250п|десно|мини|Бацач копља Мати Јарвинен на Олимпијским играма 1932. године 250п|десно|мини|Техника бацања копља, Бранко Пауковић на атлетском такмичењу „Сирмијум Пилум“ у Сремској Митровици.
Бацање копља је спортска дисциплина у којој атлетичари и атлетичарке залетом и специфичним кретањима при избачају настоје да баце копље што даље. Копље је првобитно коришћено у лову и ратовању, а постало је олимпијски атлетски реквизит још 708. године п. н. е, када је уврштено у олимпијски програм пентатлона (петобоја). Копље је било направљено од маслиновог дрвета и било је коришћено у две бацачке дисциплине: бацање у даљ и у мету.
Многи цртежи на грчким вазама говоре да Грци нису бацали само ратничка копља, него лакша и краћа, прилагођена такмичарским приликама. О техници бацања, тешко је доносити закључке, али се по цртежима може закључити да су основна кретања била слична данашњим. Вероватно су Грци бацали копље са уздигнутог места, као и диск. Резултате које су постизали (око 50 метара) немогуће је упоређивати са данашњим, јер се не може утврдити ни тачна дужина, ни маса њихових копаља. Осим тога, Грци су употребљавали специфичне петље, омче, помоћу којих су и тежа копља бацали на веће даљине.
На обновљеним Летњим олимпијским играма, бацање копља је као такмичарска дисциплина уведена на јубиларним Олимпијским међуиграма 1906. у Атини, а у званични програм на Олимпијским играма 1908. у Лондону.
Правила такмичења мини|десно|60п|Женско и мушко сениорско копље
Копље се баца с одређеног залетишта дугог 33,50 до 36,50 метара. Бацање се изводи иза дрвеног или металног полукруга полупречника 8 метара. Сегмент је бело обојен у нивоу земљишта, широм 7 cm. Копље се мора држати за хватиште. Ако копље не дотакне земљу најпре предњим врхом, хитац се не признаје. Такмичар не сме ни једним делом тела додирнути полукруг за избачај или паралелне линије које обележавају залетиште пре него што копље падне на тло. Од момента у којем почиње да се спрема за бацање до момента избачаја копља, бацач не сме да буде потпуно окренути леђима полукругу за избачај. Копље мора бити избачено изнад рамена или изнад горњег дела руке којом се баца, а не сме бити избачено било каквим ротационим покретом.
Сваки такмичар има право на три покушаја, осморo (на мањим такмичењима шесторo) имају право на још три покушаја. Ниједан такмичар нема право на додатне покушаје, ако у прва три покушаја нема барем један успели покушај.
Маса копља за мушкарце, сениоре и јуниоре, је 800 грама, а дужина варира од 260 cm до 270 cm. Тежина копља за млађе јуниоре (узраст до 18 година) износи 700 грама. Тежина копља за пионире (узраст до 16 година) износи 600 грама. Дужина копља за жене, сениорке и јуниорке, износи од 220 cm до 230 cm, а маса је 600 грама. Тежина копља за млађе јуниорке износи 500 грама, а за пионирке 400 грама. Када је 1984. Уве Хон у Берлину шокирао јавност хицем преко 100 метара (104,80), из безбедносних разлога званичници су одлучили да се тежите копља помери напред (према врху), што је омогућило да копље увек пада на врх и таји смањи тадашње велике дужине око 10%. Нови пропис ступио је на снагу у 1986. у мушкој, а 1999. у женској конкуренцији.
Светски рекорди Први светски рекорд у бацању копља у атлетици ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године. Рекордер је био Швеђанин Ерик Леминг (60,64). Актуелни светски рекорд код мушкараца је 98,48 метара, а постигао га је Јан Железни из Чешке Републике у Јени 25. маја 1996. Код жена, рекорд држи Барбора Шпотакова, такође из Чешке Републике, са 72,28 метра постигнутим у Штутгарту, 13. септембра 2008.
