Суво Поље

[

"type": "ExternalData", "service": "geoshape", "ids": "Q15622309", "properties": { "stroke": "#0056b3", "stroke-width": 3.5, "fill": "#0056b3", "fill-opacity": 0.02

},

"type": "ExternalData", "service": "geoshape", "ids": "Q3034303", "properties": { "stroke": "#b30000", "stroke-width": 2, "fill": "#b30000", "fill-opacity": 0.15

]

Суво Поље је насељено мјесто у граду Бијељина, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 1.194 становника.

Овде се налази Манастир Часног крста у Сувом Пољу.

Географија

Основне географске одлике Село Суво Поље има пет заселака: Глоговац (Глоговчић), Читлук, Доња Махала (мјештани најчешће изговарају Мала, са продуженим акцентом на прво слово А), Средња Махала и Зоовац. На сјеверу граничи са Загонима и Доњим Загонима, на истоку Пучилe, на југу Модран и додирује се код извора Змајевац са Ченгићем (четверомеђа Сувог Поља, Модрана, Ченгића и Доње Трнове). Даље на југу граничи са Доњом Трновом и Јањарима. На западу је Равно Поље. Oва гранична линија са сусједним селима представља површину Сувог Поља, која износи 27,31.

Рељеф Суво Поље лежи у равничарском подручју Семберије, које је познато по плодним алувијалним равницама насталим акумулацијом речних наноса. Надморска висина села је релативно ниска, што омогућава развој пољопривреде. Највиша тачка надморске висине налази се у Горњој Мали 165.

Клима Регија има умерено-континенталну климу, са топлим летима и хладним зимама. Такви климатски услови погодују узгоју различитих пољопривредних култура, попут пшенице, кукуруза, воћа и поврћа.

Водени ресурси Средишњим дијелом територије села, у правцу запад-исток протиче ријека Јања, која се у истоименом насељу код Бијељине улива у ријеку Дрину. Кроз село такође протиче ријечица Дашница (Сувопољска). Недалеко од центра села налази се извор питке воде који мјештани називају Велики Бунар, а на четворомеђи села Суво Поље, Доња Трнова, Ченгић и Модран налази се такође извор питке воде Змајевац.

Пољопривреда и тло Тло у Сувом Пољу је изузетно плодно, претежно чернозем, што је идеално за развој пољопривреде. Село је препознатљиво по интензивној пољопривредној производњи и сточарству.

Саобраћајна повезаност

мини|Табла на улазу у Суво Поље из правца Бијељине

Кроз Суво Поље пролази магистрални пут I реда нумерације М-I-113 (ранија нумерација М-18), од ентитетске линије, одн. превоја Бањ Брдо до Бијељине, изграђен 1974. године. Овом саобраћајницом село је повезано са центром општине на истоку (удаљен 12), и на западу са сусједним општинским центром Угљевиком (удаљена 10,6) и градом Тузла (59).

Регионални пут другог реда Р-II-4510 води из Сувог Поља, преко Модрана до Јање.

Одлуком Владе Републике Српске о допуни одлуке о разврставању јавних путева од 20. јуна 2024. године, дотадашњи локални пут Суво Поље - Доња Трнова проглашен је Регионалним путем другог реда: Р-II-4509. Овај пут је најближа комуникација према граничном прелазу са Републиком Србијом (ГП Шепак - ГП Трбушница) и граду Лозница (удаљеност: 26).

Село је добро повезано са Бијељином, што олакшава превоз пољопривредних производа до градских и регионалних тржишта. Постоје локални путеви који омогућавају лако кретање унутар села и околних насеља.

Јавни саобраћај Од јуна 2026. године, увођењем јавног градског и приградског саобраћаја на подручју Града Бијељина, Суво Поље је повезано са центром Града приградском аутобуском линијом П5 (Нова Аутобуска станица-Центар-Хасе-Загони-Суво Поље).

