Марковићи Држава Србија Звања обор-кнез поцерске кнежине шабачке нахије Оснивач породице обор-кнез Илија Марковић Порекло Грушић, Шабац Националност СрпскаДанашњи потомци

Марковићи, породица кнеза Илије Марковића, члана Правитељствујушчег совјета за шабачку нахију (од 1805) и председника Великог (Врховног) суда (од 1811), кнеза шабачке нахије (1815) и члана народне канцеларије у Београду, били су до 1806. обор-кнезови поцерске кнежине шабачке нахије.

Порекло

Марковићи су били породично кнезови поцерски у шабачкој нахији.

Кнез Илија Марковић

Обор-кнез поцерске кнежине шабачке нахије Илија Марковић био је члан Правитељствујушчег совјета за шабачку нахију од 1805. и председника Великог (Врховног) суда (од 1811), кнеза шабачке нахије (1815) и члан народне канцеларије у Београду, који је као члан српске делегације провео у Цариграду седам година, од 1820. до 1827.

Кнез Илија Марковић у договору са војводом Јаковом Ненадовићем, у време турске офанзиве у западној Србији 1806, пре Мишарске битке, у циљу успоравања турских снага договарао се са њима о сарадњи мачванских и поцерских кнезова и кметова. Кад је Карађорђе дошао у западну Србију кренуо је у Грушић где код куће кнеза Илије Марковића одржавао састанак кнезова и кметова који су започели колаборацију са босанским турским снагама. У Грушићу је по Карађорђевом наређењу убијено неколико кнезова и кметова који су сарађивали са Турцима. Да би спасао живот кнезу Илији Марковићу, Цинцар-Јанко Поповић је, у договору са војводом Јаковом Ненадовићем стигао у Грушић пре Карађорђа и на време склонио кнеза Илију Марковића. Међутим, у уверењу да је кнез Илија Марковић сарадник турских власти, Карађорђе га је у одсуству развластио и на место војводе поцерксе кнежине шабачке нахије поставио дотадашњег писара кнеза Илије, Милоша Стојићевића Поцерца. Касније кнез Илија заузима одговорне и високе положаје у Србији, али није могао да добије натраг своју кнежину. Покушај да поврати кнежину у договору са војводом Луком Лазаревићем завршио је неуспехом и Карађорђевом оштром ракцијом.

Кнез Илија се 1815. вратио из Аустрије где је избегао 1813, и учествовао је у Другом српском устанку. Кнез Милош поставио га за кнеза шабачке нахије 1815, после члан народне канцеларије у Београду. Седам година боравио је у Цариграду као члан српске депутације која је насилно задржана у Цариграду због грчког устанка од 1820. до 1827.Константин Н. Ненадовић, Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа врховног вожда, ослободиоца и владара Србије и живот његови војвода и јунака, Беч, штампарија Јована Н. Вернаја, 1883.

Кнез Илија Марковић имао је сина Ђуку Марковића, поцерског капетана.

Капетан Ђука Марковић

Поцерски капетан Ђука Марковић, председник шабачког окружног суда, учествовао је у Другом српском устанку у бици на Дубљу.

Капетан Ђука Марковић имао је синове Антонија, Уроша и Косту (студент Лицеја 1850).

Урош Ђ. Марковић (рођ. 1812)

Урош Ђ. Марковић (рођ. 1812), чиновник, је са са женом Јеленом (рођ. 1817) имао сина Илију (рођ. 1851) и кћерке Надежду (рођ. 1853) и Сару (рођ. 1855).Попис из 1862.

Илија У. Марковић (рођ. 1851)

Илија У. Марковић (рођ. 1851) је син Уроша Ђ. Марковића

Капетан Антоније Ђ. Марковић

Пешадијски капетан Антоније Марковић, син поцерског капетана Ђуке Марковића и унук кнеза Илије Марковића, био је срески начелник среза јадранског у подринском округу.

Има потомства.

Види још Списак најистакнутијих српских породица у Кнежевини и Краљевини Србији Списак знаменитих личности из Првог српског устанка

Референце

Категорија:Српске породице