Нађрев

Нађрев () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Кунсентмартон јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]

Његова административна територија се на северу граничи са Тисајенеом (Tiszajenő), на североистоку са Цибакхазом (Cibakháza), на југоистоку са Кунсентмартоном (Kunszentmárton), на југу са Тисаиноком (Tiszainoka), а на западу са Тисакечкеом (Tiszakécske), при чему је ово последње насеље уједно и најближи град Нађреву. Међутим, та близина је варљива јер је село готово са свих страна окружено водом: сама река Тиса прави широк лук на западу и северу, док се на истоку граничи са „Мртвом Тисом” код Цибакхазе (Cibakházi Holt-Tisza) — једним од најдужих рукаваца (мртваја) у Мађарској, дугим готово 17 километара.Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.

Због тога се до изграђеног дела села копном може стићи само једним путем: путем нижег ранга број 46 146, који се одваја од пута 4633 (некадашње трасе главног пута 442). До њега се може стићи и из Тисакечкеа помоћу скеле; приступни пут на страни Нађрева је локални општински пут, док је на супротној обали то јавни пут под државном управом (са ознаком 46 325) који се код железничке станице Тисакечке-Ујбег (Tiszakécske-Újbög) повезује са путем 4625, који полази из Солнока.

Историја Иако археолошки корени Нађрева потичу још из раног бронзаног доба (око 2300–1900. године пре нове ере). Насеље из бронзаног доба Нађрев-Жидохалом (Nagyrév-Zsidóhalom) познато је још од двадесетог века и по њему је названа једна археолошка култура (култура Нађрев). Модерно село је у свом данашњем облику основано и обновљено 1712. године.Кратка историја насеља

Село је уништено током војних похода везаних за протеривање Турака. Након неуспелог покушаја поновног насељавања 1704. године, услед упада Раца (Срба), првобитни становници су се вратили 1712. године и, уз помоћ Јаноша Харангија, обновили своје домове.

Записи о верском животу у Нађреву потичу из средине 17. века. Реформистички свештеници су у селу непрекидно служили од 1659. године па све до протеривања Турака. Верски живот је обновљен након завршетка ере Куруца, а од 1721. године надарени пастори су успешно неговали духовни живот заједнице. Друга црква је саграђена 1853. године и стоји и данас, након што је реновирана после поплаве 2000. године. Село је 1848. године поново постало поприште ратних дејстава када је Виндишгрец почео да гранатира мост на Тиси са ливада Шарсег (Sárszeg). У другој половини 18. века, земљопоседници и кметови из Нађрева и Кечкеа (Kécske) добили су дозволу од Марије Терезије да поново покрену историјски скелски прелаз; иако је рад скеле био обустављен током дугог периода у 20. веку, локална самоуправа је поново успоставила ту услугу 1999. године.

Грб Нађрева је креиран на основу отиска старог печата и приказује две рибе кечиге поред симбола скеле.

Тровачи из Тисазуга Између 1914. и 1929. године, ово село је постало средиште велике мреже убистава тровањем. Под вођством локалне бабице Жужане Фазекаш (Fazekas Zsuzsanna), десетине жена су систематски тровале своје насилне, алкохолисане или непожељне мужеве, љубавнике и чланове породице, користећи арсен издвојен из куваног папира за хватање мува. Процене о броју страдалих крећу се од 40 до више од 300 жртава, што је довело до великог судског процеса у региону Солнок 1929. године. Случај је постао познат под именом Тровачице из Тисазуга (Tiszazugi méregkeverők).Зашто је толико жена у једном малом мађарском селу отровало своје мужеве?

Демографија Године 2001. готово 100% становништва насеља изјаснило се као Мађари.Подаци о етничкој припадности са пописа из 2001. године

Према попису из 2011. године, 59% становника се изјаснило као Мађари, а 1,2% као Немци (40,7% се није изјаснило о националној припадности; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Верска структура је била следећа: римокатолици 16,3%, реформисани 14,9%, лутерани 1,5%, Јевреји 0,2% и лица без верске припадности 19,3% (46,8% се није изјаснило).

Године 2022. 91,8% становништва се изјаснило као Мађари, 1,8% као Роми, 0,8% као Немци, 0,3% као Румуни, по 0,2% као Бугари, Русини и Срби, а 0,7% као припадници других националности (8,1% се није изјаснило; укупан збир може премашити 100% услед двоструког идентитета). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Према вероисповести, 14,6% су били римокатолици, 11% реформисани, 0,7% гркокатолици, 0,5% лутерани, 0,2% православци, 1% припадници других хришћанских заједница, 1% припадници других католичких заједница, а 29,1% лица без верске припадности (41,8% није дало одговор).

Референце

Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu Нађрев на nagyrev.lap.huн (архива) Водич кроз мапу – Нађрев

Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок

Нађрев

Źródło i licencja