Спортски аеродром У засеоку Зовац је 2024. године изграђен спортски аеродром „Драгон Бијељина“ (ICAO: LQDZ). Аеродром се налази око 10 km југозападно од Бијељине и регистрован је као приватно VFR летјелиште. Располаже травнатом слетно-узлетном стазом ознака 18/36, димензија 400 × 18 метара. Према подацима БХАНСА-е, летјелиште је намијењено за спортско и рекреативно летење.

Јавне услуге Суво Поље посједује секторску амбуланту у склопу Дома здравља Бијељина, која ради по принципу породичне медицине.Дом здравља у Бијељини: Амбуланта Суво Поље

Поште Српске функционишу кроз радну јединицу званичног назива Пошта 76321 Бијељинско Сухо Поље.

У Сувом Пољу се налази једна од двије највеће фазанерије у читавој Републици Српској. Изграђена је 1964. године те газдује са око 230 дулума земље (23 хектара). Максимални капацитет фазанерије је 20.000 пилића.

Након другог свјетског рата, тачније 1950. године из Бијељине, дом за ратну сирочад пресељава се у Суво Поље. Дом је у селу функционисао све до 1954. године, када је поново пресељен, у Бијељину. Дом коначно бива затворен 1958. У згради бившег дома, у Сувом Пољу се данас налази и функционише основна школа "Доситеј Обрадовић". Године 1967. на сабору ђачких задруга у Драчеву код Скопља, школа је добила признање за најбољу ђачку задругу у читавој бившој Југославији. Прије ове школе, настава у селу се одвијала у објекту, данас међу мјештанима познатом и као "стара школа".

У Сувом Пољу постоје три самосталне трговинске радње снабдјевене мјешовитом робом. Село такође посједује и ветеринарску станицу, пољопривредну те општу апотеку, отворену 2013. године.

Године 2018. у селу је отворена бензинска пумпа, у чијем склопу послује и кафић, продавница, те самоуслужна перионица.

Вјерски објекти мини|Манастир Часног крста У селу постоје Црква Вазнесења Господњег и Манастир Часног крста.

Градња цркве почела је 28. јула 1994. године. Темеље је освештао епископ зворничко-тузлански г. Василије 08. августа 1998. године. Исти епископ освештао је храм 03. августа 2003. године.

Иконостас од храстовине у дуборезу израдили су Томислав Живановић и Рајко Малиш из Крагујевца. Иконе на иконостасу живописао је Петар Билић из Београда. Храм живопише од 2006. године Теодор Кесић из Београда и његов помоћник Славиша Николић из Сувог Поља.

Манастир Часног Крста саграђен је на мјесту постојања православне средњовјековне цркве. Темељ манастирске цркве изливен је августа 1996. године, а зидање je започето 1. јуна 1997. године. Изградња je трајала до 20. септембра 1997. године, a освећење je обавио тадашњи епископ зворничко-тузлански г. Василије мјесец дана касније. У јуну 2001. године почело се са изградњом манастирског конака. Све до 2018. године, манастир је био женски, а од маја исте године благословом Епископа зворничко-тузланског г. Фотија прелази у мушки манастир.

Манастир је задужбина хаџи Цвијетина и хаџи Душанке Пејчић, мјештана Сувог Поља. Светковине и обичаји

Сеоска молитва Сувог Поља се обиљежава на Спасовдан (40 дана послије Васкрса). Осим црквене службе, литије и раније вашара пред црквом, Молитва се традиционално обиљежава у домовима мјештана, који за госте - родбину и пријатеље из других мјеста - спремају молитвене ручкове. Вјерује се да је обичај сеоских молитви, које се одржавају у прољећном периоду, настао као молитва за добре приносе.

У овом крају народ Молитву прихвата као сеоску славу и разликује је од црквене славе. Црквена слава Сувог Поља, не обиљежава се у домовима мјештана, него литургијом и литијом прве недјеље после дана Светог пророка Илије (2. август по јулијанском календару).

