Величина људског пениса варира по бројним мерама, укључујући дужину и обим у опуштеном и ерегованом стању. Поред природне варијабилности људских пениса уопште, постоје фактори који доводе до мањих варијација код појединца, као што су ниво узбуђења, доба дана, температура околине, ниво анксиозности, физичка активност и учесталост сексуалне активности. У поређењу са другим приматима, укључујући и велике примере попут гориле, људски пенис је најдебљи, како у апсолутном смислу, тако и у односу на остатак тела. Највећи део раста људског пениса одвија се у две фазе: прва је између дојеначког доба и пете године живота; а затим од око годину дана након почетка пубертета до, најкасније, приближно 17. године живота.

Мерења варирају, при чему студије које се ослањају на самостално мерење пријављују знатно већи просек у односу на оне где мерење обавља здравствени радник. Систематски преглед из 2015. године, заснован на мерењима стручњака, а не на самопријављивању, утврдио је просечну дужину у ерекцији од 13,12 cm и просечан обим у ерекцији од 11,66 cm. Студија дужине опуштеног пениса из 1996. године показала је просек од 8,8 cm када га је мерило медицинско особље. Дужина опуштеног пениса понекад може бити лош предиктор дужине у ерекцији. Одрасли пенис који је абнормално мали, али иначе нормално формиран, у медицини се назива микропенис.

мини|Велики необрезан људски пенис, опуштен (лево) и ерегован (десно). Дужина опуштеног пениса је лош показатељ дужине у ерекцији.|class=notpageimage

У истраживањима није пронађена статистички значајна корелација између величине пениса и величине других делова тела. Неки фактори из животне средине поред генетике, попут присуства ендокриних дисраптора, могу утицати на раст пениса.

Студије мини|Дистрибуција величине пениса по дужини. 45% ерегованих пениса дуго је између 12 и 14 cm. мини|Дистрибуција величине пениса по обиму. 81% ерегованих пениса (зелено) има обим између 10 и 13 cm. мини|Перцентили дужине пениса мини|Перцентили обима пениса Иако резултати благо варирају у различитим релевантним студијама, консензус је да се аритметичка средина људског пениса у ерекцији креће у распону од 13 до 15 cm дужине.

Систематски преглед из 2015. године (у којем је мерења вршило особље) утврдио је просечне дужине опуштеног, растегнутог и ерегованог пениса од 9,16 cm, 13,24 cm и 13,12 cm редом, као и просечне обиме опуштеног и ерегованог пениса од 9,31 cm и 11,66 cm. У студијама је дужина у ерекцији мерена притиском на препубични масни јастучић до кости, док је обим (било опуштеног или ерегованог пениса) мерен у бази или на средини тела пениса.

Методе мерења Пријављени просеци делимично варирају јер на величину пениса утичу стање ерекције, техника мерења и чињеница да ли је мерење самостално пријављено или га је обавио клинички радник. У клиничким студијама, дужина се обично мери дуж дорзалне (горње) стране од стидне кости до врха главића, при чему је препубични масни јастучић притиснут до кости. Обим се најчешће мери у бази или на средини тела пениса. Растегнута дужина у опуштеном стању се такође користи у клиничкој процени, иако није идентична дужини у ерекцији код свих мушкараца и на њу може утицати количина силе затезања примењена током мерења.

Дужина

Опуштен Преглед студија показао је да просечна дужина опуштеног пениса износи 9 до 10 cm. Дужина опуштеног пениса не мора нужно одговарати дужини ерегованог пениса; неки мањи опуштени пениси постају много дужи при ерекцији, док се неки већи опуштени пениси повећавају сразмерно мање.

Пенис и скротум се могу невољно скупити као реакција на хладне температуре, ниво анксиозности и учешће у спорту. Ово смањење величине опуштеног пениса у сленгу се назива „скупљање”, а узроковано је деловањем мишића кремастера. Иста појава утиче на бициклисте и кориснике собних бицикала, при чему дуготрајан притисак на међицу од стране седишта бицикла и напор током вежбања узрокују невољно скупљање пениса и скротума. Неадекватно седиште може у крајњем случају изазвати и еректилну дисфункцију. Особе са поремећајима карличног дна могу привремено имати абнормално мали пенис.

