+Формуле за конверзију Целзијусових температура Конверзија из у Формулацелзијуса фаренхајт °F = °C × 1,8 + 32фаренхајта целзијус °C = (°F – 32) / 1,8целзијуса келвин K = °C + 273,15келвина целзијус °C = K – 273,15 Додатне формуле за конверзијуДигитрон за конверзије јединица за температуру

thumb|320px|

Степен целзијуса (симбол: -{°C}-) је јединица за температуру названа по шведском астроному Андерсу Целзијусу, који је први предложио сличан систем 1742. године. Целзијусова температурна скала је дизајнирана тако да тачка мржњења воде буде 0 степени, а тачка кључања 100 степени на стандардном атмосферском притиску. Независно су исту скалу предложили Елвије из Шведске (1710), Кристијан од Лиона (1743) и ботаничар Карол Линеј (1740).

Пошто постоји сто градуација између ове две тачке, првобитни термин за овај систем је био центиград (100 делова). Године 1948. име система је званично промењено у целзијус на деветој Генералној конференцији тежина и мера и у признање самом Целзијусу, а и како би се уклонила конфузија изазвана конфликтом због коришћења СИ префикса центи-. Док су вредности за тачке мржњења и кључања воде остале приближно тачне, првобитна дефиниција је неприкладна као званични стандард: зависи од дефиниције за стандардни атмосферски притисак, који за узврат зависи од дефиниције температуре. Садашња званична дефиниција за целзијус поставља 0,01 °C као тројну тачку воде и степен као 1/273.16 разлике у температури између тројне тачке воде и апсолутне нуле. Ова дефиниција осигурава да један степен целзијуса представља исту температурну разлику као један келвин. До 19. маја 2019, температура троструке тачке воде је била дефинисана као тачно .

Андерс Целзијус је првобитно предложио да тачка мржњења буде 100 степени, а да тачка кључања буде 0 степени. Ово је обрнуто 1747, на захтев Линеа, или можда Данијела Екстрома, произвођача већине термометара које је Целзијус користио.

Целзијусова скала се користи широм света за свакодневне сврхе. У електронским медијима, до касних 1980-их или раних 1990-их, још увек се често за целзијус говорило центиград, поготово у временским прогнозама на европским мрежама као што су BBC, ITV, и RTÉ. У Сједињеним Државама и Јамајци, фаренхајт је остао преферирана скала за свакодневна мерења температуре, иако се целзијус и келвин користе за ваздухопловне и научне примене.

Историја thumb|upright=0.5|Илустрација оригиналног термометра Андерса Целзијуса. Обратите пажњу на обрнуту скалу, где је 100 тачка смрзавања воде, а 0 њена тачка кључања.

Шведски астроном Андерс Целзијус (1701–1744) је 1742. године направио температурну скалу која је била реверзна скали сада познатој као „Целзијусова“: 0 представља тачку кључања воде, док 100 представља тачку смрзавања воде.Celsius, Anders (1742) "Observationer om twänne beständiga grader på en thermometer" (Observations about two stable degrees on a thermometer), Kungliga Svenska Vetenskapsakademiens Handlingar (Proceedings of the Royal Swedish Academy of Sciences), 3 : 171–180 and Fig. 1. У свом раду Запажања два постојана степена на термометру, он је описао своје експерименте који показују да на тачку топљења леда у суштини не утиче притисак. Такође је са изузетном прецизношћу утврдио како тачка кључања воде варира у зависности од атмосферског притиска. Он је предложио да се нулта тачка његове температурне скале, као тачка кључања, калибрише на средњем барометарском притиску на средњем нивоу мора. Овај притисак је познат као једна стандардна атмосфера. -{BIPM}--ова 10. Генерална конференција за тегове и мере (-{CGPM}-) 1954. дефинисала је једну стандардну атмосферу да је једнака тачно 1.013.250 дина по квадратном центиметру (101.325 kPa).

Године 1743, лионски физичар Жан-Пјер Кристин, стални секретар Лионске академије, обрнуо је Целзијусову скалу тако да је 0 представљало тачку смрзавања воде, а 100 тачку кључања воде. Неки приписују Кристину да је самостално измислио реверзну скалу Целзијусове првобитне скале, док други верују да је Кристин само преокренуо Целзијусову скалу.Don Rittner; Ronald A. Bailey (2005): Encyclopedia of Chemistry. Facts On File, Manhattan, New York City. p. 43. Дана 19. маја 1743, он је објавио дизајн живиног термометра, „Лионског термометра“ који је направио занатлија Пјер Казати који је користио ову скалу.Mercure de France (1743): MEMOIRE sur la dilatation du Mercure dans le Thermométre. Chaubert; Jean de Nully, Pissot, Duchesne, Paris. pp. 1609–1610.Journal helvétique (1743): LION. Imprimerie des Journalistes, Neuchâtel. pp. 308–310.Memoires pour L'Histoire des Sciences et des Beaux Arts (1743): DE LYON. Chaubert, París. pp. 2125–2128.

