Praistorija
oko 30.000-10.000 pre naše ere – Ostaci iz paleolita sa lokaliteta Kremenac, svedoče o nasljenosti područja Grada Niša u najdavnije doba. oko 2000-1200 p.n.e. - naselje na Medijani i grobni nalazi iz ovog perioda u Medoševcu око 1200 godine p. n. e. – grobni nalazi u Vrtištu 8. vek p.n.e. - Područje Niša je granična zona između Ilira i Tračana 3. vek p.n.e. - Kelti su porazili Ilire, zauzeli sve krajeve i dali ime Nišu -{Naissus}- (Vilin grad)
Antika
75. g. p.n. е. - Rimljani osvajaju područje Niša u vreme dardanskog rata 33. n.e. Izgrađen Via Militaris 161. god. naše ere Niš se spominje u Geografiji Ptolemeja Aleksandijskog, kao jedan od četiri najveća grada Dardanije. 169. god. naše ere U Naisu je formirana prva KOHORTA Rimljana sastavljena od 1000 vojnika i equitata-konjanika. 2. vek - -{Naissus}- je značajni rimski vojni logor – municipijum. septembar 268. - Bitka kod Naisusa 27. februar 272. - U Nais je rođen Gaj Flavije Valerije Aurelije Konstantin, poznat kao car Konstantin Veliki 284. - Car Dioklecijan odvaja Dardaniju od Gornje Mezije i Nais postaje glavni grad Dardanije 364. - u Medijani carevi Valentinijan I i Valens podelili su Rimsko carstvo i vladali kao ko-imeperatori 4. vek - Nais je na vrhuncu svog razvoja kao rimski vojni i administrativni centar. Nais doživljava svoj najveći ekonomski procvat (između ostalog postojala radionica za izradu srebrnog posuđa). 441. - Nais razaraju Huni. 471. - Nais (koji se nije oporavio od razaranja Huna) je bez većeg otpora podlegao napadu Gota. 480. - Varvari ruše Nais. 530–552. Obnovljen je Nais. Prokopije navodi “Uvidevši (Justinijan) da su vremenom već oštećeni bedemi Savdike (Sofije) i Naisa... utvrdi ih i učini neosvojivim za neprijatelje”. 550. Prokopije beleži prve provale Slovena u okolini Naisa. 612–614. Pad romejskog Naisa. Karakteriše ga prestanak cirkulacije novca u gradu, zbog čega su i utvrđenja opustela.
Srednji vek
615. - Niš osvajaju Sloveni. 618. - Sloveni i Avari su osvojili Niš i potpuno ga razorili. IX vek – Niš osvajaju Bugari. 1019. i 1020. - Vizantijski car Vasilije II (pre toga pobedio Samuila) je u Poveljama Nišku episkopiju od 31. svrstao na 10. mesto vizantijskog carstva. 1072. - Ugarska vojska je prodrla dolinom Morave do Niša. Grad je osvojen i opljačkan. Iste godine obnovljena je Vizantijska vlast. 1183. - Veliki župan Stefan Nemanja oduzeo je Niš od Vizantije. Nameravao je da Niš proglasi prestonicom Srbije. Niška episkopija je u sastavu srpske države. Stefan Nemanja obnavlja hram sv. mučenika Pantalejmona. 1185. - srpski župan Stefan Nemanja zauzima Niš. 27. jul, 1189. - Stefan Nemanja i Fridrih I Barbarosa sastaju se u Nišu oko dogovora o zajedničkom napadu na Vizantiju. 1196. - Vizantija osvaja Niš nakon poraza Stefana Nemanje ubici na Moravi 1331. - Srbi ponovo osvajaju Niš nakon pobede nad Bugarima u Bitki kod Velbužda 1375. - Turci prvi put zauzimaju Niš. 1386. - Murat I je osvojio Niš posle 25-dnevnih borbi. 1443. - Velika bitka kod Niša. Erdeljski vojvoda Janoš Hunjadi i srpski despot Đurađ Branković saterali su Turke gotovo do Sofije. Niš ostaje skoro godinu dana slobodan.
