перформансе „Freeing the Body” (на отварању), „Freeing the Voice”, „Freeing the Memory”, „Relation in Time”, „Work Relation” (групни перформанс), „Imponderabilia” и „Манифест уметника” (групни перформанс).Такође је учествовала у јавном разговору о поменутој изложби, одржаном у организацији МСУБ-а и Културног центра Београда, заједно са историчарима уметности и другим уметницима.

Полазница је програма PerformanceHUB. Од 2022. године члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС), у оквиру Секције проширених медија.

Изложбе (избор) Ликовни рад Ранисављевић до сада је приказан на четири самосталне и више групних изложби у земљи и иностранству, а у последњих петнаестак година извела је десетине перформанса у Италији, Пољској, Естонији, као и у Београду и у дворишту породичне куће код Лазаревца.

„Транс­гресивни простори женскости” (2024) – изложба мултимедијалних радова, фотографија и видео-радова насталих током докторских студија (2020–2024) у Модерној галерији Центра за културу Лазаревац „Туђе коже” (2025) – амбијентална инсталација састављена од фотографских и видео материјала телесних гестова и аутонасилних радњи, настала током четворогодишњег истраживања у оквиру докторских студија; изложба укључује радове „Антитело клана” (2020), „Моје сећање на будућност” (2023) и „Трагови меког писма” (2021), као и платно на које су посетиоци изложби црвеним концем извезли дискриминаторске фразе упућене женама. Уз изложбу је 16. јануара изведен и перформанс „У име Мајке и Ћерке”, посвећен питањима родне неједнакости и положаја жена у друштву обележеном патријархатом. Галерија Подрум, Културни центар Београда. „...(сло)жена прича” (2025) – колективна изложба са уметницама Деом Џанковић, Јеленом Прљевић и Сањом Солунац, посвећена савременом разумевању женског идентитета кроз лична, друштвена и културолошка искуства. Уметнички простор У10, Београд.

Референце