Године 1744, што се поклопило са смрћу Андерса Целзијуса, шведски ботаничар Карл Лине (1707–1778) преокренуо је Целзијусову скалу.Citation: Uppsala University (Sweden), Linnaeus' thermometer Његов „линеов-термометар”, направљен по мери за употребу у његовим стакленицима, направио је Даниел Екстрем, водећи шведски произвођач научних инструмената у то време, чија се радионица налазила у подруму Стокхолмске опсерваторије. Као што се често дешавало у ово доба пре модерних комуникација, бројни физичари, научници и произвођачи инструмената су заслужни за самостално развиће ове исте скалу;Citation for Daniel Ekström, Mårten Strömer, Christin of Lyons: The Physics Hypertextbook, Temperature; citation for Christin of Lyons: Le Moyne College, Glossary, (Celsius scale); citation for Linnaeus's connection with Pehr Elvius and Daniel Ekström: Uppsala University (Sweden), Linnaeus' thermometer; general citation: The Uppsala Astronomical Observatory, History of the Celsius temperature scale међу њима је био Пер Елвиус, секретар Краљевске шведске академије наука (која је имала једну од радионица за инструменте) и са којима се Лине дописивао; и Мартен Стромер (1707–1770) који је студирао астрономију под Андерсом Целзијусом.

Први познати шведски документCitations: University of Wisconsin–Madison, Linnæus & his Garden and; Uppsala University, Linnaeus' thermometer који извештава о температурама на овој модерној „узлазној“ Целзијусовој скали је рад Хортус Упсалиенсиса од 16. децембра 1745, о коме је Лине написао свом ученику, Самјуелу Науклеру. У њему, Лине је описао температуре у оранжерији у Ботаничкој башти Универзитета у Упсали:

Центиград у односу на Целзијус

Од 19. века, научне и термометричке заједнице широм света су користиле фразу „центиградна скала“ и температуре су често пријављиване једноставно као „степени“ или, када се желела већа специфичност, као „степени Целзијуса“, са симболом °-{C}-.

На француском језику, термин центиград такође означава стоти део града, када се користи за мерење углова. Термин центезимални степен је касније уведен за температуре, али је такође био проблематичан, јер значи град (стоти део правог угла) на француском и шпанском језику. Ризик од забуне између температуре и углова мерења је елиминисан 1948. године када су 9. састанак Генералне конференције за тегове и мере и Међународног комитета за мерење и мере (CIPM) званично усвојили „степен Целзијуса“ за температуру.

Док је „целзијус“ термин који се обично користи у научном раду, „центиград“ је и даље у уобичајеној употреби у земљама енглеског говорног подручја, посебно у неформалном контексту. Тек у фебруару 1985. Би-Би-Сијева временска прогноза прешла је са „центиградне“ на „целзијусову“.

Значајне температуре

Неке кључне температуре које повезују Целзијусову скалу са другим температурним скалама приказане су у табели испод.

+ Релације кључних скала Келвин Целзијус ФаренхајтАпсолутна нула (тачно)0 -{K}-−273,15 °-{C}-−459,67 °-{F}-Тачка кључања течног азота 77,4 -{K}-−195,8 °-{C}-Lide, D.R., ed. (1990–1991). Handbook of Chemistry and Physics. 71st ed. CRC Press. p. 4–22.−320,4 °-{F}-Тачка сублимације сувог леда195,1 -{K}-−78 °-{C}-−108,4 °-{F}-Пресек Целзијусових и Фаренхајтових скала233,15 -{K}-−40 °-{C}-−40 °-{F}-Тачка топљења -{H2O}- (пречишћени лед)The ice point of purified water has been measured at degrees Celsius – see 273,1499 -{K}-−0,0001 °-{C}-31,9998 °-{F}-Собна температура (НИСТ стандард)293,15 -{K}-20,0 °-{C}-68,0 °-{F}-Нормална температура људског тела (просечна)310,15 -{K}-37,0 °-{C}-98,6 °-{F}-Тачка кључања воде на 1 -{atm}- (101,325 -{kPa}-)(приближно: видети тачка кључања)373,1339 -{K}-99,9839 °-{C}-211,971 °-{F}-

Референце

Литература

Спољашње везе

NIST, Basic unit definitions: Kelvin The Uppsala Astronomical Observatory, History of the Celsius temperature scale London South Bank University, Water, scientific data BIPM, SI brochure, section 2.1.1.5, Unit of thermodynamic temperature TAMPILE, Comparison of temperature scales

Категорија:СИ изведене јединице Категорија:Јединице за температуру