Бајићи и Хаџи-Бајићи Држава Аустријско царство Аустроугарска Краљевина Југославија Србија Звања плем, барон чланови угарског Дома магната од 1895. Оснивач породице Јанко Бајић Теодор Бајић Петрија Бајић, рођ. ОбреновићЕноблирање угар. плем. 1791. аустр. плем. 1857. аустр. баронат 1881. угар. баронат 1891.Вид. грб Бајића од Варадије у Драгомир Ацовић, Срби и хералдика, Београд (2008). pp. 383.Порекло Црвенковићи Крсна слава Свети Марко Блаце, Стара Србија Сремска Митровица Земун ВарадијаНационалност СрпскаДанашњи потомци Бајићи фон Траутенберг
Бајићи, пореклом из Блаца су породица Јанка пл. Бајића из Сремске Митровице, хаџи Настаса Бајића из Земуна и Теодора Бајића из Земуна и Петрије Бајић, рођ. Обреновић, најстарије кћерке кнеза Милоша. Барон Милош пл. Бајић од Варадије, најстарији син најстарије кћерке књаза Милоша, био је, према Уставу Србије, после мушких потомака Обреновића, могући наследник престола Србије.
Порекло Бајићи су дошли у Сремску Митровицу 1769. као Бајићи и Хаџи-Бајићи. Изгледа да су се раније презивали Црвенковићи. Под тим презименом је зворнички паша Видајић (Фидахић) тражио 1813. Јанка Бајића. Пореклом су из Блаца у Македонији.
Иако је Блаце већински цинцарско место, Бајићи су изричити у тврђењу да су одувек славили славу Св. Марка. Из Блаце донели су једну славску икону Св. Марка. Могуће да је реч о породици српског порекла која се живећи у цинцарској средини и ородивши се са Цинцарима, поцинцарила.
Бајићи су живели у Земуну, Митровици, Ђуру, Пожуну и Трнави.
Јанко Бајић добио је аустријско племство 1792, Теодор Хаџи-Бајић добио је аустријско племство 1857, а његов син Милош пл Бајић од Варадије угарски баронат са предикатом, односно именом имања од Варадије, 1881.
Најпознатији чланови ове породице су осим барона Милоша Бајића од Варадије и Илка Марковићка, удовица пуковника Јеврема Марковића, брата Светозара Марковића, атентаторка на краља Милана Обреновића и др. Илија пл. Бајић из Сремске Митровице, члан Радикалне странке и др.Види више чланова породице Бајић у Биографски речник Матице српске, као и Д. Поповић, О Цинцарима, Београд (1937). pp. 321-322.
Бајићи из Сремске Митровице У Сремској Митровици први се помиње Лука Хаџибаба Бајић, чије име је уклесано у надгробну плочу старе митровачке цркве из 1769.
Јанко Јован Бајић
Јанко Јован Бајић (умро око 1802) помиње се први пут 1768. као трговац и турски држављанин. Са Теодором Бајићем (братом или синовцем) био је носилац племићке титуле добијене 1792. од бечког двора за заслуге и помоћ током аустријско-турског рата. Претплатио се 1794. на Славено-сербску историју Јована Рајића.Вид. Биографски речник Матице српске А-Б. pp. 354.
Јанко Бајић је са Роксандом Глигорић имао синове Теодора, Димитрија (Диму), Луку, Павла (Бају) и Николу.Вид. родослов мушких потомака Јанка Бајића, породице плем. Бајић. https://archive.today/20120714112716/img372.imageshack.us/img372/1200/dsc0038dc9.jpg
Бајићи су били стални донатори новосаграђене цркве Светог Стефана из 1794.
Дима Коста Бајић
Дима (Коста) пл. Бајић (умро подле 1824), син Јанка Бајића, упутио је заједно са братом Теодором писмо 1806. митрополиту Стевану Стратимировићу у ком се залаже за заштиту избеглица из Србије међу којима је био и шабачки владика Антим Зепос. Имао је сина Стефана.
Стефан Бајић
Стефан пл. Бајић, син Диме пл. Бајића преселио се у Ђур, одакле су његови потомци прешли у Беч. Његов син је Лука Бајић, бечки извозник.
Лука Бајић
Лука Бајић, бечки извозник, син је Стевана Бајића, а унук Косте пл. Бајића. Имао је кћерку, којом се оженио др. Илија Бајић, праунук Теодора Бајића.
Дуча Лука Бајић
Дуца (Дуча Лука) пл. Бајић (умро после 1830), син Јанка Бајића, трговац, био међу личностима које су морале да врате вишак земље (преко 3 јутра) по граничарском закону из 1807Вид. Биографски речник Матице српске А-Б. pp. 351..
