Даугавпилс или Двинск (, , , ) други је по величини град у Летонији, на крајњем југоистоку државе. Град чини самосталну градску општину у Летонији, око које се налази и сеоска општина Даугавпилс. Даугавпилс је и историјско средиште историјске покрајине Латгалије.
Порекло назива На летонском језику назив Даугавпилс у преводу значи „Град на Даугави“ (Даугава = Западна Двина, река на којој се град налази). И сви остали називи града (немачки, руски, пољски) везани су за име реке.
Географија Град Даугавпилс смештен је на крајњем југоистоку Летоније, близу државне тромеђе са Белорусијом (33 -{km}-) и Литванијом (25 -{km}-). Од главног града Риге град је удаљен 230 км југоисточно.
Рељеф: Даугавпилс се налази у историјској покрајини Латгалији. Град се налази у равничарском подручју, на приближно 94 метра надморске висине.
Клима: У Даугавпилсу влада континентална клима.
Воде: Град Даугавпилс развио се око реке Даугаве, којој дугује име (у преводу „град на Даугави"). Река дели град на већи, северни и мањи, јужни део. Град је окружен са више мањих језера ледничког порекла.
Историја Подручје Даугавпилса било је насељено још у време праисторије. Данашње насеље под немачким називом Дунабург основали су немачки витезови тевтонци 1275. године. 1561. године град је прикључен Државној заједници Пољске и Литваније. 1667. године град заузима Руско царство и мења назив у Борисогљебк.
У 19. веку град доживљава привредни процврат, чему је допринело и бројно јеврејско становништво (44% 1897. године).
Град у 20. век ушао са 70 хиљада становника. 1920. године он је прикључен новооснованој Летонији. 1940. године прикључен је СССР-у, али је ускоро пао у руке Трећег рајха (1941-44.). После рата град је био у саставу Летонске ССР, да би се поновним успостављањем летонске независности 1991. године нашао у границама Летоније.
Становништво
мини|Градска тврђава мини|Ришка улица - главна пешачка зона Даугавпилса Последњих деценија број страновника у Даугавпилсу опада због пограничног карактера града (како у држави тако и у Европској унији), великог удела нелетонског становништва и лоше градске привреде.
Етнички састав: Током 20. века градско становништво из корена је промењено - Немци и Јевреји су нестали, Пољаци су изгублили некадашњи значај, а број Летонаца и Руса је значајно нарастао. Словенско становништво чини више од 80% становништва града, по чему је Даугавпилс први у Летонији. Матични Летонци чине свега шестину становништва. Национални састав је следећи: Руси: 53,96% (58.414 ст.) Летонци: 17,3% (18.725 ст.) Пољаци: 14,9% (16.126 ст.) Белоруси: 8,22% (8.897 ст.) Украјинци: 2,23% (2.417 ст.) Литванци: 0,96% (1.041 ст.) Јевреји: 0,45% (492 ст.) остали: 1,96% (2.148 ст.)
Градске знаменитости Даугавпилс поседује старо градско језгро са великим бројем старих здања и цркава различитих вероисповести (православне, католичке, протестанске).
Партнерски градови Рамла Радом Санкт Петербург Ферара Батуми Харков Паневежис Хадерслев Наро-Фоминск Мотала Витепск Central Administrative Okrug Харбин Бабрујск Алаверди Браслав Балци Лида Магдебург Псков Panevėžys City Municipality
Галерија
Референце
Спољашње везе
www.gorod.lv Портал Даугавпилса на руском језику
Категорија:Градови у Летонији Категорија:Википројект географија/Насеља у Летонији Категорија:Општине у Летонији