1918

1918. је била проста година.

Догађаји

Јануар 8. јануар — Амерички председник Вудро Вилсон је објавио својих Четрнаест тачака за свет након завршетка Првог светског рата. 19. јануар — Бољшевици у Петрограду распустили Уставотворну скупштину Русије. 31. јануар — У Русији је 31. јануар био последњи дан рачунања времена према Јулијанском календару, а следећег дана датум је означен као 14. фебруар према Грегоријанском календару.

Фебруар 1. фебруар — Топовским пуцњем са крстарице „Санкт Георг“ означен почетак побуне око 6.000 морнара у аустроугарској ратној флоти у Боки которској. 12. фебруар — 14. април — Народна скупштина на Крфу 1918. 15. фебруар — Литвански савет је потписао Декларацију о независности, чиме је прогласио обнову литванске државе.

Март 3. март — У Брест-Литовску је потписан мировни уговор Совјетске Русије и Немачке и њених савезника у Првом светском рату. 4. март — Први познати случај шпанске грознице је први пут забележен у Форт Рајлију у Канзасу. 5. март — Бољшевици су преместили главни град Русије из Петрограда у Москву. 21. март — Почела је операција Михаел, прва фаза последње немачке офанзиве у Првом светском рату. 23. март — Немачки топ „Дебела Берта“ у Првом светском рату бомбардовао Париз с више од 100 km раздаљине.

Април 1. април — У Уједињеном Краљевству је основано Краљевско ратно ваздухопловство спајањем Краљевског летачког корпуса и Краљевске морнаричке ваздухопловне службе. 9. април — Канадски војници су током битке код Араса започели напад на узвишење Вими.

Мај

7. мај — Букурешки уговор Румуније са Централним силама - остаје без Добруџе, карпатски превоји Аустроугарској, 90-годишњи најам нафтних поља Немачкој, признато прикључење Бесарабије (Бугари су хтели читаву Добруџу, али је северни део стављен под кондоминијум Централних сила). 7. мај — Месопотамска кампања: Британци заузели Kиркук. 8. мај — Немци заузели Ростов у руској козачкој Области Донске Војске. 9. мај — Пуцњава на раднике Ижорског завода у Kолпину - бољшевици, црвеногардејци, су први пут пуцали на ненаоружане раднике - умножавају се штрајкови и протести против бољшевичке власти. 11. мај — Састанак царева Вилхелма II и Kарла I. у Спа, појачана подређеност Аустроугарске Немачкој - ништа од сепаратног мира, савезници ће пружити подршку сепаратизму у АУ. 11. мај — Проглашена Горска Република Северног Kавказа (до 1920). 12. мај — У Аустроугарској забрањена агитација у корист Мајске декларације (из 1917). Увече се у Јуденбургу побунила претежно словеначка регимента, пред повратак на Сочу - побуна је убрзо угушена, петорица вођа су стрељани 16-тог. 14. мај — Руски грађански рат: побуна Чехословачке легије у Чељабинску против бољшевика, у наредних неколико месеци заједно са руским монархистима истиснули бољшевике из Сибира. 16. мај — Амандмани на Закон о шпијунажи (прозвани "Закон о побуни") ограничавају слободу говора у САД. мај - Побуне словеначких војника у Штајерској и долини Муре: Јуденбург 12, Мурау 14, Радгона 23. 18. мај — Ратни комунизам (1918-21): бољшевичка влада донела декрет о борби против "сеоске буржоазије", тј. за принудну реквизицију жита (продразвјорстка) - циљ је нахранити градове али и идеолошка борба, доћи ће до многих побуна на селу. 18. мај — Након што су отерали бољшевике, Kозаци прогласили Донску Републику, уз помоћ Немаца (Велика Донска Војска, траје до 1920), атаман је Пјотр Kраснов. 20. мај — Побуна српских војника 6. регименте, новосадске, у Печују, угушиле је лојалне јединице. 21. мај — Побуна чешких војника у Румбурку. 21 — 29. мај — Јерменске снаге односе победе код Сардарабада, Kаракилисе и Абарана, чиме је заустављена турска офанзива. 24. мај — Англо-америчка окупација северне Русије (Мурманск). 24. мај — Побуна у 97. истарском пуку у Радгони због које ће бити стрељано шест војника. 26. мај — Демократска Република Грузија се отцепила од Транскавкаске ДФР (траје до 1921). 27. мај — Словеначке странке изјављују да не одустају од уједињења Словенаца, Хрвата и Срба у властиту државу. 27. мај — Трећа битка на Ени: великим изненадним нападом Немци опет стижу на Марну, 56 км од Париза. 28. мај — У Јеррменији проглашена Демократска Република Јерменија. 28. мај — У Азербејџану проглашена Демократска Република Азербејџан (распад Транскавкаске Федеративне Демократске Републике, Јерменија и Азербејџан трају до 1920). 28. мај — Уговор из Потија: Немачка даје признање и заштиту ДР Грузији у замену за контролу над железницом и бродовима, заједничку рударску комисију и окупацију кључних тачака. 28. мај — Битка код Цантигнy је прва офанзивна акција Америчких експедиционих снага у Француској. 29. мај — Амерички државни секретар Роберт Лансинг званично изразио симпатије за Чехословаке и Југословене у борби за суверенитет (два дана касније Питсбуршки споразум исказује намеру независности Чехословачке). 29. — 31. мај — Битка код Скра-ди-Легена је грчко-француска победа над Бугарима. 31. мај — Рено ФТ, кога сматрају првим модерним тенком, први пут на бојишту, током Друге битке на Марни. 31. мај — Питсбуршки споразум Чеха и Словака: за уједињење, уз аутономију Словачке.

