Очух је мајчин муж у односу према њеној деци из другог брака. Очух може деловати као додатна родитељска фигура у домаћинству (у социјалној улози „оца"), нарочито након развода или смрти претходног супружника. Очух је мушки пандан маћехи.
У ужем, традиционалном значењу, то је мајчин муж који није у крвном сродству са њеном децом из претходног брака. Деца из претходних веза његове жене називају се његовом пасторчади (пасторак или пасторка).
Историјско-антрополошки контекст очуха У историји сродства, очух и маћеха се често посматрају као последица развода, смртности одраслих и поновних бракова, што производи породице са очухом/маћехом и/или усвојитељске аранжмане.
Антрополошка истраживања о ловачко-сакупљачким заједницама указују да су полиандрија или кохабитација и „пренос" деце у друге породице (усвајање/збрињавање) феномени који доводе до настанка очуха и маћеха као друштвених улога. У истом прегледу се наводе примери из различитих региона, укључујући Палијан ловце-сакупљаче у Јужној Индији, као и Аче (Јужна Америка), уз запажање да су у појединим узорцима значајни делови домаћинстава једнородитељски или са очухом/маћехом (нпр. наведени проценти за Мбути и Палијан).
За Европу, историјска демографија показује да су у периоду раног новог века и модерног доба породице у којима је постојао очух/маћеха најчешће настајале након смрти супружника и поновног брака родитеља, при чему је поновни брак имао мерљив утицај на спас домаћинстава и улогу очуха/маћеха у бризи о деци. Религијски погледи У хришћанској традицији, Јосиф се често описује као Исусов законски отац и старатељ, односно хранитељ (енгл. ), што се у теолошкој литератури користи као пример родитељства које није засновано на биолошком очинству. Католички катехизам, на пример, говори о Исусовој послушности „мајци и законском оцу", што имплицира правно и друштвено очинство независно од биолошке везе.
У исламском праву, сродство по браку има правне последице у погледу брачних забрана. Куран (Ан-Ниса, 4:23) наводи да су мушкарцу забрањене за брак и „пасторке" након склапања брака са њиховом мајком, што се у исламској правној традицији тумачи као трајна забрана брака са пасторком у тим условима. У савременој фетванској пракси (нпр. Дар ал-Ифта), овај однос се често разматра и у контексту правила о приватности и суживоту пасторке и очуха, уз наглашавање да статус зависи од конзумације брака са мајком.
Будизам садржи норме које описују узајамне дужности родитеља и деце, иако се појам очуха у правилу не издваја као посебна догматска категорија. У књизи Сигаловада сута (DN 31) наводи се да родитељи треба да, између осталог, одвраћају децу од зла, подстичу на добро, обуче их вештини/позиву и у право време предају наследство, што се у етичкој интерпретацији може применити и на старатељске улоге унутар породице. У образовним прегледима будистичке етике у породици, ова књига се често наводи као извор за норме о родитељској бризи и поштовању унутар породичних односа.
Стереотипи у фикцији Иако су у књижевности мање заступљени од стереотипних злих маћеха, постоје и случајеви злих очуха, као што су они у бајкама Златобради човек (у заплету који обично укључује окрутног оца) и Јунчић (енгл. ). Један тип оваквих прича приказује пораженог зликовца који инсистира на женидби са јунаковом мајком и приморава је да му помогне да превари јунака и тако га победи. Такве приче укључују бајке Принц и принцеза у шуми и Плави појас, иако приче овог типа могу укључивати и друге женске рођаке, попут полусестре у бајци Три принца и њихове звери.
У Шекспировој књижевности имамо пример злог очуха Клаудија у Хамлету (иако је његова улога стрица више наглашена). Затим Волтера Паркса Тачера у филму Грађанин Кејн (иако је то дискутабилно), Едварда Мурдстона у роману Дејвид Коперфилд Чарлса Дикенса, Краља из филма Радио флајер (енгл. ), као и Гозабура Каибу (који је усвојио Сета и Мокубу Каибу) у анимеу Ју-ги-о!. Филм Очух (енгл. ) из 1987. године приказује злог оца који је убио своју породицу, а затим и наредне породице.
У опери Пепељуга (итал. ) Ђоакина Росинија, прича о Пепељузи је преобликована тако да је угњетава очух; у интерпретацијама се као мотив наводи и питање мираза и породичне економије. Слична мушка фигура може се појавити и као зли ујак или стриц. Попут маћехе, очев брат може желети дететово наследство за своју децу и због тога малтретирати своје нећаке.
Види још Српски сроднички односи Маћеха Усвојење Истополни брак Родни идентитет
Референце
Литература
Категорија:Породица Категорија:Родитељство Категорија:Социологија породице