Спасоје Стејић Баћо (Ада, 1892 — Тјентиште, јун 1943) био је молерски радник, учесник неуспелог атентата на краља Александра Карађорђевића и учесник бега робијаша-комуниста из Сремскомитровачког затвора августа 1941. године.

Биографија Рођен је 1892. године у Ади у Војводини.

Као младић се пријавио добровољно у војску, 1914. године. Учествујући са јединицама српске војске у борбама у Добруџи тешко је рањен. Потом је прешао у Русију, где је укључен у Југословенски добровољачки корпус. Са неколицином бораца иступио је из корпуса и прикључио се бољшевицима. Током 1918. године боравио је у Самари, где је радио као илегални партијски радник са Урошем Чонкићем и другима.

Средином 1918. године, у Москви је од југословенских ветерана руске револуције организована Југословенска комунистичка група при Руској комунистичкој партији (бољшевика). 5. новембра исте године, унутар Југословенске групе формиран је иницијативни комитет за организовање илегалне револуционарне партије у Југославији.Fedora Bikar, Uloga Ervina Szabóa u radničkom pokretu Mađara i nemađarskih naroda Ugarske od 1900. do 1918 У Комитет су ушли: Лазар Вукичевић, Лазар Манојловић, Фрањо Дробни, Сава Лазић, З. Петолд, Никола Груловић и Спасоје Стејић. Већина чланова Комитета била је са подручја Војводине. Децембра 1918. године упућен је у Југославију на партијски рад.

По повратку револуционара у Краљевину, 27. фебруара 1919. одржана је седница Комитета у Новом Саду, на којој је одлучено да се сазове илегални конгрес на Фрушкој гори.Ivan Očak, Povratnici iz Sovjetske Rusije u borbi za stvaranje ilegalnih komunističkih organizacija uoči Prvog kongresa SRPJ(k) На брду Стражилову одржан је 9. марта оснивачки конгрес Југославенског комунистичког револуционарног савеза Пелагићеваца. На конгресу је учествовало 48 делегата, не само повратника из руске револуције, него и социјалдемократа из земље.

Одмах по оснивању илегалне организације започиње прикупљање оружја за револуцију и рађа се идеја о политичким атентатима који би могли убрзати њено избијање. Стејић се пресељава у кућу Лајоша Чакија, која постаје место тајних састанака и место где се крије прикупљено оружје.Kako je nestao spomenik / Proizvodnja sećanja

После оснивања Комунистичке партије Југославије, априла 1919. године, постао је њен члан. Након доношења Обзнане, децембра 1920. године, одлучио се за индивидуални терор. Са скела недовршене зграде Министарства грађевина, на углу Милошеве и Масарикове улице"Илустровани лист", Београд 1921. године, где је радио као молер, 28. јуна 1921. године, бацио је бомбу на кочије у којима се налазио регент Александар, који се враћао из зграде Народне скупштине, са проглашења „Видовданског устава“. Бомба је при паду запела за телефонске жице и експлодирала непогодивши циљ.

На „Видовданском процесу“, 23. фебруара 1922. године, осуђен је на смрт. Касније му је казна преиначена на 20 година робије, коју је издржавао у Сремскомитровачком затвору. У току процеса, као и на робији, био је жртва полицијске тортуре.Prilozi, Volume 7, Institut za istoriju radničkog pokreta Sarajevo, 1971

Након 19 година робије, Стејић је био учесник спектакуларног бега из Сремскомитровачког затвора, изведеног 22. августа 1941. године, на самом почетку устанка. Заједно са 32 робијаша-комуниста побегао је из сремскомитровачког затвора, након чега су се придружили партизанима на Фрушкој гори. Након оснивања Фрушкогорског партизанског одреда, радио је као економ.

Средином септембра 1941. године, по одлуци Централног комитета Комунистичке партије Југославије, са Фрушке горе (тада НДХ) прешло је у Србију 25 ослобођених робијаша.Hronologija narodnooslobodilačkog rata 1941-1945 Они су прво прешли у Мачву, где им је Мачвански партизански одред приредио свечан дочек. Дана 21. септембра у селу Петковици испод Цера женски хор је свечано дочекао "драге робијаше" који су побегли из Сремскомитровачког затвора.Ustanak naroda Jugoslavije 1941, Zbornik, knjiga 5 (ŽENE MAČVE U USTANKU, SUSRET SA »ROBIJAŠIMA«), Beograd 1964.

Стари Спасоје је стигао у ослобођено Ужице у Врховни штаб. Постављен је за економа у интендантури ВШ.Viktor Kučan - Borci Sutjeske Након пада Ужичке Републике крајем новембра 1941, Слободан Пенезић, Вукола Дабић и Спасоје Стејић су последњи напустили град.Venceslav Glišić, Užička republika Када су полазили, Стејић је приметио да застава није скинута. Наредио је да се заустави камион, затим се попео на кров зграде по заставу.Vojno-istoriski glasnik, Volume 33

Погинуо је јуна 1943. године током борби на Сутјесци. Убила га је авионска бомба на брду Озрен поврх Тјентишта 9. јуна 1943. године.

Једна улица у Бечеју је названа по њему.

Види још Видовдански атентат (1921) Видовдански процес Бег из сремскомитровачког затвора 1941.

Референце

Литература

Мала енциклопедија Просвета, Београд 1959. година

Категорија:Рођени 1892. Категорија:Умрли 1943. Категорија:Ађани Категорија:Атентатори Категорија:Комунисти Југославије Категорија:Југословени у Октобарској револуцији Категорија:Личности радничког покрета Југославије Категорија:Политички затвореници (комунисти) Категорија:Југословенски партизани Категорија:Погинули у бици на Сутјесци