Листа најбољих резултата у бацању копља за мушкарце Ово је листа свих атлетичара који су пребацили границу од 90 метара.
(Напомена: неки атлетичари су по неколико пута бацали копље у приказаном распону даљина. Приказан је само најбољи резултат сваког атлетичара. Ажурирано пре )
РангРезултатАтлетичар Датум рођењаНационалностМестоДатум 1. 98,48Јан Железни16. јун 1966. Јена, Немачка 25. мај 1996. 2. 97,76Јоханес Фетер26. март 1993. Хожов, Пољска 6. септембар 2020. 3. 93,90Томас Релер30. септембар 1991. Доха, Катар 5. мај 2017. 4. 93,09Аки Парвиаинен26. октобар 1974. Куортане, Финска 26. јун 1999. 5. 93,07Андерсон Питерс21. октобар 1997. Доха, Катар 13. мај 2022. 6. 92,97Аршад Надим2. јануар 1997. Париз, Француска 8. август 2024. 7. 92,72Џулијус Јего4. јануар 1989. Пекинг, Кина 26. август 2015. 8. 92,62Румеш Таранга21. март 2003. Рим, Италија 4. јун 2026. 9. 92,61Сергеј Макаров19. март 1973. Шефилд, Уједињено Краљевство 30. јун 2002. 10. 92,60Рејмонд Хехт11. новембар 1968. Осло, Норвешка 21. јул 1995. 11. 92,06Андреас Хофман16. децембар 1991. Офенбург, Немачка 2. јун 2018. 12. 91,69Константинос Гациудис17. децембар 1973. Куортане, Финска 24. јун 2000. 13. 91,59Андреас Торкилдсен1. април 1982. Осло, Норвешка 2. јун 2006. 14. 91,53Теро Питкемеки19. децембар 1982. Куортане, Финска 26. јун 2005. 15. 91,51Јулијан Вебер29. август 1994. Цирих, Швајцарска 28. август 2025. 16. 91,46Стив Бекли12. фебруар 1969. Окланд, Нови Зеланд 25. јануар 1992. 17. 91,36Ченг Чао-Цун17. октобар 1993. Тајпеј, Тајван 26. август 2017. 18. 91,29Бро Грир19. октобар 1976. Индијанаполис, САД 21. јун 2007. 19. 91,00Луиз Маурисио да Силва17. јануар 2000. Сао Пауло, Бразил 3. август 2025. 20. 90,88Јакуб Вадлејх10. октобар 1990. Доха, Катар 13. мај 2022. 21. 90,82Кимо Кинунен31. март 1968. Токио, Јапан 26. август 1991. 22. 90,73Вадимс Василевскис5. јануар 1982. Талин, Естонија 22. јул 2007. 23. 90,61Магнус Кирт10. април 1990. Куортане, Финска 22. јун 2019. 24. 90,60Сепо Рети27. април 1962. Нурмијарви, Финска 20. јул 1992. 25. 90,44Борис Хенри14. децембар 1973. Линц, Аустрија 9. јул 1997. 26. 90,23Нираж Чопра24. децембар 1997. Доха, Катар 16. мај 2025. 27. 90,20Макс Денинг9. септембар 2004. Хале, Немачка 25. фебруар 2024. 28. 90,16Кешорн Волкот2. април 1993. Лозана, Швајцарска 9. јул 2015.
Рекорди у мушкој конкуренцији (Ажурирано пре )
РекордиРезултатАтлетичар НационалностМестоДатумСтарост рекордаСветски рекорд98,48Јан Железни Јена, Немачка25. мај 1996.Олимпијски рекорд92,97Аршад НадимПариз, Француска8. август 2024.Азијски рекордАфрички рекорд92,72Џулијус Јего Пекинг, Кина26. август 2015.Северноамерички рекорд93,07Андерсон Питерс Доха, Катар13. мај 2022.Јужноамерички рекорд 91,00Луиз Маурицио да Силва Сао Паоло, Бразил3. август 2025.Европски рекорд98,48Јан Железни Јена, Немачка25. мај 1996.Рекорд Океаније89,02Џерод Банистер Бризбејн, Аустралија29. фебруар 2008.Рекорд Србије83,34 Сејад КрџалићАК Партизан Београд Србија 30. мај 1987.
