Квинт Педије Публикола, односно Попликола (Quintus Pedius Poplicola или Publicola) (деловао у I веку п. н. е.), био је Римљанин који је потицао из римске сенаторске породице.

Биографија

Рани живот Публикола је био син племкиње Валерије, једне од сестара сенатора Марка Валерија Месале Корвина, а самим тим и ћерке Марка Валерија Месале Нигера и његове супруге Поле.Сајм, Р., Августовска аристократија, стр. 20, 206. Његов отац је можда био Квинт Педије, сестрић или пранећак диктатора Гаја Јулија Цезара.

Његов когномен Publicola или Poplicola на латинском значи „пријатељ народа“. Мајка му је дала овај когномен у част свог очуха, конзула Луција Гелија Публиколе. Поред тога, име Publicola представља когномен који се појављује у очинској лози Валеријиних предака, у оквиру рода Валерија (gens Valeria). Валерија је имала више предака по оцу који су носили когномен Publicola.

Каријера О Публиколином животу познато је веома мало. Могуће је да је био квестор 41. п. н. е.Натпис из ове године (CIL 6, 358) помиње Квинта Педија као градског квестора (quaestor urbanus):

P(ublio) Servilio L(ucio) Antonio co(n)s(ulibus) / a(nte) d(iem) IIII K(alendas) Sext(iles) / locavit Q(uintus) Pedius q(uaestor) urb(anus) / murum Iunoni Lucinae / HS CCCLXXX(milibus) / eidemque probavit.

„За конзулства Публија Сервилија и Луција Антонија, четвртог дана пре јулских календи, Квинт Педије, градски квестор, уговорио је изградњу зида за Јунону Лукину, у вредности од 380.000 сестерција, и исти је одобрио.“ и да је служио као римски сенатор. Публикола је у историји остао упамћен по својој политичкој каријери и као угледан беседник.

Велики римски песник и сатиричар Хорације хвали Публиколино беседништво и помиње га у својим делима (Serm. i. 10.28), заједно са Публиколиним ујаком по мајци, Корвином.

Публикола је имао сина по имену Квинт Педије, који је био нем. По Корвиновом савету, постао је сликар.

Литература

Роналд Сајм, Августовска аристократија, Oxford University Press, Оксфорд, 1989. (Clarendon Paperbacks).

Вилијам Смит, Речник грчке и римске биографије и митологије, C. Little and J. Brown, Бостон (штампано у Лондону), 1870. (University of Michigan Library, Ann Arbor, Michigan, 2005), том 3, стр. 164.

Вилијам Смит, Речник грчке и римске биографије и митологије, C. Little and J. Brown, Бостон (штампано у Лондону), 1870. (University of Michigan Library, Ann Arbor, Michigan, 2005), том 3, стр. 600.

Референце

Категорија:Јулијевци