Пловуше или гушчарице () су ред птица средње величине, са неколико крупнијих врста. Ред обухвата око 150 врста, које су у свом животу везане за воду. Група садржи, између осталих, птице које у свакодневном језику називамо гуске, патке и лабудови.
Опис Тело је обрасло густим непромочивим перјем које стално премазују масним секретом добро развијене тртичне жлезде, перје је водоотпорно и код већине птица, а посебно мужјака, шарено (види: полни диморфизам). Пловуше уопштено имају збијено, чврсто тело с релативно малом главом, која је често смештена на дугачком врату. Осим код -{Anhimidae}-, кљун пловуша је више или мање широк и пљоснат, покривен меком рожном превлаком са чврстим задебљањем на крају кљуна. Код неких је прилагођен цеђењу воде. Врх има често заоштрен и врло чврст како би птици олакшао откидање биљног материјала. Мужјаци имају спољашњи копулациони орган. Ноге ових птица су пропорционално врло кратке, са по 4 прста, од којих су 3 напред управљена и спојена пловном опном, служе за брзо кретање у води. У време митарења већина врста губи све перје истовремено. У том су раздобљу птице врло неупадљиво обојене што им служи као заштита у том времену кад не могу да лете. Улогу топлотног изолатора тада има паперје и слој масноће, који имају испод коже. Носе јаја уједначених боја из којих се легу младунци способни да одмах живе изван гнезда (нидифугни младунци).
Станиште и исхрана Пловуше углавном живе близу воде, у мочварама, уз ушћа и на обалама река или мора. Неке врсте проводе већи део живота на отвореном мору, а на копно долазе само у време парења и подизања младих. Већина се храни на или у близини површине воде, неке роне и хране се воденим биљем, док се нарочито гуске, лабудови и -{Anhimidae}- хране и на копну, пасући траву и друго биље. Паткарице редовно гутају каменчиће који им у мишићавом желуцу служе као гастролит за уситњавање хране.
Лет Већина пловуша су изврсни летачи; -{Anser indicus}- је чак птица која лети више од било које друге врсте. Многе врсте као селице прелећу велике раздаљине између подручја где се гнезде и подручја где презимљују. Те удаљености могу бити и више хиљада километара.
Класификација Систематика реда пловуша није усаглашена и постоје различити приступи код различитих аутора. Важан проблем представља међусобан однос група гусака, патака, лабудова, њорки и ронаца, које се третирају или као засебне породице, или као потпородице једне породице (у том случају породице патака, -{Anatidae}-).
Вероватне родбинске везе између породица, које се најчешће издвајају у оквиру реда пловуша су представљене на следећем дијаграму:
Врсте На списку су наведене неке најпознатије врсте из породице Пловки (-{Anatidae}-): Врста, стручни називВрста, српски назив -{Anas acuta}-Шиљкан -{Anas clypeata}-Пловка кашикара -{Anas crecca}-Крџа, Кржљура -{Anas penelope}-Звиждара -{Anas platyrhynchos}-Глувара -{Anas querquedula}-Гроготовац, Пупчаница -{Anas strepera}-Чегртуша -{Anser albifrons}-Лисаста гуска -{Anser anser}-Дивља гуска -{Anser brachyrhynchus}-Краткокљуна гуска -{Anser caerulescens}-Снежна гуска -{Anser erythropus}-Мала лисаста гуска -{Anser fabalis}-Гуска глоговњача -{Aythya ferina}-Риђоглава патка -{Aythya fuligula}-Ћубаста патка -{Aythya marila}-Морска црнка -{Aythya nyroca}-Патка њорка, Патка црнка -{Branta bernicla}-Гриваста гуска -{Branta canadensis}-Канадска гуска -{Branta leucopsis}-Белолика гуска -{Branta ruficollis}-Гуска црвеновољка -{Bucephala clangula}-Патка дупљашица -{Bucephala islandica}-Исландска патка дупљашица -{Chen caerulescens}-Снежна гуска -{Clangula hyemalis}-Ледењарка -{Cygnus atratus}-Црни лабуд -{Cygnus columbianus}-Мали лабуд, Жутокљуни лабуд -{Cygnus cygnus}-Велики лабуд, Жутокљуни лабуд -{Cygnus olor}-Црвенокљуни лабуд, Лабуд грбац -{Histrionicus histrionicus}-Арлекинка -{Marmaronetta angustirostris}-Мраморка -{Melanitta fusca}-Баршунасти турпан -{Melanitta nigra}-Црни турпан -{Mergus albellus}-Мали ронац -{Mergus merganser}-Велики ронац -{Mergus serrator}-Средњи ронац -{Netta rufina}-Превез -{Oxyura leucocephala}-Белоглава патка, Бјелоглава пловка -{Polysticta stelleri}-Штелерова гавка -{Somateria mollissima}-Пловка ледењарка, Гавка -{Somateria spectabilis}-Краљевска гавка -{Tadorna ferruginea}-Златокрила утва, Пловка превез -{Tadorna tadorna}-Шарена утва
Галерија
Референце
Литература
Шорић В. 1997. Морфологија и систематика хордата. Природно-математички факултет: Крагујевац.
Категорија:Редови птица
Категорија:Птице летачице Категорија:Таксони које је описао Јохан Георг Ваглер