Не мешати са Ненадом Јовановићем, певачем народне музике.
Ненад Јовановић (Београд, 24. март 1973) српски је писац. Дипломирао је филмску и ТВ режију на Факултету драмских уметности у Београду, а магистрирао филмски сценарио на универзитету Јорк у Торонту. Живи у Торонту.
Добитник је Бранкове награде за књигу Фрезно, награде Бранко Миљковић за Живети на модеран и умрети на старински начин и награде Милош Црњански за Инсистирање. Један је од шесторице писаца (Саша Илић, Михајло Спасојевић, Боривоје Адашевић, Угљеша Шајтинац, Срђан В. Тешин) заступљених у зборнику Псећи век.
Књиге Фрезно (1993) - песме -{Welt-}- (1994) - песме -{XIX}- (1996) - песме Игњат (1997) - песме Бела имена (2000) - песме Пломбе (2001) - приче Болест вожње (2002) - песме Живети на модеран и умрети на старински начин (2004) - песме Инсистирање (2005) - роман Оглед о зиду (2006) - драме Лице места (2007) - песме Делфини (2014) - песме Низ гелендер (2015) - приче Brechtian Cinemas: Montage and Theatricality in Jean-Marie Straub and Danièle Huillet, Peter Watkins, and Lars von Trier (2017) - студија 'Класе' (2018) - песмеОбичност (2020) - изабране песмеKaин и Aбот, Aвељ и Kостело'' (2022) - песме
Референце
Категорија:Рођени 1973. Категорија:Књижевници из Београда Категорија:Српски књижевници Категорија:Добитници Бранкове награде Категорија:Добитници Награде Бранко Миљковић Категорија:Добитници Награде Милош Црњански