Популарни спортови у Србији су: фудбал, кошарка, ватерполо, одбојка, рукомет и тенис. Србија је била домаћин Летње Универзијаде 2009, Светског првенства у воденим спортовима 1973, европских првенстава у фудбалу, кошарци, одбојци, рукомету, стоном тенису, гимнастици, џудоу, рвању, веслању... Сваке године се одржавају Београдски маратон и бициклистичка трка кроз Србију.
Министар за омладину и спорт у Влади Републике Србије је Зоран Гајић.
Олимпијски комитет Србије је основан 1910. године. Актуелни председник је Владе Дивац. Спортски савез Србије је организација која има надлежност за неолимпијске спортове.
Србија се први пут појавила на Олимпијским играма 1912. Након тога, спортисти Србије су били део тима Краљевине СХС/Југославије, СФР Југославије, Независних учесника, СР Југославије и Србије и Црне Горе. Од 2006, односно ЛОИ 2008, спортисти наступају као репрезентативци Србије. Међународни олимпијски комитет и већина осталих међународних спортских организација признаје Србију за директног наследника резултата свих претходних држава.
Најпознатија спортска друштва у Србији су ЈСД Партизан (њихови навијачи су Гробари) и СД Црвена звезда (навијачи Делије).
Запажени репрезентативни успеси, као и неки у популарним појединачним спортовима, се често прослављају на улицама и трговима широм државе, а традиционално се организује и дочек испред скупштине у Београду.
Српски спортови Народне игре Српске народне игре су се могле поделити на витешке игре, забавне, игре духа, игре за добит и орске игре.Преузето из Књиге „Српске народне игре“, уредио Тих Р. Ђорђевић, Београд, 1907. година
Најсличније данашњем спорту су витешке игре, које представљају оне у којима се учествује телесним покретима намењеним јачању или вежбању окретности тела или надметању у снази, као што су рвање, скок из места, скок из залета, бацање камена, трчање...
Свибор Свибор или српско витешко борење је борилачка вештина, заснована на витешким вештинама и српској борилачкој традицији. Бављење свибором подразумева тренирање и вештине витешких способности као што су јахање, пливање, верање, вежбања голоруке борбе и борбе неким врстама средњовековног оружја. Витешко борење се изучава под благословом Српске православне цркве, под чијем окриљем су обновљене бројне традиционалне културно-спортске манифестације. Први клуб за српске витешке вештине „Витез“ је основан 1991. године, а данас постоји више клубова који заједнички чине Свибор Савез Србије. Оснивач и челник је Радивоје Радуловић. Сваке године се на православни празник Духови организује витешки турнир на Београдској тврђави.
Реални аикидо Српска борилачка вештина самоодбране, реални аикидо, основана је од стране Љубомира Врачаревића (једини из Србије са титулом 10. дан – соке), који је издвојио неколико стотина техника изворног аикидоа, џудоа и џијуџице, преобликовао их, одстранио елементе јапанске традиције и прилагодио европском начину размишљања. У Београду је 1993. године основан Светски центар реалног аикидоа, који координира рад свих клубова и федерација реалног аикидоа у свету. Регистровано је 190 клубова у 25 различитих држава. Од 2003. године је званично регистрован у међународној УСМА класификацији борилачких вештина. Влада републике Србије је 2005. одобрила увођење овог спорта, као изборног предмета, у основне школе.
Олимпијски спортови Кошарка
Главна организација задужена за кошарку у Србији је Кошаркашки савез Србије.
Најзаслужнијим за развој кошарке у Србији и Југославији се сматра играч и тренер Александар Николић. Због својих заслуга носи надимак „Отац југословенске кошарке“. Борислав Станковић је од 1976. до 2002. био генерални секретар ФИБА. Најуспешнији српски кошаркашки тренери су Душан Ивковић, Светислав Пешић и Жељко Обрадовић., а играчи Радивој Кораћ, Драган Кићановић, Владе Дивац, Дејан Бодирога, Александар Ђорђевић, Предраг Стојаковић...
