Династија Ветин () једна је од најзначајнијих европских династија, која се назива по немачком граду Ветину, а чији су огранци почевши од 11. века владали у разним областима и државама, међу којима су, по времену стицања: Маркгрофовија Мајсен (1089), Ландгрофовија Тирингија (1247), Изборна Кнежевина Саксонија (1423), Маркгрофовија Лужица (1635), Краљевина Пољска (1697-1763), Краљевина Саксонија (1806-1918), Велико војводство Саксен-Вајмар (1815-1918), Војводство Саксен-Кобург и Гота (1826-1918), Војводство Саксен-Мајнинген (1826-1918), Војводство Саксен-Алтенбург (1826-1918), Краљевина Португалија (1853-1910), Бугарска (1887-1946), Уједињено Краљевство (1901-2022), Царевина Индија (1901-1950) и друге области, односно државе. Огранак династије Ветин влада у Краљевини Белгији од 1831. године до данас.
Мајсен, Тирингија и Саксонија мини|Изборна Кнежевина Саксонија (розе) у опсегу из 1600. године: положај према границама данашњих немачких покрајина
Династија Ветин води порекло од грофовске лозе која је крајем 10. или почетком 11. века стекла поседе око града Ветина у средњем Полабљу. Представници тог рода су 1089. године стекли Мајсенску маркгрофовију, а потом су 1247. године стекли и Тирингијску ландгрофовију. Династија је у неколико наврата вршила поделу или поновно спајање својих поседа, а потом је 1423. године стекла и Изборну Кнежевину Саксонију, чиме су Ветинци уврштени међу најистакнутије представнике племства у Светом Римском Царству.
Ернестински и албертински огранци мини|200п|Белгијски краљ Филип, једини владајући монарх директног ветинског порекла
Ветинска династија се 1485. године поделила у две гране, када су синови Фридриха II, кнеза-изборника Саксоније, поделили поседе и власт: старији син Ернест, изборник Саксоније, столовао је у Витенбергу, владајући Саксонском изборном кнежевином и јужним областима Тирингије, а од њега потиче ернестински огранак. млађи син Алберт III, војвода Саксоније, столовао је у Дрездену, владајући Мајсенском маркгрофовијом и северним обастима Тирингије, а од њега потиче албертински огранак.
Таква подела потрајала је само до 1547. године, када је албертински огранак преузео и Изборну Кнежевину Саксонију, док су ернестинском огранску преостали само поседи у Тирингији.
Два огранка су потом еволуирала на различите начине: албертинци су сачували јединство својих поседа, док су ернестинци своје територије изделили на неколико мањих војводстава. Из албертинског огранкса су касније потекли и краљеви Пољске (1697-1763), односно Саксоније (1806-1918).
Огранак Саксен-Кобург-Гота, односно Виндзор Један од ернестинских огранака у Тирингији познат је као династија Саксен-Кобург и Гота, а представници те лозе дошли су је на престо Белгије (1831-данас), Португалије (1853-1910), Бугарске (1887-1946) и Уједињеног Краљевства (1901-2022). Ограак династије Ветин који је владао у Великој Британији од 1901. године првобитно је носио име Саксен-Кобург и Гота, док се назив Ветин није званично користио за означавање британске краљевске породице. За време Првог светског рата (1914-1918), британска краљевска кућа је заменила своје немачко презиме презименом Виндзор. Након смрти краљице Елизабете II (2022), престо је наследио њен син, краљ Чарлс III, чији је отац принц Филип усвојио презиме Маунтбатен, иако је по рођењу потицао из династије Гликсбург, тако да је за потомке Филипа и Елизабете који не припадају ужој краљевској кући створено презиме Маунтбатен-Виндзор, док је за потомке који носе наслов краљевског велинанства задржано презиме Виндзор.
Референце
Литература
Категорија:Немачко племство Категорија:Саксонија Категорија:Бугарске династије