Растегнут Ни старост ни величина опуштеног пениса не предвиђају тачно дужину у ерекцији. Дужина при растезању је у неким случајевима била у корелацији са дужином у ерекцији. Међутим, студије су такође показале драстичне разлике између растегнуте дужине и дужине у ерекцији. Једна студија је открила да је минимална сила затезања од приближно 450 g током растезања пениса била потребна да би се достигао пуни потенцијал дужине ерекције. Ова студија је такође открила да су силе затезања које је у овом истраживању примењивао уролог биле значајно (P<0,01) мање од 450 g. То би могло објаснити разлике између растегнуте и ереговане дужине. Студија из 2015. године на 15.521 мушкарцу открила је просечну дужину растегнутог опуштеног пениса од 13,24 cm, што је готово идентично просечној дужини ерегованог пениса од 13,12 cm. Студија из 2001. године на око 3.300 мушкараца пронашла је просечну растегнуту дужину у опуштеном стању од 12,5 cm. Проверавајући корелације у насумичном подскупу узорка који се састојао од 325 мушкараца, пронашли су неколико статистички значајних Спирманових корелација: између дужине у опуштеном стању и висине (0,208), тежине (−0,140) и БМИ (−0,238); обима у опуштеном стању и висине (0,156); растегнуте дужине и висине (0,221), тежине (−0,136) и БМИ (−0,169).

Ерегован Научне студије су спроведене у вези са дужином пениса одраслих у ерекцији. Студије које су се ослањале на самостално мерење, укључујући и интернет анкете, доследно су пријављивале већу просечну дужину од оних које су користиле медицинске или научне методе за добијање мера. мини|Људски пенис у опуштеном (лево) и ерегованом (десно) стању Преглед из 2020. године открио је да већина мушкараца верује да је просечна дужина ерегованог пениса већа од 15,24 cm. Ово погрешно уверење вероватно је подстакнуто нетачним и преувеличаним подацима представљеним у студијама где је величина ерегованог пениса учесника била самопријављена. Учесници могу пријављивати прецењене вредности величине свог пениса у уверењу да је већи пенис друштвено пожељнији. Исти преглед анализирао је резултате из десет претходних студија у којима су мерења величине ерегованог пениса вршили истраживачи. Пријавили су да је ерегован пенис дугачак између 12,95 и 13,92 cm, што је резултат знатно испод просека добијеног у студијама које се ослањају на самопријављивање. Аутори су коментарисали да резултати таквих студија мерења могу и даље бити надувани због пристрасности добровољаца — могућности да ће мушкарци са већим пенисима чешће бирати да учествују у таквим студијама.

Обим у ерекцији Слични резултати постоје у вези са студијама обима одраслог потпуно ерегованог пениса, при чему се мерење обично врши на средини стабла пениса. Као и код дужине, студије које су се ослањале на самостално мерење доследно су пријављивале знатно виши просек од оних код којих је мерење обављало особље. У једној студији величине пениса где су мерења узета у лабораторијским условима, просечан обим пениса у ерекцији износио је 11,66 cm.

Величина при рођењу и током детињства

Просечна растегнута дужина пениса при рођењу је око 4 cm, а дужина за 90% новорођених дечака креће се између 2,4 и 5,5 cm. Ограничен раст пениса јавља се између рођења и 5 година старости, али врло мало између пете године и почетка пубертета. Просечна величина на почетку пубертета је 6 cm, док се величина одраслог мушкарца достиже око 5 година касније.

В. А. Шонфелд објавио је криву раста пениса 1943. године.

Величина код старијих мушкараца Не верује се да је старост у негативној корелацији са величином пениса.

Величина и висина Висина је у веома слабој корелацији са растегнутом дужином опуштеног пениса.