мини|Владе Дивац, успешни кошаркаш и председник ОКС
Као наследница државне заједнице Србија и Црна Гора, кошаркашка репрезентација Србије има две освојене златне медаље на светским првенствима 1998. и 2002, као и сребрну 2014. На европским првенствима освојили су три прва места (1995, 1997, 2001), и по једно друго (2009) и једно треће (1999). Мушки кошаркашки тим СР Југославије освојио је сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996. Рачунајући успехе и репрезентације СФРЈ, ова репрезентација је најтрофејнија на Светским првенствима и једна од најуспешнијих на осталим такмичењима.
Награду за најкорисније играче на светским првенствима су добијали Кићановић (1974), Далипагић (1978) и Бодирога (1998), а на европским Кораћ (1961), Далипагић (1977), Кићановић (1981), Ђорђевић (1997) и Стојаковић (2001).
У Србији су одржане три завршнице Европских првенстава у кошарци, последњи пут 2005.
Српски играчи који су проглашавани за најбоље европске кошаркаше су Дражен Далипагић, Драган Кићановић, Владе Дивац, Александар Ђорђевић, Предраг Даниловић, Предраг Стојаковић и Милош Теодосић.
Три играча из Србије су са својим клубовима освајали титулу у NBA лиги. То су Предраг Стојаковић, Огњен Кузмић, Немања Бјелица и Дарко Миличић, који је најмлађи кошаркаш који је икада освојио -{NBA}- прстен. Никола Јокић је , двапут добио награду најкориснији играч НБА лиге 2021. и 2022. , чиме је постао трећи играч из Европе коме је то пошло за руком. Женска кошаркашка репрезентација Србије је освојила златну медаљу на Европском првенству 2015. године, на којем је Ана Дабовић проглашена за најкориснију играчицу турнира.
Кошаркаши Партизана су били шампиони Евролиге 1992. И данас се налази међу најбољим екипама у Европи. У Евролиги 2009/10 су били на завршном турниру тзв. Фанл-фору. Кошаркашице Црвене звезде су освојиле Куп европских шампиона, претечу данашње Евролиге, 1979. и биле друге 1981.
Награду за најкориснијег играча Евролиге су добили Милош Теодосић (2010) и Немања Бјелица (2015), a за најкориснијег играча завршног турнира су проглашени Предраг Даниловић, Жарко Паспаљ, Зоран Савић, Жељко Ребрача и два пута Дејан Бодирога. Најбољи стрелци Евролиге су били Предраг Даниловић, Предраг Стојаковић, Мирослав Берић, Милош Вујанић и три пута Игор Ракочевић.
У првој кошаркашкој лиги најтрофејнији клубови су Партизан са 21, па Црвена звезда са 19. Партизан је најтрофејнији и у националном купу, који се назива Куп Радивоја Кораћа.
Клубови из Србије, као и још неких балканских држава учествују заједно у Јадранској лиги, где је такође Партизан најтрофејнији са 6 титула.
У ФИБА кућу славних су примљени Радивој Кораћ, Драган Кићановић, Владе Дивац, Зоран Славнић и Дражен Далипагић, који је члан и -{NBA}- куће славних. Од тренера су примљени Александар Николић и Ранко Жеравица, a од кошаркашких судија Обрад Белошевић.
Фудбал
Организација која управља фудбалом у Србији је Фудбалски савез Србије.
Сениорска репрезентација је наступала под различитим именима и највеће успехе је остварила као Фудбалска репрезентација Југославије. ФИФА признаје Србију за легитимног наследника свих претходних репрезентација. На Светским првенствима је два пута долазила до полуфинала, на Европским првенствима је два пута освојила сребрну медаљу (1960. и 1968.), а на Олимпијским играма је освојила укупно пет медаља укључујући златну на ОИ 1960 у Риму. мини|лево|200п|Дејан Станковић, бивши капитен фудбалске репрезентације
Београд је са Загребом био коорганизатор Европског првенства у фудбалу 1976.
На европским првенствима најбољи стрелци су били Милан Галић (1960), Драган Џајић (1968) и Саво Милошевић (2000).
У првој фудбалској лиги Србије (Суперлига Србије у фудбалу) игра 16 екипа. Традиционално најбољи тимови српског фудбала су Црвена звезда и Партизан. Фудбалске утакмице између ова два клуба се називају вечитим дербијем. Оба тима су основана 1945. и доминирала су југословенским клупским фудбалом (Звезда: 19 титула, Партизан: 11 титула). Ривалство се наставило и после распада земље (Звезда: 6 титула, Партизан: 13 титула).
