Кенђел

Кенђел () је село у Мађарској, у средишном делу државе. Село се налази у региону велике северне равнице, Јас-Нађкун-солношке жупаније у Терексентмиклош јарашу.Основни подаци и поштански број селаНасеље са геоподацима]

Насеље се на истоку граничи са Кетпоом и Мезехеком, на југу са Мартфиом, на западу са Ракоциујфалуом и Ракоцифалвом, а на северу са Сајолом и Тисатењем.Подаци о насељу на iranyitoszamnavigator.huMagyarország kistájainak katasztere. Dövényi Zoltán. Друго, ревидирано и проширено издање. Budapest: MTA Földrajztudományi Kutatóintézet. 2010. 266. o.

Етимологија Име Кенђел има спорну етимологију, вероватно потиче од древних угорских корена везаних за „круг“ или „прстен“ (нпр. варијанта „кеђ” што значи обруч или прстен, са деноминативним суфиксом -л).Објашњење изговора и назива насеља Ово повезује назив места са локалном хидрологијом, тачније са древним, сада пресушеним огранком реке Тисе под називом Кенђел, први пут документованим 1075. године и у облику два повезана прстена на историјским мапама. Док модерна мађарска реч кенђел значи „стремен“, порекло имена места претходи или се разликује од овог значења, наглашавајући изглед реке налик петљи, а не облик стремена.Историја и локација села Кенђел

Историја Око насеља пронађени су трагови и керешке и хатванске културе. Подручје око Кенђела, према археолошким налазима, било је насељено хиљадама година. Археолози XIX века открили су предмете из бронзаног доба, попут урни, игала и посуда са дискастим врхом, као зелених посуда из неолита. Пронађен је и буздован од змијског камена. Новија ископавања у XX и XIX веку донела су налазе из праисторије из различитих епоха, међу којима су кригле, глинене посуде и делови керамике, као и предмети из XIV века. Најстарији накит из млађег каменог доба, пронађен у Кенђелсигету и чува се у Музеју Јаноша Дамјанића, јесу огрлице са низом перли направљених од малих морских шкољки, пужева и зуба предатора Овако очуван накит вероватно је био повезан са женским гробом и потврђује постојање локалне и међуградске трговине.Историја Кенђела стр. 10−17.

Прво писано помињање насеља налази се у облику Кенгелу (Kengelu). Мађарски краљ Геза I у потврди из 1075. године донирао је подручје Кенђела опатији Гарамсентбенедек. Следеће помињање имена насеља налази се у потврди из 1124. године, када је краљ Стефан II у донацијском писму навео то место као воду и склониште.

Године 1479. породица Шапољаи била је власник села, које већ имало статус трговишта. Током XV века велики број рашана населио се на подручје Кенђела, чинећи више од половине становника, али су се временом стопили са мађарским становништвом. У турском попису из 1571. Кенђел је припадао Солночком санџаку, нахији Солнок. Према попису из 1571. године у селу је живело триста четрдесет и два становника. У документу се такође помиње и педесет седам кућа и црква. Регион је два пута био опустошен: први пут током турске окупације, а други током Ракоцијевог рата за независност. Од 1703. године, Рашани су неколико пута пљачкали насеље. Област је поново почела да се насељава тек после 1720. године. У овом међупериоду насеље (које је у то време заправо било само властелинство са кућама за слуге) је битисало у том облику и састојало се од раштрканих салаша.

Кенђел, ненасељен почетком XVIII. века, било је власништво породице Алмаши, а потом породици Ледерер. Од 1725. године, пуста је дата у закуп становницима који су се населили у Терексентмиклошу.

У данашњем насељу (чије су улице, куће и парцеле редовно планиране), куће без тремова, са малим депандансима и окућницом карактеришу порте које су грађене у прошлости.

Демографија 2001. године 99% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 1% Цигани. На основу података пописа из 2001. године, 43% становништва су римокатолици, 10,8% су реформисани, 0,3% су лутерани, а 0,1% су гркокатолици. 0,2% становништва припада другој цркви или конфесији. 31,8% не припада ниједној цркви или конфесији. 13,7% непознато или није одговорило.Скуп података о националности пописа из 2001. године

Током пописа 2011. 88,9% становника изјаснило се као Мађари (11,1% се није изјаснило). Део закона о попису и двојном изјашњавању Поред двојног изјашњавања и законски израз цигани. Законски је коректан али политички је упитан Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 27,1%, реформисани 6,5%, лутерани 0,3%, неденоминациони 45,4% (19,4% се није изјаснило).

2022. године, 85,9% становништва се изјаснило као Мађари, 0,3% као Немци, 0,1-0,1% као Украјинци, Роми, Румуни и Пољаци, а 2,2% као друге, ненационалне националности (14,1% се није изјаснило; због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 1). Према њиховој религији, 13,2% су били римокатолици, 6,4% реформисани, 0,1% гркокатолици, 0,1% лутерани, 0,6% остали хришћани, 1,1% остали католици, 34,7% неденоминациони (43,6% није одговорило).

Референце

Спољашње везе Званична Веб−страница Жупаније и градови Мађарске Dr. Borovszky Samu

Nagy Szilárd polgármesteri megbízatásának megszűnése

Капела светог Емерика

Категорија:Насељена места у жупанији Јас-Нађкун-Солнок

Кенђел

Źródło i licencja