Локална инфилтративна анестезија (ЛИА) је врста анестезије која се користи за мање хируршке процедуре, као и интраоперативно за обезбеђивање постоперативне аналгезије након операције изведене под општом анестезијом. Циљ ове анестезије је смањење интензитета бола дуж обимних хируршких резова као део мултимодалног аналгетичког приступа. Након што се локални анестетик примени - било поткожно у ромбоидном облику око планираног места реза или интрадермално дуж линије реза - он одмах почиње да делује на нервне завршетке. У зависности од коришћеног средства, ефекат анестезије може да траје 15–30 минута (нп код прокаина), 70–140 минута (код лидокаин) или приближно 200 минута (код бупивакаин). Додавање адреналина побољшава квалитет локалне анестезије.

Да би ЛИА у потпуности испунила и оправдала очекивања, неопходно је савладати релативно једноставну технику примене и сходно томе прилагодити хируршки приступ. Наравно, неопходан је и пажљив одабир пацијената, јер нису сви пацијенти погодни кандидати за операцију у локалној инфилтрационој анестезији. Иако је инфилтрација места реза применљива код већине пацијената, изузетак чине особе са познатим алергијским реакцијама на локалне анестетике.

Индикације Ова врста анестезије, коју изводи хирург, примењује се код мањих оперативних захвата (ушивање рана, одстрањивање кожних и поткожних промена, ингвиналних кила код којих је контраиндикована друга врста анестезије и сл.)

Начин примене ЛИА Да би ЛИА била успешна она би морало бити правилно примењена уз пажљиво руковање инфилтрираним ткивом и претходно добру припрему пацијента, коме би требало обијастнити цео поступак ЛИА, као и да неће осећати бол током операције, али да може искусити осећај додира и повлачења ткива у оперативном подручју.

За ЛИА се препоручује мешавина 1% лидокаина и 0,5% бупивакаина у односу 1:1 (лидокаин обезбеђује брз почетак деловања, док бупивакаин продужава анестетички ефекат). Ова комбинација (два анестетика) смањује вероватноћу прекорачења индивидуалне максималне терапијске дозе. Ако се овој комбинацији од два анестетика дода адреналин продужава се трајање анестезије. При томе требало би имати у виду да се адреналин не сме применити код пацијената лечених инхибиторима моноамино оксидазе или трицикличним антидепресивима, јер постоји ризик од развоја тешке, продужене хипертензије. Такође требало би имати у виду да се адреналин никада не сме користити у подручјима са завршном артеријском циркулацијом, као што су прсти, ушна шкољка, пенис или нос, јер вазоконстрикција може изазвати исхемију и гангрену тог подручја. + Максималне дозе најчешће коришћених локалних анестетика за технику ЛИА у једној дози код особа просечне телесне масе од 70 kg. Локални анестетик Максимална количина/доза Лидокаин 200 мг (или 500 мг ако раствор садржи епинефрин) Левобупивакаин 0,25% 60 мл / максимално 150 мг Бупивакаин 0,25% 60 мл / максимално 150 мг Ропивакаин 0,75% 30 мл

Методе инфилтрације Локална инфилтративна анстезија се може извести уз помоћ две методе инфилтрације, обе са циљем субкутане инфилтрације:

Статичка метода – која се заснива на убацивању игле, аспирирације да би смо били сигурни да нема повратка крви, а затим следи убризгање анестетика. Тиме се избегава ненамерно убризгавање локалног анестетика у циркулацију што може довести до парестезије, вртоглавице, срчаних аритмија, па чак и срчаног застоја.

Континуирана метода – која се заснива на убацивању игле, убризгавању анестетика континуирано у околно подручје континуираним покретом

Након што се пробије кожа што је мање могуће пута, ротира се угао игле како би се омогућила максимална инфилтрација кроз једно место убода. Ако је потребно, додатне убоде треба направити кроз већ инфилтрирано подручје.

Пре почетка било које процедуре,требало би проверите да ли је подручје адекватно анестезирано провером осећаја, на пример нежним штипкањем назубљеним пинцетом.

Предности ЛИА Предности хируршких захвата изведених у ЛИА су: бржи постоперативни опоравак, ранија мобилизација пацијента, лакша организација процедуре у оквиру амбулантног лечењаили једнодневне хирургије, мањи број компликације повезане са општом анестезијом, мањи ризик од погоршања хроничних обољења током или након хируршког захвата. смањење потребе за аналгетицима у непосредном постоперативном периоду. занемарљиа учесталост токсичних ефеката повезаних са локалном анестезијом (под условом да се поштују препоручене дозе и спречи случајна интраваскуларна примена). Упркос документованим доказима који поткрепљују предности локалне инфилтрационе анестезије – како за извођење различитих хируршких захвата, тако и за инфилтрацију резова након великих операција – она се не примењује често. Да би локална анестезија у потпуности испунила и оправдала очекивања, неопходно је савладати релативно једноставну технику примене и сходно томе прилагодити хируршки приступ. Наравно, неопходан је и пажљив одабир пацијената, јер нису сви пацијенти погодни кандидати за операцију у локалној инфилтрационој анестезији. Иако је инфилтрација места реза применљива код већине пацијената, изузетак чине особе са познатим алергијским реакцијама на локалне анестетике.

Види још Анестезија

Референце

Категорија:Анестезија