Osmansko carstvo
1448. - Turci osvajaju Niš, koji ostaje pod njihovom vlašću narednih 245 godina 1498. - Niška nahija je imala oko 33.000 stanovnika, a sam Niš 915 stanovnika (144 hrišćana). Te godine Niš je dobio KANUN – gradski zakon kojim su regulisane tržišne i druge dažbine kao i takse na proizvodnju i promet robe u gradu 1516. - Izgrađen je prvi KARAVAN-SERAJ (objekat većih dimenzija za smeštaj putnika, trgovaca, konja i robom natovarenih kola). 1619. Niška tvrđava je delimično obnovljena zbog narasle hajdučije. Tada je i građen niški kameni most, a na njegovoj sredini nalazio se kiosk za odmaranje. 1570. - U putopisu nemačkog diplomate Rimea pominje se dubrovačka kolonija u Nišu. 1619.- Izgrađen kameni most na Nišavi.Историја Ниша I, страна 116, Градина и Просвета Ниш, 1983. 1660. - Niška čaršija imala je oko 200 dućana 1689. - Austrijsko carstvo zauzima Niš 1690. - Niš je teško stradao prilikom turskog osvajanja 1722. - izgrađena je crkva sv. Nikole pod Goricom 1719-1723. - Turci grade Nišku tvrđavu, jedno od najlepših turskih zdanja na Balkanu 1734. - umro je prvi niški mitropolit Joanikije 1737. - Austrijsko carstvo osvaja Niš. Okupacija traje 85 dana. 1743. - osnovana je organizacija za prevoz robe od Niša do Beograda – Arabadžijska kompanija. 1759. - sukob niških jerlija i Arnauta proteranih iz Beograda. Nakon toga proterani su Arnauti iz Niša koji si imali veze sa sukobima.Историја Ниша I, страна 228, Градина и Просвета Ниш, 1983. 1766. - Mitropolit Gavrilo objavljuje prvu knjigu „Sinđelija” 31.5.1809. - Ustanici napadaju Turke kod Niša. Pobeda Osmanlija u Čegarskoj bitki. 1809 – Turci prave Ćele kulu od glava srpskih vojnika pogiulih na Čegru 1819. - Podignuta je crkva sv. Arhangela, a dve decenije kasnije na nju su dograđeni otvoreni tremovi sa 3 strane. 1821. - Javno obešeni članovi Heterije u Nišu 1829. - U Niš dolazi Jovan Obrenović na sastanak sa Mustafom-pašom skadarskim.Историја Ниша I, страна 272, Градина и Просвета Ниш, 1983. 1830. - Dolaskom učitelja Spiridona Jovanovića u Niš počela je moderna nastava. Pored crkvenih knjiga on je koristio i srpske udžbenike – gramatiku i istoriju. 1837–1838. - Velika epidemija kuge u Nišu. Škola je prekinula rad zbog kuge. 1838. - Vladika Grigorije otpustio je Spiridona Jovanovića i uzeo popa Milovana za učitelja. 1841. - Milojeva i Srndakova buna 1843. - Vladika Venedikt i niški građani zauzeli su se za to da se podigne „nova prostrana jednospratna školska zgrada sa četiri odeljenja”. 1845. - Vladika Venedikt je dozvolio učitelju Spiridonu da se vrati u Niš i postavio ga za “prvog gradskog učitelja” s’ tim da predaje sve što zna od nauke. 1845. - Otvorena je prva mešovita muška i ženska škola. 1852. - Osnovana je prva trgovina Mite Veličkovića i sina. 1857–1872. - Građena je Saborna crkva, a završena je posle oslobođenja od turaka. 1861. - Izgorela je školska zgrada podignuta po zapovesti Vladike Venedikta. 1863–1864. - Podignuta je velika dvospratna zgrada osnovne škole kod Saborne crkve. Svi učitelji su bili iz Niša, a učilo je preko 300 učenika. 1865. - Mithad-paša osnovao je zanatsku školu „ISLAHAN” koja je primala i muslimansku i hrišćansku decu kako bi stekla osnovno obrazovanje i naučila neki zanat. Dvospratna zgrada-internat izdržavana je o trošku opštine. 1868. - Otvorena je prva turska javna biblioteka u Nišu. 1873–1874. - Osniva se dvogodišnja gimnazijska realka (6. januar 1874). Odbor za učitelje i škole poslao je ovoj školi sledeće udžbenike: Minerologiju, Fiziku, Zoologiju, Botaniku, Planimetriju i dr.). 1876–1878. - Oslobodilački ratovi. 11.1.1878. - Niš je oslobođen od Turaka
Kraljevina Srbija Obrenovići
1878. - Berlinski kongres – Srbija je posle velike diplomatske borbe dobila nezavisnost i proširila svoje granice na niški, pirotski, leskovački i vranjski okrug. 1878. - Otvorena je Niška gimnazija u zakupljenoj privatnoj zgradi sa samo jednim odeljenjem. 1878. - Prve ugostiteljske objekte otvorili su: Đorđe Mišić, Andon Panajotović (sagradio kafanu “Srpska kruna”) i Dušan Cvitanović (otvorio kafanu “Kod sloge”). 