мини|десно|300п|Три историјске кнежевине на подручју данашње Румуније: Влашка, Трансилванија и Молдавија у 16. веку Кнежевина Молдавија (; :Датотека:Seal of 1392. Roman I of Moldavia.jpg:Датотека:Seal of Stephen III of Moldavia.svg:Датотека:Sigiliul lui Ștefăniță Vodă 1518.jpg:Датотека:Sigiliul lui Petru Rareș 1533 (Siegel des Petru Rareș 1533).jpg; ) је назив за државу која је постојала од 1346. до 1859. године. Кнежевина је била у вазалном односу према Османском царству од 1514. године, а 1859. се ујединила са Кнежевином Влашком, чиме су ударени темељи данашње Румуније. у различитим периодима Молдавија је укључивала подручја Бесарабије (са Буџаком), целу Буковину и Херцу. Регион Покутја је такође био део кнежевине током једног периода. Западна половина Молдавије је данас део Румуније, источни део припада Републици Молдавији, а северни југоисточни део територије припада Украјини.
Име и етимологија
Првобитни и краткотрајни назив коришћен за овај регион био је Богданија, након Богдана I, оснивача кнежевине. Називи Молдавија и Молдова су изведени из назива реке Молдавије, међутим, етимологија није позната и постоје неколико верзија:Where did the name Moldova come from? Etymology of Moldova легенда коју је забележио Димитрије Кантемир у свом делу Историјско, географско и политичко описаније Молдавије, односи се на лов Мармарошког војводе Драгоша и његову потеру дивљег говеда обележеног белегом у облику звезде. Драгоша је у потери пратила његова верна куја која се звала Молда, када су стигли до обале непознате реке, Молда је сустигла говедо које ју је убило. Драгош је реку назвао по псу а име је постало општеприхваћено и за земљу. старонемачка реч Молде, што значи "површински коп" Готска реч Мулда (гот: 𐌼𐌿𐌻𐌳𐌰, рунски: ᛗᚢᛚᛞᚨ) у преводу "прашина", "прљавштина" (сродно са енглеском Молд), односећи се на реку. словенска етимологија (-ова је сасвим уобичајени словенски суфикс), означавајући крај једног словенског генитивног облика, означавајући својину, углавном женских именица (тј., "она Молдавија"). Земљопоседник Алекса Молдаович спомиње се у документу из 1334. године као локални бољар у служби Болеслава Ђорђа II, што потврђује употребу имена пре оснивања молдавске државе и може бити извор имена регије.
У неколико ранијих референци,Ion Ciortan, Măriuca Radu, Octavian Ion Penda, Descriptio Romaniae (cartographie), National Museum of Maps & old books, Autonomous regie Monitorul oficial, Bucharest 2004 "Молдавија" је изведена под композитним обликом Молдо-Влашке (на исти начин Влашка се може појавити као Угро-Влашка). Референце на османском турском језику за Молдавију су биле Boğdan Iflak (у преводу "Богданова Влашка") и Boğdan (а повремено и Kara-Boğdan - "Црни Богдан").
На појединим страним језицима име региона гласи , , , , , .
Историја
Праисторија и антика
Рани средњи век
Становници Молдавије су били хришћани. Археолошким радовима откривени су остаци хришћанске некрополе у Михалашенију, округ Ботошани, из 5. века. Место богослужења и гробнице су имале хришћанске карактеристике. Место богослужења имало је правоугаони облик са странама од осам и седам метара. Сличне некрополе и богомоље пронађени су у Николини, у ЈашијуOctavian-Liviu Șovan, Zorile creștinismului în nord-estul Moldovei-repere arheologice, Revista Forum cultural, Anul V, nr.4, decembrie 2005 (19)
Болоховени се спомињу у Ипатској хроници из 13. века. Хроника показује да се ова земља граничила са поглаварствима у Халиху, Волињу и Кијеву. Археолошка истраживања такође су идентификовала локацију утврђених насеља из 13. века у овом региону. Алекандру В. Болдур је идентификовао Воскодавје, Воскодавти, Волосковти, Волковти, Волосовка и друге градове и села између средњег тока река Дњестар (рум. Nistru) и Дњепар (рум. Nipru).A.V. Boldur, Istoria Basarabiei, Editura V. Frunza, Болоховени су нестали из хроника након пораза 1257. године од стране војске Данила Галичког. Њихов етнички идентитет је неизвестан, иако их румунски научници, заснивајући се на њиховом етнониму, идентификују као Румуне (који су се звали Власи у средњем веку), археолошки докази и Ипатска хроника (која је једини примарни извор који документује њихову историју) указују на то да су они били словенско племе.