Теодор Бајић (1755-1840)
Теодор пл. Бајић (1755-1840), син Јанка Бајића, са братом Димом (Костом)упутио је писмо 1806. митрополиту Стевану Стратимировићу у ком се залаже за заштиту избеглица из Србије међу којима је био и шабачки владика Антим Зепос. Синовима Јовану и Димитрију оставио је капитал од 145. 000 форинти, а зету Анастасу Катани 30. 000 форинти да води трговину, док му синови не постану пунолетни. Теодор Бајић био је ожењен Маријом из куће Христоманос из Земуна. Имали су сина Димитрија.
Димитрије Бајић
Димитрије Мита пл. Бајић, син Теодора пл. Бајића и унук Јанка Бајића је са Јеленом Цинцар-Јанковић, кћерком војводе Цинцар-Јанка имао сина Јанка Бајића, који се оженио Милесом Шимић из Баје. Њихов син је др. Илија Бајић.
Јанко Бајић
Јанко пл. Бајић, син Димитрија пл. Бајића и Јелене Цинцар-Јанковић, кћерке војводе Цинцар-Јанка био је ожењен са Милесом Шимић из Баје. Њихов син је Илија Бајић.
(1870-1956)
Др Илија пл. Бајић (1870-1956), син Јанка пл. Бајића и Милесе пл. Бајић, рођ. Шимић из Баје, праунук војводе Цинцар-Јанка Поповића по баби Јелени Бајић, рођ. Цинцар-Јанковић и Теодора Бајића, лекар, дипломирао и докторирао у Бечу као стипендиста Матице српске. Др. Илији пл. Бајићу и његовој жени прадеде су биле рођена браћа. Имао је са кћерком Луке Бајића, познатог извозника и рођака, шест синова и једну кћерку.
проф. др Баја И. Бајић (1896-1988)
Проф. др. Баја И. Бајић, психолог, гимназију је завршио у Осијеку, дипломирао је права 1923. и психологију 1924. у Паризу, где је и докторирао 1928. из области психологије. Радио је на Филозофском факултету у Београду, шеф катедре за Општу психологију на Одељењу за психологијуВид. Биографски речник Матице српске А-Б. pp. 336..
проф. др Милош И. Бајић (1902-1975)
Проф. др. Милош И. Бајић (1902-1975), правник, нижу гимназију завршио је у Сремским Карловцима и Руми, а остале разреде у Митровици. Права је студирао на Сорбони, где је 1925. докторирао. Био је судија Среског суда у Бенковцу, Сарајеву, где је касније био професор римског права.
др Војислав И. Бајић (1910-1992)
Др Војислав И. Бајић (1910-1992) је син др Илије пл. Бајића. Основну школу и реалну гимназију је завршио у Срем.Митровици, а у Загребу је завршио Филозофски и Фармацеутски факултет. Његова докторска дисертација, под називом "Прилог познавању металних соли оксиантраxинона", коју је одбранио 1937. у Загребу, је исте године у Земуну објављена као књига. Након дисертације, до почетка рата Др Војислав Бајић је радио као научни сарадник фармацеутске фирме "Бајер" у Загребу, а од 1941. до ослобођења 1945. у њеном београдском представништву. По ослобођењу Др Бајић је обављао разне руководеће послове у југословенској фармацеутској и хемијској индустрији: принудни управник предузећа "Анилокемика" ДД Земун; један је од оснивача и први директор фабрике лекова "Галеника" у Земуну (1945) - чији је заштитни знак, који се и данас користи, сам осмислио и нацртао; директор београдског "Пролека"; плана Генералне дирекције мед. производње "Гумпро" и секретар Секције фармацеутско-хемијске индустрије Југославије. У Савезном извршном већу саветник Секретаријата за индустрију и начелник у Секретаријату за здравство и социјалну политику, одакле је отишао у пензију 1977. Као пензионер је остао активан у струци, обављајући још десет пуних година функцију председника комисије за лекове и отрове СФРЈ. Теоријским и практичним радом Др Војислав Бајић је допринео не само развоју хемије као науке, већ и изградњи фармацеутске индустрије у послератној Југославији, као и опремању свих значајних здравствених установа широм СФРЈ, апаратима, инструментима и медицинском опремом. Два његова значајна рада објавила је Бечка академија наука. За заслуге на сузбијању епидемије вариоле вере 1975. одликован је Орденом за војне заслуге са златним мачевима. Из брака са мр Олгом Маринковић има сина др Ненада Бајића (1958 -), доктора стоматологије и уметника, музичара, познатог под псеудонимом Бајоне.