Слава Слава се по правилу наслеђује по мушкој линији сродства; међутим, ако породица нема мушких наследника, онај ко наследи кућу или имање, наследиће и славу те породице и најчешће је слави поред своје славе. Уколико домаћин не добије очевину, он ће славити само славу куће у коју је дошао. Што се догађа и ако било ко други прими нечије имање, што значи да се, по схватању Сембераца, слава наслеђује са земљом (на чијем је ко земљишту, тај колач ломи). У већини случајева та, са земљом наследна слава, слави се поред главне домаћинове породичне славе као споредна, „преслава“. Она се само „преслужује“, обави се обред ломљења хлеба и приреди бољи ручак за најужи круг посетилаца. Уколико је породична слава истога дана када и слава наследна са земљом, извршиће се два обреда.

Најзаступљеније славе у Сувом Пољу су: Свети првомученик и архиђакон Стефан (9. јануар), Свети Јован Крститељ (20. јануар), Лазарева субота, Свети великомученик Ђорђе (6. мај), Свети великомученик Димитрије (8. новембар), Свети Стефан Дечански (24. новембар), те Свети Никола (19. децембар).

Историја

Праисторија Простор Сувог Поља је настањен од најстаријих времена. Први трагови живота потичу из средњег и млађег каменог доба (мезолит и неолит, од 5500. до 3200. године прије нове ере). Из тог периода у Сувом Пољу потичу два локалитета. Први припада старчевачкој култури каменог доба, култури названој по насељу Старчево, у близини Панчева, одакле се сматра да је ова култура и кренула. На локалитету су, током обраде земље, пронађене кремене алатке, и мноштво праисторијске керамике. Пронађене алатке су служиле за обраду хране, дрвета и осталих материјала, лов и риболов, паљење ватре, и израду других алата.

Други праисторијски локалитет лоциран у Сувом Пољу припада винчанској култури каменог доба. Винчанска култура је насљедила старчевачку, а назив је добила по насељу у близини Београда, гдје је установљено највеће праисторијско насеље на Балкану, те се претпоставља да се ту налазило средиште Винчанске културе. На комплексу њива под називом Црквине, установљено је постојање праисторијског објекта, могуће и насеља. Радови сондажног типа започети су 1996. године иницијативом хаџи Цвијетина Пејчића, мјештанина Сувог Поља, који је, слушајући приче старијих људи о постојању цркве на Црквинама, одлучио да ступи у сарадњу са музејом Семберије и финансира археолошка истраживања. Магистар археолог Мирко Бабић установио је четири слоја сахрањивања. Пронађено је још 28 скелета, праисторијске пећнице и керамика за које је установљено да припадају винчанској култури, и камени остаци највјероватније средњовјековне цркве.

Данас се на Црквинама налази манастир Часног Крста, задужбина хаџи Цвијетина Пејчића и његове супруге хаџи Душанке.

Трећи праисторијски локалитет је лоциран у засеоку "Зовац", а датиран је у период каменог и бронзаног доба. На локалитету је проналажен велики број фрагмената керамике, кремених алатки, као и трагови винчанских кућа (кућни лијеп), што нам указује на то да је ту постојало насеље у каменом и бронзаном добу.

Римски период У пограничном дијелу са селом Модран, мјештанин тог села је 1931. године током пољопривредних радова изорао оставу римског бронзаног новца из 4. вијека, тешку 20kg, те је као таква једна од највећих икада пронађених у Босни и Херцеговини. Остава садржи новчиће римских царева Валентинијана, Валенса и Грацијана. Земаљски музеј у Сарајеву је откупио читаву оставу, која се и дан данас чува у тој установи. Проналазак оставе упућује на то да се на том простору налазила нека римска насеобина, јер су оставе најчешће проналажење унутар и у непосредној близини насеља.

Средњи вијек У Сувом Пољу постоји неколико локалитета из периода средњег вијека. На локалитету Црквине, археолошким истраживањем утврђено је постојање цркве из средњег вијека.