Почетком тринаестог века, на том простору су били присутни Бродники, и словенско - влашка вазална држава Галиција-Волинија, која се простирала на већем делу територије молдавске регије, и делу Влашке, (према изворима из 1216. године Бродники се спомињу као службеници Суздаља).
У 11. веку, Власи су убили викинга који се звао Родфос вероватно у области данашње Молдавије. Будући византијски цар Андроник I Комнин био је 1164. године заробљен од стране влашких пастира у истој регији.
Развијени средњи век лево|мини|alt=A bison, which was killed on the banks of a stream, is surrounded by a group of people |Војвода Драгош у лову на дивље говедо (Константин Леко) мини|Рушевине римокатоличке катедрале коју су основали трансилвански саксонски колонисти у Баји (), Сучава, Румунија мини|Тврђава у Сучави, Румунија мини|Споменик молдавском кнезу Стефану Великом у Сучави мини|Дворац Њамц у Таргу Њамцу, Румунија мини|Сорокска тврђава у Сороку, Молдавија мини|Тврђава Акерман у Билгороду-Дњистровском, Украјина
Фра Вилијам из Риброка, који је посетио двор великог кана 1250-их година, навео је "Блаке", или Влахе, међу народима који су плаћали данак Монголима, али позиција влашке територије је нејасна. Фра Вилијам описује "Блакију" као "Асенску територију" јужно од доњег тока реке Дунав, показујући да ју је идентификовао са северним деловима Другог бугарског царства. Крајем 14. века, краљ Карло Роберт покушао је да прошири своје царство и утицај католичке цркве на исток након пада Куманове владавине, и наредио кампању под командом Пинта де Менде (1324). Мађари су 1342. и 1345. године победили у борби против Татара, а конфликт је окончан смрћу Јанија Бега 1357. године. Пољски хроничар Јан Длугош поменуо је Молдавце (под именом Влашани) да су се прикључили војној експедицији 1342. године, под краљем Владиславом I, против Маркгрофовије Бранденбург.The Annals of Jan Długosz,
Драгош, споменут као влашки књаз у Мармарошу, је 1353. године био послат од стране Лајоша I да успостави линију одбране од снага монголске Златне хорде на реци Сирет. Овом експедицијом су постали политички вазали Мађарској, са средиштем око Баје (рум. Târgul Moldovei или рум. Moldvabánya).
Богдан I, други влашки војвода из Мармароша који је поражен од мађарског краља, прешао је Карпате 1359. године, преузео контролу над Молдавијом, и успешно ослободио област од мађарске контроле. Његова област се простирала на северу до реке Черемош, док је јужни део Молдавије био под окупацијом татарских Монгола.
Богданова прва престоница била је у Баји, касније је преместио у Сирету (остала је Сирету док је Петру I није преместио у Сучави, а коначно је премештена у Јашију под Александруом Лапушнануом - у 1565. години). Подручје око Сучаве, које приближно одговара подручју будуће Буковине, касније ће бити подељено на две административне јединице, једну под именом Горња земља (рум. Țara de Sus), и другу која се протезала на обе обале реке Прут, Доња земља (рум. Țara de Jos).