Куп Србије у фудбалу је наследник Купа Југославије и Купа СЦГ.
Највећи успех клупског фудбала у Србији био је 1991. када су фудбалери Црвене звезде освојили Куп европских шампиона и Интерконтинентални куп док је ФК Партизан 1966. играо финале Купа европских шампиона.
Поред тријумфа Црвене звезде, српки фудбалери који су освајали пехар Лиге шампиона са својим клубовима су Велибор Васовић, Немања Видић, Дејан Станковић, Бранислав Ивановић и Лука Јовић, а у женском фудбалу Јована Дамњановић. Најбољи стрелци сезоне су били Милош Милутиновић, Владица Ковачевић, Силвестер Такач, Борислав Цветковић, Милинко Пантић.
Бора Милутиновић је један од најуспешнијих тренера света. Водио је велики број светских клубова и репрезентација, а са пет различитих репрезентација је учествовао на Светским првенствима.
У Старој Пазови је 2011. године отворена Кућа фудбала, спортски центар Фудбалског савеза Србије, у којој се налазе отворени и затворени терени, хотел, базен, теретана... У спортском центру се припремају фудбалске репрезентације свих узраста, организују се школе и кампови за младе играче, едукују се тренери и судије.
Одбојка
Сматра се да су Срби први пут играли одбојку 1918. године, када су то урадили српски војници на солунском фронту. У Београду и Новом Саду је 1924. године демонстрирано неколико америчких спортова, укључујући и одбојку. Одбојкашки савез Југославије је основан 1946, а наредне је био један од савеза који су учествовали у креирању Међународне одбојкашке федерације.
Репрезентација Србије (укључујући репрезентације СРЈ и СЦГ) је постигла велике успехе у одбојци. Мушки одбојкашки тим је на Олимпијским играма 2000. у Сиднеју освојио златну медаљу, као и бронзану на Олимпијским играма 1996. године. Тим је освојио сребрну медаљу на Светском првенству 1998. и бронзану 2010. године. На европским првенствима били су први 2001. и 2011, други 1997. и трећепласирани 1995, 1999, 2007. и 2013.. године. У Светској лиги је такође освојила неколико медаља.
Женска репрезентација је била трећа на Светском првенству 2006. и друга на Европском наредне године. На Европском првенству 2011. су у београдском Пиониру постале европске првакиње. Србија је те године постала једина репрезентација, поред Совјетског Савеза и Чехословачке, која је тријумфовала на Европском првенству у мушкој и женској конкуренцији у истој години. Женска репрезентација је освојила злато на Светском првенству 2018. године у Јапану, прву у историји српске одбојке на Светским првенствима.
На европским играма 2015. године је женска репрезентација освојила бронзану медаљу.
Србија и Црна Гора су са Италијом били суорганизатори мушког Европског првенства у одбојци 2005 и женског 2011. Београдска арена је била домаћин завршног турнира Светске лиге 2005. и 2009. године.
Најуспешнији клубови у југословенском и српском првенству су Црвена звезда, Партизан, Раднички и Војводина, а у женској конкуренцији успешан и Поштар, Црвена звезда и Јединство. Први међународни трофеј за клубове из Србије је освојио мушки тим Војводине у ЦЕВ Челенџ купу 2015. године.
Најпознатији одбојкаши Србије су: Андрија Герић, Владимир и Никола Грбић, Иван Миљковић. Миљковић је проглашен за најкориснијег играча европског првенства 2001. и 2011, а Јована Бракочевић 2011. године. Тијана Бошковић је била проглашена од стране ФИВБ и ЦЕВ за најкориснију одбојкашицу Европског првенства 2017. и Светског првенства 2018. године.
Владимир Грбић је члан Одбојкашке куће славних, као и Одбојкашке алеје славних заједно са братом Николом.
Ватерполо мини|150п|Александар Шапић је више пута проглашаван за првог стрелца такмичења У Србији се првобитно ватерполо играо на територији Војводине, прве утакмице су одигране у Сомбору почетком 20. века. За долазак ватерпола су највише заслужни студенти, који су студирали у Мађарској, Аустрији и Немачкој, где је овај спорт већ био развијен.Преузето из „Енциклопедије физичке културе“ у издању „Југословенског лексикографа“, Загреб 1977.