Јулија, позната и као Јулија Старија и Јулија Велика, била је старија сестра Гаја Јулија Цезара, римског диктатора.Речник грчке и римске биографије и митологије, том II, стр. 640.
Породица Јулија је била прво од троје деце рођене у Риму у браку Гаја Јулија Цезара, будућег проконзула, и његове супруге Аурелије. Тачна година њеног рођења није позната, али је готово сигурно рођена пре 103. године п. н. е., будући да је њен најмлађи брат Гај рођен најраније 102. године п. н. е., а између њих је постојала још једна сестра.
Њено име било је, према тадашњем обичају, изведено из очевог рода, Јулија (gens Julia). Додатак Старија (Maior) служио је да је разликује од њене млађе сестре Јулије (Јулије Млађе), али не и од других жена из рода Јулија.
О Јулијином животу зна се веома мало. Могуће је да се удавала два пута: први пут за Пинарија, припадника веома старог патрицијског рода, а други пут за Педија, мада није познат редослед ових бракова.
Била је бака Луција Пинарија и Квинта Педија, који су, заједно са својим рођаком Гајем Октавијем, унуком Јулије Млађе, у Цезаровом тестаменту били именовани за његове наследнике.Речник грчке и римске биографије и митологије, том II, стр. 640.Светоније, „Цезар“, 83.Светоније, „Цезар“, 83. Тит Пинарије, Цицеронов пријатељ, вероватно је такође био њен унук и Луцијев брат.Речник грчке и римске биографије и митологије, том II, стр. 640. Најмање део истраживача заступа мишљење да су Луције Пинарије и Квинт Педије били Јулијини синови, а не унуци.Минцер, стр. 222–230.
Цезарова мајка и једна од његових сестара сведочиле су против Публија Клодија Пулхера када му је 61. године п. н. е. суђено због светогрђа. Међутим, није извесно да ли је та сестра била Јулија Старија или Јулија Млађа.
Цезарова супруга Помпеја добровољно се понудила да буде домаћица свечаности у част Бона Дее, којој мушкарцима није било дозвољено да присуствују. Током свечаности Клодије је прерушен у жену ушао у Цезарову кућу, наводно како би завео Помпеју.
Иако је Клодије ослобођен оптужби, овај догађај је довео до тога да се Цезар, тадашњи pontifex maximus, разведе од Помпеје, уз образложење да његова супруга мора бити изнад сваке сумње.Речник грчке и римске биографије и митологије, том II, стр. 640.Светоније, „Цезар“, 74.Бобински схолији, „О Клодију“, стр. 337.
Литература
Гај Светоније Транквил, Дванаесторица царева, „Цезар“.
Апијан Александријски (Апијан), Грађански ратови, књига III.
Бобински схолији, „О Клодију“, приредио Јохан Каспар фон Орели.
„Јулија“ (бр. 3), у: Речник грчке и римске биографије и митологије, приредио Вилијам Смит, Little, Brown and Company, Бостон, 1849.
Фридрих Минцер, „О сродничком кругу Цезара и Октавијана“, у: Хермес, том 71 (1936).
Референце
Категорија:Јулијевци