Листа 25 најбољих резултата у бацању копља за жене (Напомена: неке атлетичарке су по неколико пута бацале копље у приказаном распону даљина. Приказан је само најбољи резултат сваке атлетичарке. Ажурирано пре )
РангРезултатАтлетичарка Датум рођењаНационалностМестоДатум 1. 72,28Барбора Шпотакова30. јун 1981. Штутгарт, Немачка 13. септембар 2008. 2. 71,74Јан Зији22. мај 2008. Сјамен, Кина 23. мај 2026. 3. 71,70Ослеидис Менендез14. новембар 1979. Хелсинки, Финска 14. август 2005. 4. 71,40Марија Андрејчик9. март 1996. Сплит, Хрватска 9. мај 2021. 5. 70,53*Марија Абакумова15. јануар 1986. Берлин, Немачка 1. септембар 2013. 6. 70,20Кристина Обергфел22. август 1981. Минхен, Немачка 23. јун 2007. 7. 69,48Трине Хатестад18. април 1966. Осло, Норвешка 28. јул 2000. 8. 69,35Сунет Вилјун6. октобар 1983. Њујорк, САД 9. јун 2012. 9. 69,19Кристин Хусонг17. март 1994. Хожов, Пољска 30. мај 2021. 10. 68,92Кетрин Мичел10. јул 1982. Гоулд Коуст, Аустралија 11. април 2018. 11. 68,92Харука Китагучи16. март 1998. Будимпешта, Мађарска 12. септембар 2026. 12. 68,43Сара Колак22. јун 1995. Лозана, Швајцарска 6. јул 2017. 13. 68,34Штефи Нериус1. јул 1972. Елстал, Немачка 31. август 2008. 14. 68,11Кара Вингер10. април 1986. Брисел, Белгија 2. септембар 2022. 15. 67,98Лу Хуејхуеј26. јун 1989. Шенјанг, Кина 2. август 2019. 16. 67,76Викторија Хадсон28. мај 1996. Марибор, Словенија 28. јун 2025. 17. 67,70Келси-Ли Барбер20. септембар 1991. Луцерн, Швајцарска 9. јул 2019. 18. 67,69Катарина Молитор8. новембар 1983. Пекинг, Кина 30. август 2015. 19. 67,67Сонија Бисет1. април 1971. Саламанка, Шпанија 6. јул 2005. 20. 67,51Мирела Мањани-Целили21. децембар 1976. Сиднеј, Аустралија 30. септембар 2000. 21. 67,47Татјана Халадович21. јун 1991. Осло, Норвешка 7. јун 2018. 22. 67,40Никола Огродњикова18. август 1990. Офенбург, Немачка 26. мај 2019. 23. 67,40Меги Малоун30. децембар 1993. Ист Страдсберг, САД 17. јул 2021. 24. 67,34Флор Денис Руиз Хуртадо29. јануар 1991. Санто Доминго, Доминиканска Република 4. август 2026. 25. 67,32Линда Штал2. октобар 1985. Њујорк, САД 14. јун 2014.*Светска атлетика је поништила резултат Абакумове од 71.90 м због наводног допинговања, па се за њен најбољи резултат узима хитац од 70.53 м постигнут 1. септембра 2013. у Берлину.