Јун

10. јун — Италијански торпедни чамац потопио аустроугарски бојни брод Сент Иштван у Јадранском мору

Јул

15. јул — Почела је Друга битка на Марни у Првом светском рату офанзивом немачке војске под командом генерала Ериха Лудендорфа. 17. јул — Бољшевици су стрељали царску породицу Романов у Јекатеринбургу.

Август 8. август — Почела је битка код Амијена која је означила почетак савезничке Стодневне офанзиве на Западном фронту у Првом светском рату. 17. август — У ноћи између 17. и 18. августа, 15 монаха Оранског манастира, његов игуман, архимандрит Августин, и Николај Орловски, ректор цркве Казанске иконе Богородице, стрељани су на острву Мочални у реци Волги код Нижњег Новгорода. Од манастира је направљен концентрациони логор за монахе, где су сабирани и убијани, укупно око 11.000 до 1920. године. 30. август — Након неуспешног покушаја атентата на Владимира Лењина и вођу Петроградске Чеке Мојсеја Урицког, од којих је последњи био успешан, покренут је Црвени терор у СССР, по узору на владавину терора Француске револуције и настојао је да елиминише политичко неслагање, опозицију и све друга претња бољшевичкој моћи.

Септембар

14. септембар — Почетак офанзиве на Солунском фронту; српска војска врши пробој. 15. септембар — Српска војска врши пробој у савезничкој офанзиви на Солунском фронту. 30. септембар — Бугарска излази из рата. Српски војници јуришају даље.. 29. септембар — Солунско примирје

Октобар

12. октобар — Воде са битке са немачким снагама око Ниша. Ослобођен је и Ниш. 19. октобар — У Загребу је Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба донело Декларацију о уједињењу свих Јужних Словена у једну државу. 27. октобар — Британске, француске и италијанске снаге поразиле, у Првом светском рату, аустроугарску војску у бици код Виторија Венета. 29. октобар — Хрватски сабор после распада Аустроугарске прогласио је раскид државно-правног односа с Хабсбуршком монархијом и прогласио приступање Хрватске Држави Словенаца, Хрвата и Срба. 31. октобар — Угарска влада је раскинула персоналну унију са Аустријом, чиме је званично распуштена Аустроугарска.

