Крвно-мрежњачка баријера или крвно-ретинална баријера (КРБ) је физиолошка баријерау оку која одваја његову крвну увеалну регију од мрежњаче и предње коморе и стакласто тела. КРБ је подељена на два региона, који се налазе испод и поред увее. Ова баријера је неопходна из два разлога: прво, да би се обезбедила заштита, и друго, због различитих биохемијских састава очне водице и стакластог тела, са њиховим рефрактивним функцијама, с једне стране, и крвне плазме с друге стране. Поред продора загађивача и патогена, могу се јавити и замућења КРБ, што значајно нарушава јасну и оштру слику околине на мрежњачи.

Флуорофотометрија је техника мерења која се користи за квантификацију крвно-очне баријере .

Опште информације Феномен КРБ функционише фундаментално на два нивоа, између крвних судова мрежњаче и хориоепителног слоја, формирајући оно што би се боље могло назвати унутрашњом КРБ и спољашњом КРБ. Главне структуре које су укључене су, за унутрашњу КРБ, ендотелна мембрана крвних судова мрежњаче, а за спољашњу КРБ, пигментни епител мрежњаче. „Зонулае оклудентес“ су присутне у овим мембранама које формирају комплетне појасеве око ћелија, затварајући просторе између њих. Чини се да друге структуре играју помоћну улогу. Обе баријере показују очигледну превласт процеса активног транспорта над механизмима пасивног преноса, при чему су ови механизми изузетно ограничени. Много информација о патофизиологији механизма КРБ добијено је из студија његовог експерименталног разлагања. На овај начин, разградња унутрашње КРБ може бити изазвана акутним растезањем зидова крвних судова, исхемијом, хемијским утицајима, дефектима у ендотелним ћелијама и отказом система активног транспорта, док експериментална исхемија, механичко растезање пигментне епителне мембране, дефекти у пигментном епителу и отказивање система активног транспорта могу изазвати разградњу спољашњег КРБ. Повећана пропустљивост унутрашњег КРБ, и спољашњег КРБ, изгледа да је повезана са променама у васкуларној ендотелној мембрани и пигментном епителу мрежњаче, респективно. У клиничкој офталмологији постоје две методе за дијагнозу разградње КРБ, фундус флуоресцеинска ангиографија и витреална флуорофотометрија. Витреална флуорофотометрија је способна да детектује функционалне промене баријере пре него што буду очигледне било какве патолошке промене.

Постоје докази о блиској вези између разградње КРБ и скоро сваке болести мрежњаче, посебно васкуларних ретинопатија (оштећење мрежњаче услед поремећаја у крвним судовима ока) и пигментних епителиопатија. Дијабетесна ретинопатија, хипертензивна ретинопатија, опструкција ретиналне вене, болести крви, траума или операција ока, привремена артеријска опструкција, периваскулитис, Бехчетов синдром и Коутсова болест, ретинобластом, хемангиобластом и неоваскуларизација мрежњаче су примери ситуација у којима је показан распад унутрашњег КРБ-а. С друге стране, примери распада спољашњег КРБ укључују ситуације хороидалне исхемије, одвајања пигментног епитела, хороидалне неоваскуларизације, фотокоагулације, одвајања мрежњаче, Којанагијеве болести, централне серозне хороидопатије, мултифокалног унутрашњег хороидитиса и акутне плакоидне пигментне епителиопатије.

Крвно-очна баријера Крајем 19. века, немачки бактериолог и имунолог Пол Ерлих експериментисао је са бојењем ткива на животињским моделима. Када је убризгао боје у крвоток, скоро сва ткива су интензивно обојена. Међутим, мозак је остао необојен. Неколико година касније, један од Ерлихових студената, Едвин Голдман, извео је експеримент обрнуто, убризгавањем боја у цереброспиналну течност. Овог пута, мозак се обојио, а остатак тела је остао без боје. Голдман је исправно закључио да постоји рестриктивни баријерни механизам који инхибира пролаз растворљивих материја између два одељка, крви и цереброспиналне течности. Исте 1913. године, Шнаудигел је пронашао сличну баријеру за трипан плаво у мрежњачи зечева.

Око је јединствен и сложен орган који је развио вишеструке механизме заштите од неоснованих имунолошких напада и упала како би одржао своју деликатну структуру и функцију. Данас знамо да се око састоји од неколико анатомских структура које ограничавају проток између крви и већине делова самог ока. Крвно-очну баријеру представљају две главне компоненте:

крвно-водена баријера, формирана од непигментисаног слоја епитела цилијарног тела и ендотела иридалних капилара.

крвно-мрежњачна баријера, која се налази на два нивоа. Унутрашња баријера су нефенестирани капилари крвних судова мрежњаче, док је спољашња баријера чврсти спојеви РПЕ, што омогућава висок степен контроле пропустљивости течности.

Ово је механизам заштите рестриктивно ограничава пролаз јона и протеина како би одржао хомеостазу и секвестровао ткивно специфичне антигене.

Крвно-водна баријера Крвно-водена баријера се налази у ендотелној облози крвних судова ириса и у непигментисаним деловима цилијарног епитела. Она одваја предњу комору од васкуларних региона и спречава улазак протеина плазме у очну водицу, чиме се спречава њено замућење. Њена локација се може показати електронском микроскопијом путем пероксидазе рена . Крвно-водна баријера има физиолошки дефект који се налази између корена ириса и слободно пропусних, фенестрираних цилијарних судова. Патолошке промене у крвно-водној баријери могу довести до замућења и згрушавања због инфилтрације протеина и крвне плазме.

Крвно-мрежњача баријера Код свих сисара, снабдевање мрежњаче крвљу обезбеђују два различита васкуларна система. КРБ, које снабдева централна ретинална артерија, хране унутрашње слојеве мрежњаче, укључујући унутрашњи стратум корнеум, и показују нефенестирани ендотел. Насупрот томе, спољашњи слојеви мрежњаче, укључујући спољашњи стратум корнеум, хране се дифузијом хранљивих материја из хороидалних крвних судова , који селективно и активно (путем транспортних протеина ) или пасивно (кисеоник) пролазе кроз пигментни епител. Ови судови садрже сензорне ћелије мрежњаче, чији су штапићи и купе у блиском контакту са пигментним епителом .

Прави се разлика између унутрашње и спољашње КРБ. Док прву формирају блиске везе између ендотелних ћелија мрежњаче, другу формирају чврсто повезане епителне ћелије пигментног епитела мрежњаче и представља баријеру за фенестриране капиларе хороидеје. КРБ спречава, на пример, продор патогена или токсина из крвотока у међућелијске просторе слојева мрежњаче. Пошто ово такође утиче на пропустљивост стакластог тела, крвно-ретинална баријера се такође сматра крвно-стакластом баријером.

Поремећаји или патолошке промене крвно-мрежњачне баријере могу довести до макуларног едема , крварења у мрежњачи или других болести мрежњаче (ретинопатија). У пределу оптичког диска постоји физиолошки отвор за снабдевање ткива.

Референце