Рекорди у женској конкуренцији (Ажурирано пре ) РекордиРезултатАтлетичарка НационалностМестоДатумСтарост рекордаСветски рекорд72,28Барбора Шпотакова Штутгарт, Немачка 13. септембар 2008.Олимпијски рекорд71,53Ослеидис МенендезАтина, Грчка27. август 2004.Афрички рекорд69,35Сунет ВилјунЊујорк, САД 9. јун 2012.Азијски рекорд71,74Јан ЗијиСјамен, Кина 23. мај 2026.Северноамерички рекорд71,70Ослеидис Менендез Хелсинки, Финска 14. август 2005.Јужноамерички рекорд67,34Флор ЛуизСанто Доминго, Доминиканска Република 4. август 2026.Европски рекорд72,28Барбора ШпотаковаШтутгарт, Немачка 13. септембар 2008.Океанијски рекорд68,92Кетрин Мичел Голд Коуст, Аустралија 11. април 2018.Рекорд Србије 67,22 Адриана ВилагошТСЦ Бачка Топола Сплит, Хрватска 25. април 2025.
Најбољи резултати свих времена у млађим узрасним категоријама
Мушкарци +УзрастТежина копљаРезултатАтлетичарНационалностМестоДатумСтарост рекордаРеф.Јуниори (U20)800 грама86,48Нираџ ЧопраБидгошч, Пољска23. јул 2016.Млађи јуниори (U 18)800 грама79,96Аки ПарвиаиненПихаселка, Финска12. септембар 1991.700 грама89,34Брајан ТоледоМар дел Плата, Аргентина6. март 2010.
Жене +УзрастТежина копљаРезултатАтлетичаркаНационалностМестоДатумСтарост рекордаРеф.Јуниорке (U20)600 грама71,74Јан ЗијиСјамен, Кина23. мај 2026.Млађе јуниорке (U 18)600 грама65,89Јан ЗијиЦјучжоу, Кина3. август 2025.500 грама70,10Адриана ВилагошКраљево, Србија14. август 2021.
Истакнути бацачи копља мини|Барбора Шпотакова, светска рекордерка у бацању копља.
Жене Петра Фелке, Источна Немачка Рут Фукс, Источна Немачка Трине Хатестад, Норвешка Тина Лилак, Финска Ослеидус Менендез, Куба Теса Сандерсон, Уједињено Краљевство Кејт Шмидт, Сједињене Америчке Државе Линда Штал, Немачка Фатима Вајтбред, Уједињено Краљевство Дана Затопкова, Чехословачка Бабе Дидриксон, Сједињене Америчке Државе Мирела Мањани, Грчка Софија Сакорафа, Грчка Марија Абакумова, Русија Барбора Шпотакова, Чешка Келси-Ли Барбер, Аустралија Харука Китагучи, Јапан Јан Зији, Кина мини|Јан Железни, светски рекордер у бацању копља.
Мушкарци Стив Бакли, Уједињено Краљевство Патрик Боден, Шведска Егил Даниелсен, Норвешка Констадинос Гатсиоудис, Грчка Бру Грир, Сједињене Америчке Државе Уве Хон, Источна Немачка Арто Харконен, Финска Мати Јервинен, Финска Тапио Корјус, Финска Даинис Кула, СССР (Летонија) Сергеј Макаров, Русија Јони Мура, Финска Миклош Немет, Мађарска Аки Парвиаинен, Финска Том Петраноф, Сједињене Америчке Државе Теро Питкамаки, Финска Тапио Раутавара, Финска Сепо Рату, Финска Јануш Сидло, Пољска Андреас Торкилдсен, Норвешка Андрус Варник, Естонија Вадимс Василевскис, Летонија Јан Железни, Чешка Џулијус Јего, Кенија Андерсон Питерс, Гренада Јоханес Фетер, Немачка Томас Релер, Немачка Нираџ Чопра, Индија Аршад Надим, Пакистан
Освајачи медаља у бацању копља на највећим такмичењима
Олимпијске игре
Жене Мушкарци
Светска првенства
Жене Мушкарци
Европска првенства
Жене Мушкарци
Развој светског рекорда у бацању копља
Жене Мушкарци
Види још
Светски рекорди у атлетици за сениоре Светски рекорди у атлетици за јуниоре