Лажа и паралажа је комедија Јована Стерије Поповића, објављена у Будиму 1830. године. Представља његову прву комедију и припада првом, вршачком периоду његовог комедиографског стваралаштва. У средишту радње су преваранти Алекса и Мита, који покушавају да искористе лаковерност богатог трговца Марка Вујића и његове кћери Јелице. Дело исмева помодарство, лаковерност, површно прихватање романтичних представа и тежњу ка друштвеном угледу.
Настанак и објављивање
Лажа и паралажа објављена је у Будиму 1830. године под пуним насловом Лажа и паралажа: весело позориште. Издавач је била Славено-српска печатња Краљевског свеучилишта пештанског. Прво издање имало је 63 странице и припада збирци Српских књига од 1801. до 1867. године Дигиталне библиотеке Матице српске.
Комедија припада првом, вршачком периоду Стеријиног стваралаштва, у који се убрајају и Тврдица, Покондирена тиква и Зла жена. У овим делима Стерија се бавио различитим облицима помодарства, малограђанства и друштвених мана свог времена. Лажа и паралажа и Покондирена тиква посебно су значајне за његово комедиографско приказивање прециозности тадашњег српског малограђанства у Војводини.
Према позоришној литератури, комедија је настала по узору на Молијерове Смешне прециозе, при чему је Стерија тему прилагодио друштвеној средини свог времена.
Радња
Алекса и његов саучесник Мита путују од места до места користећи преваре како би дошли до новца. Алекса се представља као барон Голић, док Мита има улогу његовог слуге и помагача. У првом чину Алекса открива Мити да му је досадашњи начин живота угрожен и да му је потребна нова прилика за превару. Њих двојица одлучују да потраже корист у кући богатог трговца Марка Вујића.
Марко Вујић има кћер Јелицу, која је под снажним утицајем љубавних романа и машта о животу какав познаје из књига. Алекса у њој препознаје лаку мету за своју превару. Представљајући се као барон, он јој прича о својим путовањима, богатству и доживљајима, при чему намерно користи књишки и необичан начин изражавања како би оставио утисак образованог и угледног човека.
Јелица поверује у Алексине приче и заљубљује се у њега. Њена склоност ка романтичним представама омогућава Алекси да лако створи слику о себи као о човеку изузетног порекла и живота. Марко такође прихвата Алексу као могућег зета, нарочито након што Мита потврђује приче о његовом богатству и угледу.
Алекса, међутим, нема намеру да се ожени Јелицом из љубави. Његов циљ је да је придобије, домогне се њеног мираза и затим побегне. Истовремено, појављује се Јеличин вереник Батић, који представља препреку његовом плану. Алекса настоји да га уклони из Јеличиног живота и да се представи као њена боља прилика.
Ситуација се мења када се појављује Марија, жена коју је Алекса раније завео и напустио. Она га препознаје и открива његову превару. Њено сведочење, заједно са Батићевим настојањем да га раскринка, доводи до тога да се Алексине и Митине лажи постепено открију. Превара пропада, а лажни барон Голић бива разоткривен.
Ликови
Алекса — главни покретач преваре, који се представља као барон Голић; користи измишљене приче о свом пореклу, богатству и путовањима како би придобио Јелицу и дошао до њеног мираза. Мита — Алексин саучесник и слуга, који му помаже у спровођењу преваре и потврђује његове измишљене приче. Марко Вујић — богат трговац и Јеличин отац, који поверује у Алексино представљање и прихвата га као могућег зета. Јелица — Маркова кћи, под утицајем љубавних романа и романтичних представа о животу и љубави. Батић — Јеличин вереник, који се супротставља Алекси и учествује у његовом раскринкавању. Марија — жена коју је Алекса раније завео и напустио и која својим сведочењем доприноси разоткривању његове преваре.
Списак лица у оригиналном издању обухвата Марка Вујића, богатог трговца, његову кћер Јелицу, Батића, Алексу, Миту и Марију.
Теме и мотиви
У средишту комедије налази се мотив лажи и обмане. Алекса и Мита успевају да обмањују друге ликове захваљујући њиховој лаковерности и спремности да поверују у оно што одговара њиховим жељама.
Једна од главних тема је помодарство, посебно угледање на стране узоре и некритичко прихватање образаца понашања из љубавних романа. Јеличина занесеност књижевним представама о љубави омогућава Алекси да своју превару учини уверљивијом. Стерија на тај начин супротставља књижевни привид и стварни живот.
Међу мотивима дела су и новац, брак из користи, друштвени углед, лажно представљање и сујета. Превара се заснива на томе што Алекса користи управо слабости људи које жели да обмане.
Књижевне одлике
Комика у Лажи и паралажи заснива се пре свега на супротности између стварности и привида. Алекса ствара лажну слику о себи, док остали ликови прихватају ту слику јер се уклапа у њихова очекивања. Из тога произлазе комичне ситуације и неспоразуми.
Посебну улогу има језик ликова. Алекса намерно користи књишке речи и славенизме како би оставио утисак ученог и отменог човека. Насупрот њему, Мита његове речи често не разуме или их схвата буквално, што ствара додатни комични ефекат. Стручна анализа језика комедије указује и на то да су неке комичне сцене и реплике накнадно прошириване, након што је дело већ заживело на сцени.
Лажа и паралажа припада раном периоду Стеријиног комедиографског рада. Њен заплет је једноставнији од заплета његових каснијих комедија, али су у њој већ присутни поступци којима ће се Стерија служити у зрелијим делима: приказивање друштвених мана кроз комичне карактере, сукоб стварности и привида и исмевање помодарства.
Извођења и адаптације
Прво забележено извођење Лаже и паралаже одржано је 19. јула 1840. године у Загребу, у оквиру Летећег дилетантског позоришта.
У Народном позоришту у Новом Саду дело је први пут изведено 10. августа 1926. године, у режији Р. Веснића. Представу је до 1926. године одиграно пет пута. Прва поставка у Српском народном позоришту изведена је 31. јануара 1948. године, такође у режији Р. Веснића, и имала је 30 извођења пред 15.047 гледалаца.
Нова поставка Српског народног позоришта премијерно је изведена 14. децембра 1971. године у режији Радослава Лазића и имала је 34 извођења.
Године 1974. у Југословенском драмском позоришту постављена је стилизована верзија комедије у режији Петра Словенског. У њој је измењен део Стеријиног текста, а уведени су и сонгови са текстовима Душка Радовића. Телевизијски снимак представе режирао је Сава Мрмак.
Телевизијска верзија комедије снимљена је 1997. године у режији Слободана Ж. Јовановића.
Српско народно позориште поставило је нову верзију комедије 19. јануара 2018. године на сцени Пера Добриновић, у режији Слободана Бранковића. У представи су наступили Небојша Савић као Алекса, Страхиња Бојовић као Мита, Тања Пјевац као Јелица, Нина Рукавина и Ивана Вукчевић као Марија и Милорад Капор и Александар Сарапа као Батић. Референце
Литература
Спољашње везе
Дигитална библиотека Матице српске — прво издање из 1830. године Текст дела на Викизворнику Енциклопедија Српског народног позоришта — Лажа и паралажа
Види још Лажа и паралажа (филм)
Категорија:Комедија Категорија:Позориште у Србији Категорија:Српске драме