Бристол Бленхејм Тип 142М-149 () је био вишенаменски авион који је у раном периоду Другог светског рата употребљаван као брзи лаки бомбардер а у каснијем периоду као ноћни ловац опремљен радаром. Конструисан је у Бристолској авионској компанији (-{Bristol Aeroplane Company}-).
Пројектовање и развој мини|десно|350п|Бристол Бленхејм -{Mk IV}- на стајанци. Конструкција је започета као цивилни авион, пројекат Лорда Ротермера (-{Lord Rothermere}-), власника Дејли мејла (-{Daily Mail}-). Ради промовисања напретка британске авијације лорд је расписао конкурс за најбржи цивилни авион у Европи, који може да понесе 6 путника и два члана посаде. Бристол абрика авиона је направила Тип 142, који је 1934. године, када је полетео, био бржи од било којег ловца у РАФ-у.
Министво ваздухопловства се заинтересовало за тај авион и издало је Спецификацију Б.28/35 за прототипе бомбардерске верзије 142М (M значи -{"military"}-). Главна модификација је било померање крила више у односу на труп како би се спремиште за бомбе уградило испод рамењаче. Авион је био потпуно металне конструкције са два радијална мотора Бристол Меркјури VIII од 860 коњских снага (640 -{kW}-) сваки. Елисе су биле трокраке, металне са променљивим кораком. Посаду су сачињавала три члана -пилот, навигатор/бомбардер и митраљезац/радио оператор. Авион је био наоружан са једним 0.303--{in}- (7.7-mm) митраљезом у корену крила и једним 0.303-in (7.7-mm) митраљезом у куполи. Терет бомби од 1,000-lb (454-kg) је ношен у спремишту за бомбе у трупу. У току експлоатације уочавани су недостаци вршена побољшања као што су: повећање запремине резервоара за гориво, повећање снаге мотора, као последица, дошло је до повећања долета, брзине и количине бомбардерског наоружања. Касније је повећан простор за посаду и побољшан оклоп што је проузроковало повећање тежине и смањење брзине авиона.
Поред задатака бомбардовања овај авион је обављао и задатке ноћног ловца и извиђачког авиона (ово му је чак био и први ратни задатак у Великој Британији) с тим што је за такве задатке био друкчије опремљен у односу на бомбардерску варијанту.
Варијанте авиона Бристол Бленхејм
Typ 142 - прототип брзог путничког двомоторног авиона, Typ 142M - прототип лаког двомоторног бомбардера, B.Mk I - почетни производни модел са два мотора Бристол Меркјури 626 kW (840 hp), B.Mk IF - ноћни ловац опремљен радаром и 4 предња митраљеза 7,7mm, B.Mk IV - основни производни модел са два Бристол Меркјури радијална мотора снаге 685 kW (920 hp), B.Mk IVF - побољшани модел ноћног ловца, B.Mk V - модел са моторима Бристол Меркјури снаге 708 kW (950 hp), B.Mk VA - модел опремљен са 4 предња митраљеза 7,7mm, B.Mk VB - модел за подршку, B.Mk VC - модел за обуку пилота, B.Mk VD - модел за топске климатске услове.
Наоружање Бомбардер Митраљези: 1 x 7.7 -{mm}- Викерс K митраљез у носу, 2 x 7.7 -{mm}- Браунинг (-{Browning}-) митраљези у бочним куполама и 2 x 7.7 -{mm}- Браунинг митраљези у горњој куполи Бомбе 454 до 600 -{kg}- Ловац Митраљези: 4 x фиксни 7.7 -{mm}- Браунинг и митраљези испод трупа. Земље које су користиле овај авион
-НДХ
Оперативно коришћење Коришћење у свету мини|десно|350п|Бристол Бленхејм -{Mk I}- на стајанци, РАФ 62 Сквадрон Сингапур 1941. године. Наруџбина за прву серију је дата још док су рађене модификације, и први серијски авион је уједно био и прототип. Авион је зван Болинброк али је име убрзо промељено у Бленхејм I (-{Blenheim I}-).Испоруке су започеле 1937. године. Бленхејм се показао као веома успешан авион и лиценца је продана Финској и Југославији, а купиле су га такође Турска, Грчка и Румунија. Укупна производња Бленхејм.I у Уједињеном Краљевству је била 1.351 примерак. Икарус је произвео 41 примерак Укупно је у свету произведено 4.422 примерка у периоду од 1936. до 1943. године. Последњи примерци овог авиона су повучени из употребе у Енглеској 1944. године а 1956. године у Финској.
