1. новембар (1.11.) је 305. дан године по грегоријанском календару (306. у преступној години). До краја године има још 60 дана.
Догађаји
79 — Ерупција вулкана Везув. 1501 — Португалски морепловци открили залив Свих Светих у Бразилу. 1509 — Јавности представљене слике на плафону Сикстинске капеле које је насликао Микеланђело. 1688 — Вилијам Орански је испловио друг пут из Хелевутслојсa да био преотео круне Енглеске, Шкотске и Ирске од краља Џејмса II током Славне револуције. 1755 — У земљотресу у Лисабону, који је разорио две трећине града, погинуло 60.000 људи. 1755 — Британски парламент је усвојио Закон о таксеним маркама из 1765. за Тринаест колонија како би их натерао да помогну у плаћању британских војних операција у Северној Америци. 1886 — У Београду основана Српска краљевска академија, касније Српска академија наука и уметности. Први председник био Јосиф Панчић. Прве едиције које је издавала биле су Глас и Споменик, а најкрупнији подухват био је израда „Речника српског књижевног језика“, почета 1893. 1918 — Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића у Првом светском рату ослободила Београд. Италијани потопили бојни брод Вирибус Унитис у Пули: више од 200 мртвих. 1928 — У Турској, арапско писмо замењено латиницом, као део реформи оснивача модерне турске државе Мустафе Кемала Ататурка. 1936 — Грађански рат у Шпанији: отпочела је битка за Мадрид. 1944 — Председник Националног комитета ослобођења Југославије Јосип Броз Тито и председник избегличке владе Краљевине Југославије Иван Шубашић у Београду потписали споразум о образовању јединствене југословенске владе која треба да припреми изборе за Уставотворну скупштину. Сремска Митровица ослобођена у Другом светском рату. 1945 — Уједињено Краљевство саопштила да је лидер нацистичке Немачке Адолф Хитлер највероватније извршио самоубиство у свом бункеру у Берлину. 1946 — Карол Војтила постао је капелан. Генерална скупштина Уједињених нација основала Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци, УНИЦЕФ. 1952 — САД на Маршалским острвима извршиле пробу прве хидрогенске бомбе. 1954 — У Алжиру почео устанак против француске колонијалне власти, завршен 1962, стицањем независности. 1956 — На предлог Југославије, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом је тражено да Велика Британија, Француска и Израел одмах обуставе оружане акције, повуку се са територије Египта и омогуће отварање Суецког канала. 1963 — У војном удару у Јужном Вијетнаму убијени председник Нго Дин Зјем и његов брат Нго Дин Ну. 1964 — Привремено је отворен пролаз у Берлинском зиду. 1981 — Антигва и Барбуда је добила независност. 1987 — Лидер Кине Денг Сјаопинг повукао се са свих функција у Комунистичкој партији. 1993 — Настала је Европска унија. 1995 — У америчкој војној бази Рајт-Патерсон у Дејтону, Охајо, почели мировни преговори о Босни и Херцеговини. После три седмице, мировни споразум којим је окончан рат у тој бившој југословенској републици парафирали председници Србије, Хрватске и БиХ - Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић. 1998 — Основан је Европски суд за људска права. 2000 — Савезна Република Југославија примљена у Уједињене нације. Власти Југославије по распаду СФРЈ и формирања нове државе СРЈ, 1992, одбиле да поднесу захтев за пријем у Уједињене нације као нова држава, инсистирајући на континуитету с бившом државом. Скупштина Црне Горе усвојила Закон о Централној банци, а марка, која је од 2. новембра 1999. била паралелна валута, постала једино средство плаћања у Црној Гори. 2001 — Турска, чланица НАТО-а, као прва муслиманска земља, послала трупе у рат против Авганистана. 2003 — Мађарска увела визе за грађане Србије и Црне Горе, у складу са стандардима Европске уније. Мађарска постала чланица Европске уније у мају 2004. 2004 — Пољска је постала пуноправна чланица Европола. 2007 — Отворен је Делта сити у Београду. 2024 — Шеснаест особа погинуло, а више рањено у обрушавању надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду.