1878. - Skupština Srbije u Nišu svečano je otvorena 23. novembra u zgradi osnovne škole (iza Saborne crkve) prestonom besedom kneza Milana Obrenovića. Skupština je u svom radu pored ostalog usvojila i Zakon o štampi da bi posle 20 meseci završila zasedanje. Nastavila je sa radom 1.11.1879. god, a završila 3.11.1880. U Nišu se još jednom sastala skupština pred početak srpsko-turskog rata 1885. Od ovog zasedanja rad skupštine je nastavljen u Beogradu sve do 1914. kada je skupština ponovo prešla u Niš. 1878. - Atila Okoličanji otvara prvu civilnu apoteku. 1878. - Prvi spomenik – skromna granitna piramida nalik nadgrobnom obeležju – podignut je van Niša, na mestu Sinđelićevog šanca iz 1809, na uzvišenju Čegar. 1878. - Počinje da radi Velika Vojna bolnica u Nišu 1878. - Počinje da radi prva gimnazija u Nišu 1878. - Otkriveno je nalazište uglja u Jelašnici, pa je odmah bio otvoren i prvi rudnik u novo-oslobođenim krajevima. 1879–1880. Uložen je državni kapital u korišćenje termo-mineralne vode u Niškoj Banji. Pokriveni su bazeni od kojih je jedan bio namenjen ženama, a drugi muškarcima. 1879. Osnovana je Gradska čitaonica, biblioteka, a njen prvi delovođa bio je Stevan Sremac. 1879. - Izgrađen je hotel “Evropa”, koji je više puta prepravljan i dozidavan. Porušen je 1958. kao bioskop “Jastrebac”. 1881. - Osnovana je prva bankarska organizacija (Niška okružna štedionica). Nije raspolagala državnim kapitalom već crkvenim i povereničkim, koji je oročavan na duži rok. Koristila je i sudske, policijske i druge depozite. 1881. - Civilna bolnica je formirana pod imenom Okružna bolnica u privatnoj zgradi pored Nišave, iza današnjeg Doma mladih. 1910. se iselila iz privatne zgrade i prešla u novoizgrađene, savremene bolničke paviljone. 1881. - Zaključen je Trgovinski ugovor Srbije sa Austro-Ugarskom koji je doneo niske cene za sve poljoprivredne proizvode, veliku konkurenciju zanatstvu i izuzetno nepovoljne uslove za razvoj industrije. 1881. - Niš dobija prvu bankarsku ustanovu 1882. - Počinje da radi učiteljska škola 1882–1887. - Udareni su temelji zgrade Načelstva (Univerziteta, Banovine) da bi ista bila predata na upotrebu 1887. 1883. - Putujuća družina Laze Popovića gostovala je u Nišu i izvela prvu pozorišnu predstavu. 1884. - Prva lokomotiva došla je u Niš 31. januara, a prvi voz 15. septembra, povezujući Niš ne samo sa Beogradom već i sa Evropom. 1884. - Prvi pisani podaci o konzulatima u Nišu: 1888–1892. u Nišu boravi Engleski viceknez; 1890. Austro-Ugarski; 1893. otvoren je grčki konzulat; 1889. Francuski 1884. - Puštena je u saobraćaj železnička pruga Beograd-Niš Izlazi prvi broj novina „Niški vesnik“ 1884. - U Nišu počinje sa radom Niška akcionarska štedionica (prvi privatni novčani zavod) sa uplaćenim kapitalom od samo 99.429 i ulozima na štednju u iznosu od 82.804 dinara. 1883. - Knjižar, štampar i izdavač Kosta Čendaš osniva prvu štampariju (četvrtu po redu u unutrašnjosti Srbije). 1884. počinje sa izdavanjem lista „Niški vesnik”, a 1895. pokreće „Niške novine”. 1884. - Osnovano je prvo amatersko radničko pevačko društvo “Sloga”, koje je radilo samo godinu dana. Rad je obnovilo tek 1889. god. 1884. - Jovan Apel gradi pivaru na parni pogon. 1884. - Sa radom je počela železnička radionica. 1885. - Sagrađen je Stari monopol kao otkupna stanica za duvan. 1885. - Osniva se železnička radionica, koja će kasnije postati najveće preduzeće u gradu 1886. - U Nišu je usvojen Zakon o osnivanju Srpske kraljevske akademije 1887. - Na inicijativu nastavnika Niške gimnazije osnovana je Niška crkveno pevačka družina „Branko”. 1887. - Mihajlo Dimić osnovao je prvo niško pozorište pod nazivom „Niško pozorište Sinđelić”. Predstave su održavane u kafani „Knjaz Mihajlo”, a radilo je sve do 1889. Nastojanjem uglednih nišlija i pozorišnog odbora pozorište je obnovljeno 1891. Predstave su održavane u sali hotela „Evropa”, a pozorište se potom preselilo u kafanu “Bulevar” (Oficirski dom, Dom mladih). 1887. - Osnovano pozorište „Sinđelić“ u Nišu 1888. - Kod Caribroda je uspostavljena železnička veza sa Bugarskom, a kod Ristovca sa Turskom. 1889. - Otvorena Narodna biblioteka 1889. - Osnovana je Srpsko-jevrejska trgovačka zadruga 1889. avgust - Prvi štrajk u Železničkoj radionici. Štrajkom je rukovodio socijalista Andra Banković, a trajao je sedam dana. 1890. - Otvoren je francuski klub u Nišu 1890. - Izgrađena je zgrada istorijskog arhiva koja je imala više namena do danas: najpre je služila kao kartografsko odeljenje srpske vojske, zatim 1. kao podoficirska artiljerijaska škola, a posle 1955. kao istorijski arhiv.