Незадовољан због стварања краткотрајне уније Пољске (након Пјастовске ере) и Мађарске, Богданов наследник Лацко прихватио је конверзију у католицизам око 1370. године, али то није прошло без последица. Упркос томе што су званично били православци и културно повезани са Византијом након 1382. године, кнежеви из династије Богдан-Мушат ушли су у сукоб са Цариградском патријаршијом око контроле постављања у новооснованом молдавском Митрополијском седишту, цариградски патријарх Антоније IV је чак издао анатему над Молдавијом након што је кнез Роман I протерао његовог изасланика назад у Византију. Криза је коначно решена у корист молдавских кнежева под Александром I. Ипак, религијска политика је остала комплексна: док су конверзије из православне у друге вере била обесхрабрене (а забрањеза кнежеве), Молдавија је укључивала значајне римокатоличке заједнице (Немци и Мађари), као и антихалкидонске Јермене, а након 1460. године у земљу су стигли протерани Хусити (који су основали Чубурчу и вероватно Хуши).
Кнежевина Молдавија обухватала је читав географски регион Молдавије. У разним периодима, разне друге територије биле су политички повезане са молдавском кнежевином. Ово је случај са провинцијом Покутја, феудима Четатеа де Балта и Чичеу (у Трансилванији) или, касније, територије између река Дњестар и Буг.
Петру I је профитирао од распада мађарско-пољске уније и приближио земљу Јагелонској краљевини, постајући вазал Владислава II 26. септембра 1387. године. Међутим овај потез је имао неочекиване последице: Петру је добио подршку пољског владара у борби против Тевтонских витезова, а заузврат предао контролу над Покутјом док не врати дуг, али како ово није било званично забележено, власт над регијом је оспоравана са обе стране, док је Молдавија није изгубила у Обертинској бици (1531). Принц Петру је проширио земљу на југ до Делте Дунава. Његов брат Роман I освојио је од Мађарске Билгород-Дњистровски у 1392. години, што је обезбедило Молдавији излазак на Црно море, пре него што је збачен са престола због подршке Фјодору Коријатовичу у сукобу са Витолдовом Литванијом. Под Стефаном I, растући пољски утицај био је изазван од стране мађарског краља Жигмунда, чија је експедиција поражена код Гиндаоанија 1385. године, међутим, Стефан је нестао под неразјашњеним околностима.
Иако је Александар I на трон дошао 1400. године уз мађарску помоћ (са асистенцијом Мирче I), он је преусмерио своју политику ка Пољској (значајно је учешће молдавских снага на пољској страни у бици код Гринвалда и опсади Малборка), и пружио подршку новом владару у Влашкој након Мирчине смрти. Његова владавина била је једна од најуспешнијих у историји Молдавије, али је такође доживела први сукоб са Османлијама у Билгороду-Дњистровском 1420. године, а касније чак и сукоб са Пољацима. Дубока криза уследила је након Александрове дуге владавине, са његовим наследницима који су се борили у низу ратова који су поделили земљу до убиства Богдана II и успона Петра III Арона 1451. године. Ипак, Молдавија је била подвргнута даљим мађарским интервенцијама након тог тренутка, када је Матија Корвин збацио Арона и поставио Александрела на трон у Сучави. Владавином Петра Арона почело је молдавско вазалство Османском царству, пошто је прихватио да плати данак султану Мехмеду II.
Позни средњи век
Под Стефаном Великим, који је преузео трон и касније постигао споразум са Казимиром IV у 1457. години, држава је доживела свој најславнији период. Стефан је зауставио Мађаре у бици код Баје, напао Влашку 1471. године, и ослободио се османских репресалија одлучном победом у бици код Васлуја 1475. године, након што је осетио претњу са пољске стране, он је напао Галицију и ослободио се пољског притиска у одлучној победи у бици код Космине шуме 1497. године. Међутим, морао је предати Килију и Билгород-Дњистровски, два главна утврђења у Буџаку, Османлијама у 1484. години, а 1498. године је постао османски вазал, када је био приморан да настави да плаћа данак султану Бајазиту II. Након заузимања Хотина и Покутје, Стефанова владавина је такође донела кратак период молдавске владавине у Трансилванији: Четатеа де Балта и Чичеу су постали његови феуди у 1489. години.
Рано модерно доба и ренесанса мини|Тврђава Хотин на реци Дњестар, данашња Украјина, некада на граници Кнежевине Молдавије и Државне заједнице Пољске и Литваније