Величина и шаке Једна студија која је истраживала везу са односом дужине прстију открила је да су мушкарци са дужим домалим прстима од кажипрста имали дуже пенисе, и то је био једини значајан предиктор дужине како растегнутог тако и ерегованог пениса. Међутим, уобичајена заблуда да укупна величина шаке предвиђа величину пениса је у великој мери дискредитована.

Величина и остали делови тела Не постоји корелација између броја ципела и величине растегнутог пениса.

Величина носа била је снажно повезана са максималном растегнутом дужином пениса на јапанским мушким лешевима.

Може постојати веза између малформације гениталија и људских удова. Развој пениса у ембриону контролишу неки од истих Хокс гена (нарочито HOXA13 и HOXD13) који контролишу и развој удова. Мутације појединих Хокс гена које контролишу раст удова узрокују малформацију гениталија (синдром шака-стопало-гениталије — HFGS).

Гојазност и перципирана величина

Вишак масног ткива у пубичној регији може заклонити дужину пениса, стање познато као скривени (укопани) пенис. У таквим случајевима, пенис је нормалне величине, али је делимично или потпуно скривен околним масним јастучићем. Студија пресека на 680 гојазних дечака показала је да 30,88% има скривени пенис, док 9,12% испуњава критеријуме за микропенис на основу мерења растегнуте дужине пениса. Стандардно клиничко мерење дужине пениса укључује потискивање препубичног масног јастучића до стидне кости како би се добило тачно очитавање, чиме се разликује права дужина пениса од привидне дужине.

Величина, раса и етничка припадност Наводне разлике међу расама довеле су до стварања сексуалних митова. Не постоји научна основа која би подржала наводни „превелики” пенис код црнаца. Нема индиција да се величина пениса разликује међу етничким групама.

Према урологу Арону Шпицу, многи веб-сајтови и студије који промовишу варијацију величине пениса између раса користе ненаучне методе прикупљања информација и често игноришу контрадикторне доказе. Он закључује да „када заиста добро погледате голе податке, тамо нема много тога [што би показало расну варијацију у величини пениса].”

Метаанализа из 2024. године на 34.060 кинеских мушкараца открила је да, иако је дужина опуштеног пениса у просеку била краћа од глобалне референтне популације, дужина у ерекцији није показала статистички значајну разлику. Студија је открила да су кинески мушкарци имали веће просечно повећање из опуштеног у ереговано стање (67%) у поређењу са глобалним просеком (43%), што значи да је већи проценат спадао у категорију која се колоквијално назива „они који расту” него „они који показују”. Аутори су приметили да ово има импликације на старије студије укрштања популација, од којих су се многе ослањале на мерења опуштеног, а не ерегованог пениса: популације са више оних који „расту” изгледале би мање у скуповима података заснованим на опуштеном пенису, чак и када су димензије у ерекцији упоредиве.

Иако су неке метаанализе идентификовале скромне просечне разлике у различитим географским регионима, варијација у величини пениса унутар било које расне или етничке групе знатно премашује разлике између група. Индивидуална варијација унутар било које расне групе обухвата преко 7 cm у неким скуповима података, што је распон који је 15 до 30 пута већи од наводних просечних разлика између расних група, које обично износе мање од 0,5 cm у студијама које мере клиничари. Фактички, раса је стога лош предиктор величине пениса било ког појединца, а пријављени расни просеци не узимају у обзир значајно преклапање између групних дистрибуција.

Преференције у величини међу сексуалним партнерима У насловној причи часописа Психолоџи тудеј из 1994. године, 1.500 читалаца (око две трећине су биле жене) анкетирано је о слици мушког тела. Многе жене нису биле посебно забринуте због величине пениса, а преко 71% је сматрало да мушкарци превише истичу важност величине и облика пениса. Генерално, анкетиране жене су више мариле за ширину него што су мушкарци мислили, а мање за дужину него што су мушкарци мислили, иако је снага преференције за једно или друго код жена показала сличан образац.