Абдулах Сидран (Бињежево код Хаџића,Сидранова аутобиографија „Откуп сирове коже”. 2. октобар 1944 – Сарајево, 23. март 2024)„Преминуо Абдулах Сидран”, Политика, 23. март 2024. Посећено 24. марта 2024. био је југословенски и босанскохерцеговачки књижевник и филмски сценариста.
Биографија Основну школу, гимназију и Филозофски факултет завршио је у Сарајеву. Из гимназијских дана је познавао Алију Изетбеговића, који је радио као правник у фирми са Сидрановом мајком. Уређивао је омладинске листове и часописе, предавачке трибине итд. Био је члан Савеза комуниста Југославије до 1969. године, када је искључен због хумореске једног аутора коју је објавио у студентским новинама Наши дани. Након тога се запослио у Заводу за издавање уџбеника, а помоћ у добијању новог посла пружио му је Мухамед Филиповић.
До априла 1992. године, кад је почео рат у БиХ, био је запослен на ТВ Сарајево као „водећи драматург”. У књижевности се јавио средином седамдесетих година, пјесмама и прозом, у генерацији младих књижевника коју често називају „шездесет-осмашком”. За своје пјесничке књиге награђиван је најзначајнијим књижевним и друштвеним признањима (Шестоаприлска награда града Сарајева, Годишња награда Удружења књижевника БиХ, Годишња награда Издавачког предузећа „Свјетлост”, Змајева награда итд.). У рату објављена књига његове поезије „Сарајевски табут”, награђена је изузетним признањем — „Наградом слободе” ПЕН-центра Француске.
Избори из његове поезије, у преводу на њемачки, француски, италијански, објављени су у Аустрији, Француској, Италији (-{Insel bin ich, im Herzen der Welt, Cercueil de Sarajevo, La bara di Sarajevo}-). За италијанско, двојезичко издање добио је награду -{„Premio letterario 1996 della Fondazione Laboratorio Mediterraneo”}-. Један је од најзначајнијих филмских аутора (сценариста) у југословенској кинематографији („Сјећаш ли се Доли Бел”, „Отац на службеном путу” редитеља Емира Кустурице, „Кудуз” Адемира Кеновића итд. Као филмски аутор, добитник је бројних награда и признања. Био је члан Академије наука и умјетности БиХ и мајсторски кандидат у шаху.
Живио је и радио у Сарајеву и Горажду.
Одабрана дела „Шахбаза” (Сарајево, 1970) „Кост и месо” (1976) „Сарајевска збирка”, (Сарајево, 1979) „Болест од душе” (Никшић, 1988) „Сарајевски табут” (Сарајево, 1993) „Бивши другари” „Босна” „Да је у свему тињао барем...” „Дјевојчица из Улице Пркоса” „Хоће ли ишта о мени знати” „Мора” „Планета Сарајево” „Сарајевска молитва” „Сарајевске приче” „Зашто тоне Венеција” „Откуп сирове коже”, прозна аутобиографија
Референце
Спољашње везе „Што није успјело фашизму, нацизму и комунизму, успјело је креаторима транзиције” (интервју за часопис Данас, 16. 9. 2011) Изетбеговића сам звао „чика Алија” („Политика”, 22. децембар 2017) Душа испод стрехе: Уместо некролога Абдулаху Сидрану, ОКО, РТС, март 2024.
Категорија:Рођени 1944. Категорија:Умрли 2024. Категорија:Сарајлије Категорија:Бошњачки књижевници из Босне и Херцеговине Категорија:Југословенски сценаристи Категорија:Студенти Универзитета у Сарајеву Категорија:Добитници Змајеве награде Категорија:Академици АНУБиХ Категорија:Добитници награде Златна арена за најбољи сценарио Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине Категорија:Сахрањени у Сарајеву