Бленхејм је био и први британски авион који је прелетео границу Немачке у Другом светском рату. Наиме, само минут након ступања на снагу објаве рата Немачкој 3. септембра 1939., Бленхејм IV, серијског броја N6215 из састава 139. сквадрона (No.139 Squadron) полетео је у извиђање немачке флоте усидрене у Килу. Почетком рата РАФ је са овим бомбардерима извео већину својих напада. Многи од ових напада се завршавао катастрофално, напад на Данску или напад на електране у Немачкој, због добро организоване противваздушне одбране противника. Због великих губитака одустало се од употребе Бленхејма као лаког бомбардера и и додељена му је улога ноћног ловца и извиђачког авиона. Део ових авиона је служио у обалској команди РАФ-а за праћење и заштиту конвоја од немачких авиона FW-200 Кондор.
мини|десно|350п|Бристол Бленхејм са амблемима војног ваздухопловства Краљевине Југославије. Војно ваздухопловство Краљевине Југославије је имала у наоружању авионе Бристол Бленхејм Mk I, и њима су били опремљени 1. и 8. бомбардерски пук и 11. ваздухопловна група за даљинско извиђање. Први бомбардерски пук је рат дочекао дислоциран на аеродроме Давидовац код Параћина и на аеродрому Бијељина. Пук је извршио 54 борбена леда углавном бомбардујући Немачке оклопне колоне које су напредовале правцем Крива Паланка-Страцин-Куманово-Скопље-Качаник. Мада је том приликом пук изгубио три авиона и осам чланова посаде задатак су успешно обавили. Пук је престао да постоји 12. априла 1941. године када су уништени преостали авиони на аеродрому у Бијељини. Осми бомбардерски пук је рат дочекао дислоциран на ратни аеродром Ново Топоље код Бање Луке. Већ 7. априла, 13 авиона овог пука је бомбардовало Немачке аеродроме у Мађарској и при томе изгубило 6 авиона и 17 чланова посаде, извели су укупно 43 борбена лета. Преостали авиони су уништени при бомбардовању аеродрома Бијељина 12. априла 1941. године. Једанаеста ваздухопловна група за даљинско извиђање у ратним операцијама извођеним са ратног аеродрома Велики Радинци вршила је извиђање друмских комуникација и бомбардовање уочених циљева. такође је бомбардовала Немачке аеродроме у Румунији и при томе изгубила 6 авиона и 18 чланова посаде. Преостали авиони ове групе су уништени на аеродрому Бијељина.
Након капитулације југословенске војске 3 авиона Бристол Бленхејм су Немци заробили предати су румунском ваздухопловству. Финска је добила велики број делова и склопова недовршене друге серије ових авиона који су се производили у Икарусу које је она искористила за своје авионе. Ваздухопловство НДХ је добило 8 авиона које су Немци заробили у фабрици Икарус где су били на ремонту. Ови авиони су коришћени до краја рата и за њих су везана два бекства из Рајловца и Земуна за Турску 1942. године.
Види још Дорније -{Do 17}- Тупољев СБ Икарус Списак авиона произведених у Икарусу до 1941 Списак авиона коришћених у НДХ
Литература
О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941), Лет 3/2004. Београд, 2004. В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИVЈ, Београд, 2000. Д. Савић., А. Коло.; Бег у Турску, Лет 3/2004. Београд, 2004.
Рендулић, Златко (1974). Ваздухопловне доктрине - гледишта и техника. Београд, Војноиздавачки завод.
Спољашње везе
8. Bomber Regiment VVKJ http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/bristol-blenheim-mk-i -{www.airwar.ru}- -{www.aviastar.org}- -{www.century-of-flight.net}-
Категорија:Југословенски и српски авиони Категорија:Војни авиони Категорија:Бомбардерски авиони Категорија:Војни авиони 1930—1939. Категорија:Ваздухоплови ВВКЈ Категорија:Ваздухоплови РВ и ПВО Категорија:Југословенско ратно ваздухопловство Категорија:Британски бомбардерски авиони Другог светског рата Категорија:Британски бомбардерски авиони 1930—1939. Категорија:Икарус