Лизика Јанчар — Мајда (Марибор, 27. октобар 1919 — Бело, код Медвода, 20. март 1943) била је студент медицине, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија Рођена је 27. октобра 1919. године у Марибору. Основну школу и гимназију завршила је у Марибору. Године 1937, као ђак гимназије, постала је чланица Савеза комунистичке омладине Југославије. После завршене гимназије уписала је студије медицине у Београду. У револуционарни раднички покрет укључила се у мариборској гимназији и деловала у радничком друштву Узајамност, а касније у фирми Радио у Љубљани.
лево|мини|200п|Спомен-плоча на кући у којој је убијена Лизика Јанчар Од почетка рата је радила за Народноослободилачки покрет Југославије, преносила илегалну литературу, водила интендантуру цивилног сектора и др. Она и њен брат Руди (члан КПЈ од 1932. године) преселили су се у Љубљану и, по налогу КПЈ, запослили се у трговини радио-апаратима, одакле су радио-материјалом снабдевали Ослободилачки фронт и НОВЈ. Чланица Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постала је крајем 1941. године. У фебруару 1943. отишла је у партизане у Доломитски партизански одред, где је радила као помоћни радио-телеграфиста.
Дана 17. марта 1943. године, започела је италијанско-немачка офанзива против Доломитског одреда. Приликом пробоја непријатељског обруча, Лизика је била једна од ретких преживелих из своје групе. Са својом другарицом се, након пробоја 19. марта, склонила у оближње село Бело да нађу храну и везу. Тамо су наишле на белогардисте, који су их заробили. Тражили су од ње да ода скровиште и партизанске радио-везе, али пошто ни после мучења нису ништа дознали, убили су је ујутро 20. марта.
Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита 27. новембра 1953. проглашена је за народног хероја.
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1919. Категорија:Умрли 1943. Категорија:Мариборчани Категорија:Словенци Категорија:Комунисти Словеније Категорија:Југословенски партизани Категорија:Народни хероји - Ј Категорија:Жене народни хероји