Рођења 1855 — Гвидо Адлер, аустријски музиколог. (прем. 1941) 1880 — Алфред Вегенер, немачки метеоролог и геолог. (прем. 1930) 1923 — Гордон Руперт Диксон, канадски писац. (прем. 2001) 1923 — Викторија де лос Анхелес, шпанска оперска певачица. (прем. 2005) 1924 — Сулејман Демирел, турски политичар и грађевински инжењер, 9. председник Турске (1993—2000). (прем. 2015) 1924 — Богољуб Станковић, српски математичар. (прем. 2018) 1940 — Гојко Ђого, српски песник и писац. 1942 — Марсија Волас, америчка глумица и комичарка. (прем. 2013) 1942 — Лари Флинт, амерички издавач. (прем. 2021) 1943 — Љиљана Седлар, српска глумица. (прем. 2023) 1950 — Роберт Б. Лафлин, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1998). 1952 — Бора Ђорђевић, српски музичар и песник. (прем. 2024) 1952 — Змаго Сагадин, словеначки кошаркашки тренер. 1954 — Мирослав Лекић, српски редитељ, сценариста и продуцент. 1962 — Ентони Кидис, енглески музичар и глумац, најпознатији као фронтмен и певач групе -{Red Hot Chili Peppers}-. 1963 — Марк Хјуз, велшки фудбалер и фудбалски тренер. 1969 — Александар Ђурица, српски глумац. 1970 — Ерик Сполстра, амерички кошаркашки тренер. 1970 — Игор Цвитановић, хрватски фудбалер. 1972 — Тони Колет, аустралијска глумица и музичарка. 1972 — Џени Макарти, америчка глумица, модел и ТВ водитељка. 1973 — Роберт Лукетић, аустралијски редитељ. 1973 — Ајшварија Рај, индијска глумица и модел, Мис света (1994). 1976 — Дејан Баста, просвјетитељ, заштитник свих штампара. 1979 — Милан Дудић, српски фудбалер. 1979 — Дарјуш Лавринович, литвански кошаркаш. 1979 — Кшиштоф Лавринович, литвански кошаркаш. 1980 — Бојан Крстовић, српски кошаркаш. 1981 — Тијана Богићевић, српска певачица. 1983 — Јелена Томашевић, српска певачица. 1984 — Милош Красић, српски фудбалер. 1984 — Савио Оливеира до Вале, бразилски фудбалер. 1984 — Наталија Тена, енглеска глумица и музичарка. 1987 — Илеана Де Круз, индијска глумица и модел. 1988 — Кино Колом, шпански кошаркаш. 1989 — Михаил Дудаш, српски атлетичар. 1991 — Нађа Нинковић, српска одбојкашица. 1991 — Лангстон Хол, амерички кошаркаш. 1992 — Филип Костић, српски фудбалер. 1996 — Лил Пип, амерички хип хоп музичар и модел. (прем. 2017) 1999 — Бади Хандлсон, амерички глумац. 2000 — Џозефина Зец, хрватско-америчка певачица. 2006 — Теа Барби, хрватска певачица.
Смрти 1496 — Филип Калимах, италијански хуманиста и писац. (рођ. 1437) 1700. − Карлос II од Шпаније, последњи шпански краљ из династије Хабзбург 1893 — Јан Матејко, пољски сликар. (рођ. 1838) 1894 — Александар III Александрович, цар Русије. (рођ. 1845) 1903 — Теодор Момсен, историчар, песник и немачки правник. (рођ. 1817) 1907 — Алфред Жари, француски песник и писац. (рођ. 1873) 1932 — Тадеуш Маковски, пољски сликар. (рођ. 1882) 1937 — Милан Горкић, алијас Јосип Чижински, секретар Централног комитета Комунистичке партије Југославије, од 1932. до 1937. године. 1953 — Марко Цар, српски књижевни критичар, есејиста и путописац. (рођ. 1859) 1956 — Пјетро Бадољо, италијански војсковођа и политичар. (рођ. 1871) 1971 — Јадвига Смосарска, пољска глумица. (рођ. 1898) 1972 — Езра Поунд, амерички песник. (рођ. 1885) 1972 — Гертруд фон Ле Форт, немачка списатељица. (рођ. 1876) 2000 — Стивен Рансиман, британски историчар (рођ. 1903). 2003 — Хенрик Махалица, пољски глумац. (рођ. 1930) 2008 — Има Сумак, перуанска певачица. (рођ. 1922)
Празници и дани сећања Српска православна црква данас прославља Свети пророк Јоил Преподобни Прохор Пчињски Јован Рилски Римокатоличка црква данас слави - Дан Свих Светих Светски дан веганa Алжир - Празник револуције (народни празник) Антигва и Барбуда - Празник Независности (народни празник) Британска Девичанска Острва - Дан слободе