Новембар 1. новембар — Италијани су потопили бојни брод Вирибус Унитис у Пули, усмртивши више од 200 особа. Српска војска након три године улази у Београд. 3. новембар — Побуном морнара Немачке царске морнарице у Килу почела је Немачка револуција. 3. новембар — Аустроугарска је потписала обуставу рата са Савезницима. 6—9. новембар — Женевски споразум 9. новембар — Немачки цар Вилхелм II је абдицирао, а Филип Шајдеман је прогласио републику. 12. новембар — Карл Ренер је изабран за првог канцелара Аустрије. 24. новембар — Велики народни збор у Руми је донео одлуку о непосредном присаједињењу Срема Краљевини Србији. 25. новембар — Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи је прогласила присаједињење ових региона Краљевини Србији. 26. новембар — Велика народна скупштина у Подгорици је одлучила да се са престола збаце Петровићи Његоши и да се Краљевина Црна Гора присаједини Краљевини Србији.

Децембар 1. децембар — У Београду свечано проглашено Краљевство Срба, Хрвата, и Словенаца. Формирањем нове државе јужних Словена завршен је Први светски рат у Србији 14. децембар — У Великој Британији први пут на изборима гласале жене и добиле право да се кандидују за Парламент. 14. децембар — Фридрих Карл је одбио да буде краљ Финске због свог немачког порекла по крају Првог светског рата.

Рођења

Јануар

26. јануар — Николаје Чаушеску, румунски политичар (†1989)

Април

25. април — Ела Фицџералд, америчка певачица. (†1996).

Мај

11. мај — Ричард Фајнман, амерички физичар. († 1988).

Јун

18. јун — Нелсон Мандела, јужноафрички политичар.(† 2013)

Јул

14. јул — Ингмар Бергман, шведски филмски и позоришни режисер и сценариста. († 2007)

Август

13. август — Фредерик Сангер, енглески биохемичар. († 2013) 19. август — Јулијан Кнежевић, архимандрит. († 2001)

Септембар

16. септембар — Бранка Веселиновић, српска глумица († 2023) 22. септембар — Хенрик Шеринг, мексички виолиниста пореклом пољски Јеврејин. († 1988)

Октобар

18. октобар — Константин Мицотакис, грчки политичар. († 2017)

Децембар

13. децембар — Бил Вуковић, амерички аутомобилиста српског порекла. († 1955) 21. децембар — Курт Валдхајм, аустријски политичар, председник Аустрије и 4. генерални секретар Уједињених нација. († 2007) 23. децембар — Хелмут Шмит, немачки канцелар. († 2015) 23. децембар — Анвар ел Садат, египатски политичар. († 1981)

Смрти

Јануар 1. јануар — Леон Хуа, белгијски бициклиста. (*1867) 6. јануар — Георг Кантор, немачки математичар. (*1845)

Фебруар

10. фебруар — Густав Климт, аустријски сликар. (*1862) 10. фебруар — Абдул Хамид II, турски султан. (*1842)

Март 2. март — Мирко Петровић-Његош, црногорски принц. (*1879) 25. март — Клод Дебиси, француски композитор (*1862).

Април

20. април — Карл Фердинанд Браун, немачки физичар. (*1850) 21. април — Манфред фон Рихтхофен, немачки пилот. (*1892) 28. април — Гаврило Принцип, српски револуционар. (*1895)

Јул

17. јул — Николај II Романов, руски цар (*1868).

Септембар

28. септембар — Георг Зимел, немачки социолог и филозоф. (*1858)

Новембар 1. новембар — Јанко Вуковић-Подкапелски, аустроугарски адмирал. (*1871)

Децембар

11. децембар — Иван Цанкар, словеначки књижевник. (*1876)

Нобелове награде Физика — Макс Планк Хемија — Фриц Хабер Медицина — Награда није додељена Књижевност — Награда није додељена Мир — Награда није додељена Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

__NOTOC__

Категорија:1910-е 11918