др Ненад В. Бајић (1958-)
Др Ненад Бајић познат под уметничким псеудонимом "Бајоне" је рођен 31.03.1958.године у Београду, од оца Војислава, магистра фармације, доктора филозофије и хемије и мајке Олге, магистра фармације. Основну школу „Вук Караџић“ и Пету београдску гимназију је завршио са одличним успехом. Паралелно је, уз приватну наставу, завршио и основну и средњу музичку школу. Дипломирао је на стоматолошком факултету у Београду и стекао звање доктора стоматологије 1983.године. 1980.године је постао најмлађи члан „Савеза Композитора Југославије“, у коме до данас има заштићених преко сто ауторских композиција. Исте године је постао и члан „Удружења Музичара Џеза, Забавне и Рок Музике Србије“. Од те, 1980.године, са синглом “Ана-Марија“ (у пратњи хора „Collegium Musicum“), почиње његова солистичка - кантауторска музичка каријера. (до данас је укупно издао три сингл плоче, шест ЛП плоча, шесз аудио касета, два ЦД-а , једну компилацију са највећим хитовима и три видео касете). Први солистички концерт одржава 1993.године у Великој дворани Сава центра у Београду, а у периоду од 1995. до 2000.године је у тој истој дворани одржао 50 солистичких концерата. Посвећен је био и хуманитарном раду, за који је добијао бројне захвалнице, признања и плакете (између осталих од Црвеног крста Србије, Дечјег културног центра Београда, Фондације Браће Карић, Дечје клинике у Тиршовој, Центра Милошевац, бројних просветних и здравствених установа широм Србије). Био је члан и председник Извршног одбора „Удружења Музичара Џеза, Забавне и Рок Музике Србије“ у периоду од 1992. до 1998.године, као и председник Надзорног одбора "СЕМУС". У периоду 2000/2001.године је био уредник и водитељ свог забавно-музичког шоу програма, на тадашњој престижној "БК Телевизији", под називом "BАЈОNEXPRESS", у коме је промовисао младе и талентоване певаче, глумце, плесаче, спортисте. Програм је водио са својом ћерком Мином, а укупно је снимљено 50 једносатних емисија. За свој дугогодишњи предан рад на ширењу музичке културе у Србији, као кантаутор и вокални солиста, награђиван је бројним признањима, између којих треба посебно издвојити следеће: "Златну значку" Културно-просветне заједнице Србије (1996.године), "Естрадну награду Србије" (1997.године), "Бајоне за дечји осмех" специјално признање дискографске куће ПГП РТС за највећи број одржаних солистичких концерата у периоду од 1993-1998.године (1998.године), "Специјалну плакету Сава Центра" (1999.године), "Награду за Животно дело" Удружења Музичара Џеза, Забавне и Рок Музике Србије" (2003.године), "Награду за Животно дело" Савеза естрадно-музичких уметника Србије (2023.године), "Национални уметник Србије" (2025.године). Са Горданом, која је дипломирани инжењер архитектуре и сликар, има двоје деце: ћерку др Мину Бајић, доктора стоматологије, рођену 1988.године и сина Николу, такође доктора стоматологије, рођеног 1993.године.
Игуман Емилијан Бајић
Емилијан Бајић (1848-1896) био је игуман манастира Врдник од 1882. године. Као млад монах био је постављен за игумана запуштеног манастира Врдник, који је успео да обнови, отплати дугове и имање доведе у ред..
Бајићи из Земуна
Хаџи-Настас Бајић
Настас хаџи Нашо Бајић из Земуна помагао је Први српски устанак. Водио је крупну шпедитерску трговину. Против Настаса Бајића је 1812. поднета дојава да је русофил.
Теодор Бајић од Варадије
Теодора Бајића (брата од стрица Луке Бајића, усвојеника Лазара Бајића) и Петрију Обреновић, кћерку кнез Милоша, венчао је јуна 1824. митрополит Агатангел. Имали су три сина и две кћерке, Лазара, Милоша, Јеврема, Атанасија и Катарину. Потомство има само Атанасије Бајић. Син Милан имао је кћерку удату за др. Василија, Грка која је живела Бечу. Атанасијева кћерка Љубица удала се за Хајнриха фон Траутенберга, а кћерка Марија за Белу фон ТалианВид. Радош Љушић, Родослов Обреновића, Музеј рудничко-таковског краја, Горњи Милановац.
Милош Бајић од Варадије
Као најстарији син најстарије кћерке Књаза Милоша, барон Милош Бајић од Варадије (1827—1897), велепоседник и добротвор, по Уставу Србије био је први по реду наслеђивања престола Обреновића у случају да изумре мушка линија.